Прочитај ми чланакСавиндански проглас Председништва Српског покрета Двери
Ослоњени на заједничку историју, традицију, језик и културу,
Имајући у виду кризу у ЕУ и крај неуспешног процеса приступања земаља западног Балкана ЕУ,
Осећајући потребу за новим и општекорисним обликом регионалне интеграције балканских држава у којима живимо,
Залажемо се да од зоне слободне трговине (ЦЕФТА – Централ Еуропеан Фрее Траде Агреемент) дођемо до вишег облика регионалне интеграције названог „Српски мини-шенген“.
Простори Републике Србије, Републике Српске и Црне Горе, а у перспективи и БиХ и Северне Македоније, могао би се регионално интегрисати, пре свега у области економије, али и других облика сарадње. Поред зоне слободне трговине, у којој се Србија, Црна Гора и Република Српска сада налазе, могући су и други виши облици интеграција који би довели до либерализације не само промета роба и услуга, већ и до слободног протока људи и капитала.
Ти облици могу бити:
царинска унија, којом се уклањају сва царинска и квантитативна ограничења на узајамну трговину и уводи се заједничка спољнотрговинска и царинска политика према трећим земљама (попут земаља Бенелукса);
заједничко тржиште као облик интеграције који поред царинске уније подразумева и мобилност свих фактора производње робе и услуга, радне снаге и капитала између чланица;
економска унија која подразумева хармонизацију буџетске, монетарне, индустријске, саобраћајне и других економских политика на овим просторима.
„Српски мини-шенген“ поред економских интеграција подразумева и шире интеграције засноване на културној, образовној, научној, еколошкој, антимонополској и другим политикама које су од изузетног значаја за ове просторе и њихов трансфер од неолибералне ка економији заснованој на заштити домаћих интереса.
Модел тог повезивања може бити тзв. „Скандинавски модел“, односно Нордијска Унија коју чини 5 земаља са различитим статусом у односу на ЕУ (Данска, Финска, Исланд, Норвешка и Шведска и три аутономне области, Фарска острва, Гренланд и Оландска острва), а чија је форма повезивања тзв. Нордијски савет и Нордијски савет министара. Културни и језички идентитет народа који живе на овим подручјима је створио заједничко тржиште, социјално осигурање и слободно кретање људи. Од 1952. године заједничке савете чине представници парламената и влада чланица Савета, а бирају их сами парламенти ових земаља. Области у којима се сарадња одвија су рад и социјална заштита, одрживи развој и екологија, обновљиви извори енергије, уметност и култура.
„Српски мини-шенген“ могао би на истим овим принципима и интересима да окупи Србију, Републику Српску и Црну Гору, пре свега по економском моделу заједничког тржишта који омогућава слободу кретања не само робе и услуга која тренутно постоји већ би омогућила и слободно кретање људи (без пасоша) али и слободу кретања капитала и инвестиција. Овај вид интеграција прикључивањем БиХ и Северне Македоније могао би у будућности прерасти у „Балкански мини-шенген“ и формирање Балканског савета и Балканског савет
