Pročitaj mi članak

SKANDAL: Vučić narodnim parama plaća odbranu srpskog krvnika Hašima Tačija!

0

Kako Aleksandar Vučić novcem građana kupuje podršku stranih centara moći? Za koje poslove će kompanija Veslija Klarka dobiti deset milijardi evra iz budžeta Srbije? Zašto su Srbija i grad Beograd angažovali advokatsku kancelariju Čeri Bler, supruge bivšeg britanskog premijera Tonija Blera? Po kojoj ceni Ričard Grenel hoće da kupi zgradu Generalštaba Vojske Srbije? Zašto je Vučić pokrenuo kampanju protiv Predraga Rankovića Peconija? Informacije o tim i drugim temama objavljuje zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Pantelija Topalović je svu svoju imovinu zaveštao samom sebi. U istom stilu, Aleksandar Vučić već objavljuje detalje političkog testamenta, kojim sve što je zgrnuo tokom deset godina diktature ostavlja samom sebi, a sa saradnicima želi da podeli samo odgovornost za zločine nad Srbijom.

– Žao mi je što ste moji, a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti – napisao je Pantelija u testamentu, a Vučić je to parafrazirao pre nekoliko dana na sastanku s najbližim saradnicima.

– Ako mislite da možete i umete bolje od mene, ja ću se povući. Ako narod odbije pregovore, ako mislite da treba da ekonomski uništimo zemlju, vama ću prepustiti da vodite vlast, vi ste pametniji od mene – rekao je Vučić.

Skeč je uspeo. Svi naprednjaci su znali da vođa laže, nema šanse da on dobrovoljno napusti vlast. Da bi on opstao na vlast živote su, ne svojom voljom, položili Oliver Ivanović, Vladimir Cvijan, Dejan Jović i ko zna još koliko žrtava.

U istom interesu, zarad vlasti, Vučić je Albancima prodao Kosovo i Metohiju, Arapima vojvođanske oranice, Rio Tintu Podrinje, Kinezima Bor, Smederevo, Zrenjanin i sve ostalo što su hteli. Rasprodaja će trajati dok je on na vlasti, a ne pada mu na pamet da se povuče. Uostalom, i kad bi zaista hteo, ne bi mogao. Gazde iz zapadnih centara moći, koji su ga doveli na vlast, ne dozvoljavaju da ode neobavljenog prljavog posla, naročito onog koji se odnosi na zaokružavanje državnosti albanskog Kosova.

Vučić je, sredinom januara, prvi put javno priznao da je spreman da potpiše tzv. Nemačko-francuski plan za Kosovo. Naravno, nije objavio šta se nalazi u tom planu, šta Srbija dobija, šta gubi. Umesto toga, Vučić je plasirao nekoliko nezvaničnih verzija tog predloga. U poslednjoj se navodi da će Srbija i Kosovo „kao suverene države međusobno poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet, pravo na samoopredeljenje i zaštitu ljudskih prava“, kao i da „nijedna od ugovornih strana ne može predstavljati drugu stranu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime“, te da se „Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“. Plan, koji je pušten u javnost, predviđa razmenu „stalnih misija“ i formiranje zajedničke komisije, kojom će predsedavati Evropska unija, a koja će pratiti sprovođenje tog sporazuma.

Sasvim je izvesno da u originalnom dokumentu neće biti tako formulisanih odrednica. Ovakvim falsifikatom Vučić pokušava da pripremi javnost za najtežu verziju, pa da, kad ona izostane, taj „uspeh“ pripiše sebi. Tobože, ni po koju cenu nije hteo da pristane na ponižavajuće uslove, pa su zli stranci morali da popuste i ublaže stavove. Po Vučićevom scenariju, potrebno mu je da stvori utisak kako će i na tu, blažu verziju kapitulacije, pristati samo zato da bi spasao Srbiju. U te prevare uključio je stranačke kolege, lažne opozicionare, pseudointelektualce, samozvane analitičare, sve medije i Jovanu Jeremić.

Ukoliko Srbija ne prihvati Nemačko-francuski plan nastaće smak sveta. Strani investitori će napustiti Srbiju, Amerika i Evropska unija uvešće joj sankcije i uvesti vize. Nemačka i Austrija će proterati sve srpske gastarbajtere, a nije isključeno ni da NATO opet bombarduje Srbiju.

