Прочитај ми чланакПотпредседник Народне странке и народни посланик Савеза за Себију, Мирослав Алексић, позвао је данас Владу Србије да што пре на територији целе Србије успостави мрежу аутоматских противградних станица са даљинским управљањем, уместо што издваја новац за фонтане, јарболе и сличне „бесмислене пројекте“.
„Град је и ове године нанео огромну штету пољопривредницима, а Влада Србије и министар пољопривреде Бранислав Недимовић ћуте, што јасно показује да их тај проблем не занима, јер су у кампањи за лажне изборе, најављене за 21. јун. Уместо да уведе ефикасан систем противградне заштите, власт сваке године обећава да ће надокнадити штету, што се готово никада није догодило“, рекао је Алексић на конференцији за новинаре у Скупштини Србије.
Алексић је навео да је град у жупском крају потпуно уништио винограде, а да „власт зна да тај крај назива српском Тосканом“, али не чини ништа да чува од елементарних непогода тај регион и друге пољопривредне произвођаче у Србији, и додао да је град починио велику штету и у Трстенику и Сјеници.
„И ове године смо чули да никада више новца није уложено и да имамо довољно противградних ракета. Када, међутим, имамо довољно ракета, немамо стрелце, пошто их држава плаћа 4.000 динара месечно за дежурство од 24 сата, па то нико неће да ради. Када имамо и стрелце, заказује систем јављања и зато нема благовременог дејства. Свима је јасно да систем не функционише, али је очигледно да се Недимовић не укључује у решавање тог проблема“, рекао је Алексић.
Алексић је навео да је град у последње две године починио штету од шест милијарди динара, а годишње се у противградну одбрану улаже свега 600 милиона динара, и додао да власт не схвата да сваки динар уложен у ефикасну заштиту враћа 14 динара.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 21, 2020
„Пољопривредници у Србији сваког јутра гледају у небо и надају се да их неће погодити град, суша или поплаве. То је тако у држави у којој се не води рачуна о пољопривреди. Неопходно је изградити и канале за наводњавање и одводњавање, или нека власт каже пољопривредницима да се сами сналазе“, додао је Алексић.
Алексић је подсетио да од пољопривреде живи милион и по људи у Србији и она учествује са 50 одсто у расту или паду бруто друштвеног производа (БДП), односно у колебању БДП-а.
