Pročitaj mi članakU toku Dvadesetog vanrednog zasedanja u Jedanaestom sazivu Skupštine Srbije, Milorad Mirčić, narodni poslanik Srpske radikalne stranke (SRS), govorio je o opasnostima u vezi popisa stanovništa na kojima se raznim metodima od Srba pokušavaju da stvore nove veštačke nacije.
У контексту тих својих тврдњи, Мирчић је подвукао:
„Даме и господо, зашто СРС инсистира амандманима да овај закон који се односи на попис становништва буде што прецизнији? Можда смо негде и ригорознији него што то предлагач сам предвиђа, али то је само из једног разлога, што је свима вама добро познато, да овај посао који се односи на статистику, као што је попис становништва, може и те како да служи за различите манипулације. Наравно, основна намера овог пописа је да имамо праву слику, да имамо статистичке податке који су потпуно прецизни, који одговарају реалности.
Само вас подсећам да је 2001. године требао да се изврши попис становништва у тадашњој Савезној Републици Југославији. На инсистирање тадашње федералне јединице Црне Горе, одложен је попис становништва у СРЈ, одложен је за 2003. годину, из разлога што је тадашње руководство Црне Горе размишљало да ће пописом становништва статистичким подацима поткрепити ту своју сепаратистичку политику која се касније и реализовала.
Сви ми добро знамо да не рачунајући онај попис који су извршили комунисти после Другог светског рата у Црној Гори, већинско становништво је српско становништво, али временом, притисцима и оваквим фалсификатима, дошли смо у ситуацију да сада слушамо, не само образложење фалсификата када је у питању статистика, него и историјске кривотворине, где се износи чињеница да онај ко је био Србин није више Србин, он је сад неко ко је нове националности за разлику од његовог оца који је био Србин.
И без обзира колико то нама нелогично звучало ми морамо да се суочимо са ситуацијом да ће за неких 50 или 100 година, ако не и више, једноставно то из различитих разлога постати једина аргументација.
Статистика остаје, ми смо сви, што би се рекло смртни, да не би ишли у елаборацији када је у питању ситуација само у Црној Гори. Ево, ја ћу вас подсетити на нешто што је везано за Србију. Године 2001, када је требао да се одржи попис становништва тада се размишљало да у једном делу Србије, првенствено у АП Војводине, крене се са афирмацијом нове националности, односно националне опредељености, то је тзв. Војвођани, и имате у подацима о попису становништва, први пут се појављује у статистици да се неко, него за почетак 1% скоро изјашњавало као Војвођани, можда неко каже, то је толико минорно да не треба о томе трошити времена, то је упозоравајуће.
У Црној Гори је било 99% српски живаљ за време Краља Николе. Црна Гора је била српска држава. Период до 1945. године је историјски гледано, условно речено, занемарљив.
Јесте ли видели шта урадише комунисти? Од чистог српског живља, за време Краља Николе, претворише то у црногорштину. Раније, када се каже да неко припада, изјашњава се, декларише се као Црногорац, то је био синоним за Србе из Црне Горе.
Унутар Црне Горе, када неко каже да је Црногорац, то се подразумевало да није српске националности, да је или Муслиман или Малисор или Хрват, али то је потпуно било јасно.
Статистика је веома значајна. Србија је припадала земљама, што би се рекло, развијеног света, када је у питању попис становништва. Дакле, 1890. године Србија је имала Закон о попису становништва и домаће стоке, како се то говорило. Раније су се пописивали само војни обвезници и порески обвезници, тако да се жене нису пописивале, али се попис вршио сваких пет година. Србија је ушла у породицу земаља, где се то ради сваких 10 година, а сада морамо поштовати централизовани попис на нивоу Европе. Ми смо желимо својим амандманима да будемо прецизни, да будемо јасни, да не би дошло до манипулација.”