Svako na svoj način, ali po istim notama, takve pretnje iznose Vučić i Đilas, Darko Glišić i Pavle Grbović, Predrag Sarapa i Slobodan Georgiev, Dragoslav Bokan i Čedomir Čupić, Milovan Drecun i Obradović, kusi i repati. U akciju je uključen i Nebojša Čović, koji predlaže održavanje referenduma. Taj orkestar uporno ponavlja isti refren – u ovako teškoj situaciji potrebno nam je jedinstvo, svi zajedno moramo da preuzmemo odgovornost.

Vučić je deset godina uništavao Srbiju u svakom smislu. Pljačkao je državu i narod, krao izbore i sve ostalo, gazio Ustav i zakone, zaveo diktaturu i predvodio nekoliko kriminalnih klanova, a kapitulaciju je proglasio strategijom državne spoljne politike. Sad, ucenjen i uplašen, želi da sa narodom podeli odgovornost za posledice svojih avantura. On će zadržati sav plen, a na normalne ljude prebaciće krivicu za poraze.

Da bi mu taj plan uspeo, Vučić širi paniku, zastrašuje narod katastrofičnim scenarijima. Osim ekonomskim kolapsom, opet preti ratom. Ne sme sam da, kao pre mesec dana, zvecka oružjem, ali može da koristi posredne načine za najavljivanje rata, koji će, ukoliko ne predamo Kosovo, inicirati zlikovci sa Zapada. Taj scenario je opisan u jednim izraelskim novinama, a onda raširen preko svih medija pod Vučićevom i Đilasovom kontrolom.

– Poslednji velikan svetske diplomatije, Henri Kisindžer, u svojoj stotoj godini, redovno upozorava na opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata i nuklearnog sukoba. Sredinom decembra, Henri Kisindžer je napisao tekst o tome da li se može sprečiti da napad Rusije na Ukrajinu preraste u katastrofalni Treći svetski rat. Kisindžer je pišući na tu temu za konzervativni britanski magazin The Spectator naveo da ukrajinski konflikt ima jasne paralele sa 1914. godinom, kada su sve velike sile postepeno uvučene u vojni sukob i istakao Balkan kao okidač tog sukoba. Isto to ponovio je u svom video istupanju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. (…) Izraelski dnevni list The Jerusalem Post nedavno je mogućnost izbijanja globalnog sukoba preneo na Kosovo, gde bi se suočile NATO i ruske snage. „Zamislite sledeći scenario: dečak je upucan i ranjen na Kosovu nakon što je nosio srpsku jelku. Dečak je kasnije preminuo od zadobijenih povreda u bolnici. Srbija je morala da odgovori pa odlučuje da pošalje vojne snage na granicu. Kao odgovor, NATO šalje trupe. Vojnik NATO-a poginuo od slučajnog metka ispaljenog tokom sukoba između vojski. NATO mora da reaguje, a onda Rusija interveniše. Dok su oči sveta uprte u Ukrajinu i Kosovo, Kina napada Tajvan. Počinje treći svetski rat. Da li vam to zvuči izmišljeno“ – zapitao se na kraju autor teksta u izraelskom listu, a preneo Dragan Bisenić na portalu Kosovo Online.

Scenario, koji je opisan u The Jerusalem Postu, testiran je na Kosovu nekoliko puta u poslednjih mesec dana. Osam dečaka i mladića srpske nacionalnosti je ranjeno iz vatrenog oružja, ali niko nije podlegao povredama. No, uvek je moguće da dođe do tragičnog ishoda nekog od tih incidenata. Ali, i ako se to desi, Vučić će tuđu smrt iskoristiti za svoj politički marketing. Otkad je počeo da se bavi tzv. politikom, on to radi. Ko ne veruje, neka prebroji grobnice u Krajini, Bosni i na Kosovu, u svim mestima za koja je Vučić govorio da pripadaju radikalskoj Velikoj Srbiji. Dok su drugi Srbi, bolji od njega, završavali u rakama, Vučić je profitirao, zgrtao je novac, stanove, automobile, poslaničke i ostale mandate. S bogatim lešinarskim iskustvom, Vučić zna da sada ne može da uvuče narod u rat, ali može da huška i, što mu je trenutno još marketinški profitabilnije, preti Srbiji – bolje je da se mirno prihvati poraz na Kosovu, nego da izbije treći svetski rat.

