Прочитај ми чланак„Прву сезону серијала „Криминални кругови“ завршавам епизодом посвећеном једној од највећих табу-тема савремене Србије, а то је делатност антикорупцијске радне групе МУП Србије 2012-2014. године. Ову Радну групу формирао је „на сва звона“ Александар Вучић по доласку на власт 2012. године у склопу борбе против криминала и корупције из предизборних обећања СНС, да би је после две године готово у тајности расформирао, ућуткао и покушао заувек да заборави и елиминише из фокуса јавности. Ово је кратак историјат како је СНС прешла пут од највећег борца против криминала и корупције на српској политичкој сцени до главног покровитеља криминала и корупције у Србији”, рекао је данас, 23. децембра, на конференцији за медје, у Скупштини Србије, председник Српског покрета Двери, Бошко Обрадовић, а затим додао:
„Инспирацију за ову тему пронашао сам у једној изузетној књизи која се недавно појавила у издању Института за истраживање корупције из Панчева. У питању је књига „Очи у очи са политичком корупцијом“ Синише Јанковића, пензионисаног криминалистичког инспектора и члана „Радне групе МУП-а за испитивање 24 спорне приватизације“, како се званично звала ова антикорупцијска радна група формирана у септембру 2012.
За две године постојања ова Радна група открила је и доказала постојање организоване крађе на штету државе у врху власти у вредности од милијарду евра и поднела бројне кривичне пријаве против бивших министара, директора јавних предузећа, власника приватних фирми и других који су у учествовали у овом лоповлуку на највишем државном нивоу. Већина њихових реализованих истрага нису доживеле судски епилог, док многе друге истраге никада нису завршене кривичним пријавама и хапшењима одговорних и до дана данашњег стоје у фиокама Полиције и Тужилаштва.
Наиме, испитујући заменика директора „Азотаре“ инспектори из Панчева улазе у траг причи о „торби која иде у Нови Сад“ и „како се врати – тако радимо“ принципу пословања ове велике државне фирме. Тада себи постављају питање „каква је то корупцијска курирска служба која доставља пословну документацију у криминални штаб ван фирме“? Након тога откривају милијарде ненаплаћених потраживања од продатог вештачког ђубрива и од тог тренутка креће опструкција њихове истраге од стране шефа одсека за сузбијање привредног криминалитета, затим руководства „Азотаре“ које одбија да пружи потребну документацију по Закону о кривичном поступку, а потом и од врха МУП-а и Министарства пољопривреде.
Све што су инспектори за привредни криминал дању на послу радили – то је ноћу неко у тајним договорима у врху власти по кафанама рушио! Њихов прековремени рад је био огроман, а ефекат нула. Из тог времена остаје карактеристичан чувени случај како је ЈП Србијагас, које је газдовало „Азотаром“, у време поменуте истраге поклонило донацију Полицијској управи Нови Сад у виду више возила, као и изјава тадашњег председника УО „Азотаре“ и заменика директора Србијагаса: „Не смем да вам кажем коме сам носио паре“.
Након промене власти 2012. г. Вучић постаје министар одбране и први потпредседник Владе, са специјалним задужењем координатора Владе за борбу против криминала и корупције. Први закон који доноси нова власт у Народној скупштини су измене и допуне Закона о уређењу служби безбедности, на основу чега Вучић постаје и шеф Бироа за координацију рада свих служби безбедности у Србији. Као најважнију активност нове Владе Вучић 4. 09. 2012. иницира формирање Радне групе МУП Србије за испитивање 24 спорне приватизације, коју чини 100 инспектора за привредни криминал из унутрашњости, који у 15 тимова почињу да раде на разних предметима. Шеф ове Радне групе постаје Богдан Пушић, који касније бива именован и за заменика начелника УКП.
По формирању Радне групе Јанковић добија задужење да са својим тимом поново истражује управо „Азотару“. Упркос почетним успесима истрага и кривичним пријава за 73 особе (од који је ухапшено 65), међу којима су 52 укупно осумњичених за корупцију само у вези са „Азотаром“, Јанковић убрзо схвата да ће Полиција поново изгубити битку против криминала и корупције. Испада као да су радили превише, а требало је дозирано. Дозвољен је рад на нижим облицима политичке корупције, али „крупне рибе“ из старе и нове власти нису смеле бити диране, посебно они из окружења тадашњег председника Томислава Николића и тадашњег премијера Ивице Дачића. Пресудан тренутак када су заустављене све велике истраге јесте тајни сусрет између Вучића, Дачића и комплетног тадашњег државног врха одржан у вили „Бокељка“ у току ноћи 27/28. децембра 2012. г., након кога је постало јасно да ће политичка корупција изнова бити заштићена а Радна група скрајнута и постепено расформирана, закључио је лидер Двери, Бошко Обрадовић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 23, 2019
