Pročitaj mi članakAleksandar Vučić je do sada bio najbolji student, spasilac iz snežne oluje, sudija, istražitelj, kontrolor vodostaja tokom poplava, gerontodomaćica, putar, deci do deset godina lupao banane na basketu, onim mlađima pucao penale na fudbalu, ćevabdžija i konobar, promoter najsavremenijeg naoružanja, babica, somelijer, ali je u Loznici, ipak, otišao najdalje.
У кецељи је глумио куварицу и пекао палачинке за војску. Одушевљен својим најновијим подухватом све време се трудио да ускочи у лик Јагодинке Симоновић.
Замислите државу у којој председник пече палачинке војсци, изиграва боксера са наочарима или као несвршени кошаркашки тренер води тренинг јуниорима који тренирају кошарку објашњавајући им своје замисли.
Војници су некако преживели изазовну техничко тактичку вежбу једења палачинки, у боксерском клубу још препричавају серију изведених председникових удараца у празно, док деца на кошарци и даље проучавају шта им је стратег Вучић нацртао да играју.
А заправо је порука јасна – што брже испразнити буџет, што више се задужити у иностранству и брзом контром напунити себи и својим пријатељима џепове. Само тако се долази до победе, а ако негде и мало запне благовремено поткупити судије или противничке играче…
Све је то могуће у држави где министру полиције тепају од миља Коферче, министру здравља Др Смрт, а министру спољних послова Мистер Бин.
Кад на то додате ликове који су нам представљени као министри привреде или пољопривреде ви онда схватате да нешто озбиљно није у реду ни са том државом, ни са народом који дозвољава да му баш овакви руководе.
Уместо да је Вучић довео целу владу и наравно Ану Брнабић у Тршић и повео озбиљне стручњаке који нису купили своја звања и знања и покушао бар колико толико да помогне у описмењавању полуписмених и полуусмених државних руководилаца.
Зар не би било природније да је са супругом, уколико је још важећа, боравио у тазбини (исти крај) уместо што глуми команданта у преуређеној канцеларији лозничке касарне и показује народу где му је мокри чвор.
Али то вероватно не би било занимљиво љубитељима Вучићевог ријалити програма, па је представљање Рио Тинта забринутом народу тога краја искористио да промовише нову националну доктрину за Косово и Метохију формулисану као – Кад се џем на палачинку врати! Истовремено је од Малог Зворника направио Карлобаг, од Љубовије Вировитицу, од Лознице Огулин, од Крупња Карловац, а Глину тренутно користи да од српског народа направи глинене голубове које ће свако моћи да одстрани кад год пожели, од Рио Тинта до Куртија.
Још кад Макрон испоручи Рафале које ће, бар према најављеним уговорним обавезама, Срби једино моћи да користе против себе или у нападу на Русију, само небо ће нам бити граница.
Битно је да наши историјски пријатељи Французи не спомињу Оскара, јер то председника Вучића претерано узнемири, па чак не може да поднесе ни кад неко спомене његовог имењака Оскара Поћорека.
Чудноватој подрињској турнеји председника Вучића свој допринос су дали представници бројних еко удружења који се нигде нису појавили.
Ваљда им је постало лакше организовати протест на Теразијама него у Лозници где им је зло само дошло на праг и спрдало се са целим народом промовишући литијум и Рио Тинто до миле воље.
Шта се то дешава? Да ли стварно неко мисли да се битка против литијума може добити тако што се Вучићев опстанак на власти неће доводити у питање.
Шта се десило са Савом Манојловићем? Јел он отет или је самовољно нестао. Где је преостала опозиција?
Како је могуће да се ниједан народни посланик не појави у Љубовији или Лозници и позове своје присталице и чланове да му се придруже.
Виде ли они куда иде Србија, занима ли их то уопште или им је најбитније да сваког месеца преброје новац који добијају од државе и поделе га међусобно. У јеку отимања и последњих примеса српске државности на Косову и Метохији, изведених уз помоћ и сагласност Вучића и екипе на власти, тзв. зелено леви су нашли за сходно да поднесу захтев у Скупштини за изгласавање закона о једнополним заједницама.
То је оно што је Србији у овом тренутку од приоритетне важности.
У оквиру тога кроз Закон о идентитету за који се здушно залажу сви са Прајда, предвиђено је да сваки мушкарац који тврди да је жена, може то и законски да постане само на основу те изјаве.
Ето јединствене прилике за Вучића да овог пута, ако се бар мало осети као жена буде још 12 година председник. С обзиром шта је све био у протекло време и како му лепо стоји кецеља ништа није искључено.
Можда неко и из опозиције искористи слично право, рецимо Несторовић или Милош Јовановић што би додатно ојачало тај патриотски блок и отвореније им омогућило да крену већ утабаним путем Милице Заветнице.
Бори Чорби више ништа не може шљам како је за живота написао равнодушан према плачу.
Они који још нису постали равнодушни гуше се од шљама и нагомиланог шлајма. Иако добро знамо шта је то шлајмарица ни на тај корак се не одлучујемо, ако већ немамо шта друго.
Порука нећете копати, али нећете више ни владати, колико год то у овом тренутку изгледало невероватно, је једино што ова власт још разуме.