Mimo Vučićevih propagandnih igrokaza, Albanci na Kosovu i Metohiji privode kraju utvrđivanje državnosti. Postupajući po Vučićevim nalozima, Srbi su napustili instuticije, policiju i pravosuđe, prepustili su se na milost i nemilost albanskim vlastima. Albanski policajci i vojnici podižu kampove na severu Kosmeta i preuzimaju potpunu kontrolu nad graničnim prelazima, uključujući i tzv. alternativne puteve. Pripadnici albanskih oružanih snaga preorali su šumske prelaze ka centralnoj Srbiji, bagerima su iskopali jame preko kojih ne mogu da prođu ni pešaci, a kamoli automobili i kamioni. Osim prekida švercerskih ruta, Vučićeve saradnike sa severa Kosmeta nerviraju i patrole albanske policije. U Leposaviću i okolnim mestima Srbi prvi put vide naoružane Albance. Za razliku od njih, Srbi južno od Ibra odavno su prihvatili činjenicu da žive u albanskoj državi, odnosno, kako oni kažu, u Albaniji.

Vučić je, za ovih deset godina, na utvrđivanju državnosti albanske Republike Kosovo uradio više od Tačija, Haradinaja, Kurtija i svojih ostalih političkih i poslovnih partnera iz UČK-a. Ortačke odnose ne prekida ni danas. Naprotiv, Vučić novcem građana Srbije finansira odbranu Hašima Tačija pred sudom u Hagu. Ta akcija se odbija preko advokatske kancelarije Čeri Bler, supruge Vučićevog specijalnog savetnika i bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Hašim Tači je, zajedno sa Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnijićijem, optužen na ratne i zločine protiv čovečnosti, otmice, mučenje i progon, kao i za 98 ubistava ljudi čiji identitet je poznat. Pred Sudom za zločine tzv. Oslobodilačke vojske Kosova u Hagu Tačija zastupa Čeri Bler. Osim bogatih albanskih kriminalaca i tajkuna, Tačijevu odbranu finansijski pomaže i Vučić. Po njegovom naređenju Državno pravobranilaštvo Republike Srbije i Gradsko pravobranilaštvo grada Beograda angažovali su kancelariju Čeri Bler da ih zastupa pred međunarodnim sudovima po raznim tužbama. Na taj način, Vučić prebacuje deo novca iz republičkog i beogradskog budžeta Blerovoj, koji njena advokatska kancelarija koristi i za pripremu odbrane Tačija. Nije poznato koliko Srbija i grad Beograd plaćaju pravne usluge supruge Vučićevog savetnika Tonija Blera.

United Group je, tokom četiri poslednje godine, uputila nekoliko žalbi Evropskoj komisiji na postupanje države Srbije, koju je optužila da „sprovodi kampanju koja šteti medijskoj konkurenciji i unutrašnjem tržištu Evropske unije“. Kad je izostao očekivani odgovor iz Brisela, United Group i SBB su, u februaru 2021. godine, pokrenuli postupak protiv Srbije pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova Svetske banke (ICSID) u Vašingtonu. U tužbi pred Vašingtonskom arbitražom, United Group tereti državu Srbiju da je omogućila Telekomu i Telenoru da naprave „kartelske dogovore“, koji su naneli ozbiljnu poslovnu štetu SBB-u. Kao da nije sposobno samo da, svojim kadrovima, zastupa interese Srbije, Državno pravobranilaštvo je ovlastilo kancelariju Blerove u tom postupku.

Gradsko pravobranilaštvo grada Beograda je angažovalo Čeri Bler u postupku koji su, takođe pred Vašingtonskom arbitražom, pokrenule švajcarska kompanija APG SGA SA i njena srpska ćerka-firma Alma Quattro.

– Alma Quattro je sa Gradom Beogradom sklopila dugoročni ugovor o koncesiji, kojim nam je odobreno ekskluzivno pravo postavljanja reklamnih medija u Beogradu. Uprkos tome, našem direktnom konkurentu je odobreno sklapanje koncesionog ugovora za postavljanje dodatnih reklamnih medija u Beogradu. Ovaj i drugi postpuci Grada Beograda su ugrozili prava APG SGA SA i Alma Quattro, koja su garantovana Sporazumom o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja, sklopljenim između Republike Srbije i Švajcarske. Zbog svega navedenog, Alma Quattro je sa svojom matičnom kompanijom APG SGA SA pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova pokrenula arbitražni postupak protiv Republike Srbije – navodi se u saopštenju menadžmenta Alma Quattro, koji je objavio portal Direktno.rs.

Švajcarska kompanija i njena beogradska filijala traže odštetu od 150 miliona evra. S obzirom na visinu zahteva, može samo da se pretpostavi koliko će iznositi honorar koji će biti isplaćen advokatskoj kancelariji Čeri Bler. Nije poznato koliko Junajted Grupa i SBB traže novca od Republike Srbije za nadoknadu poslovne štete, ali, s obzirom na obim posla i prihoda, ta suma će biti mnogo veća, baš kao i honorar Blerove.

Vučić je 2015. godine, kao predsednik Vlade Srbije, angažovao Tonija Blera za specijalnog savetnika. Za te usluge Bler je dobijao 200.000 evra mesečno. To upućuje na mogućnost da Čeri Bler za svoju pravnu pomoć dobija nekoliko miliona evra. Pošto se zna da Vučić galantno deli novac iz budžeta svojim belosvetskim abonentima, sigurno je naduvao i honorar Čeri Bler, kako bi i finansijski podržao njen angažman u odbrani Tačija pred sudom u Hagu. Vučić i Tači su 2018. godine napravili dogovor o konačnom rešenju, koje se zasnivalo na razgraničenju. Po tom planu, Srbiji bi pripao sever Kosova i Metohije, a albanskoj novoj državi Preševo i Bujanovac. Tači i njegovi sponzori iz albanskog narko kartela u Parizu su isplatili Vučiću 300 miliona evra. Međutim, plan je propao na insistiranje Angele Merkel, koja nije dozvolila ni pomisao o novoj promeni granica na Balkanu. Vučić je, po običaju, odbio da vrati novac za neizvršeni posao, ali sad je našao način da preko kancelarije Čeri Bler, iz republičkog i beogradskog budžeta, finansira odbranu svog političkog i poslovnog ortaka Tačija.

Država Srbija je sedam puta tužena pred Vašingronskom arbitražom. Četiri postupka su završena presudama po kojima je Srbija kažnjena sa oko 75 miliona evra. Tri procesa još traju, među kojima je i onaj koji se vodi po tužbi Marka Miškovića, koji traži 67 miliona evra. Nije poznato, ali saznaće se da li u tim ili u postupcima pred drugim sudovima Srbiju i srpske gradove i institucije zastupa advokatska kancelarija Čeri Bler.

Interese Aleksandra Vučića, ali i Ane Brnabić i Siniše Malog, u Americi zastupa Ričard Grenel, bivši izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Zapadni Balkan. Otkad je Tramp napustio Belu kuću, Grenel je bez zaposlenja. Ne učestvuje u političkom životu, nema svoju kompaniju, niti bilo kakav drugi posao, osim što lobira, navodno, za Srbiju. Grenel lobističke usluge naplaćuje 100.000 dolara mesečno. Izgleda da mu je i to malo, pa je s Vučićem napravio dogovor o kupovini zgrade Generalštaba Vojske Srbije.

Stari Generalštab je, tokom NATO agresije, dva puta pogođen „tomahavcima“. Iako ima ozbiljna oštećenja, od 1999. godine zgrada nije ni srušena, ni obnovljena. Iako Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije i dalje imaju pravo na korišćenje te zgrade, ona se nalazi u vlasništvu Vlade Republike Srbije, u nadležnosti republičke Direkcije za imovinu. Vrednost zgrade procenjuje se na oko 200 miliona evra, a to znači da bi za Vladu bila prevelika investicija i da je obnovi i da je sruši. Za taj objekat svojevremeno su bili zainteresovani Vučićevi ortaci iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su nameravali da obnove ceo taj kompleks od 50.000 kvadrata i koriste ga kao hotel. Kombinacija je propala, pa je Vučić sada ponudio Grenelu da osnuje investicioni fond koji bi kupio Generalštab. Za dobru proviziju, Vučić bi omogućio pravne uslove i povoljnu cenu.

Po tom modelu, Vučić je napravio dogovor s američkom kompanijom Behtel, u kojoj vlasnički udeo ima i penzionisani general Vesli Klark, koji je komandovao NATO trupama tokom agresije na SR Jugoslaviju. Srbija je pre tri godine raskinula ugovor s kineskom kompanijom CRBS i posao na izgradnji Moravskog koridora prepustila konzorcijumu Behtel-Enka, i to po duplo većoj ceni. Saradnja Vučića i Klarka nije stala na tome.

Naprotiv, prošle godine je Vučić pokrenuo inicijativu o pripremi strategije o energetskoj stabilnosti Srbije. Po tom planu, Srbija bi trebalo da do 2030. godine izdvoji 12 milijardi evra za izgradnju hidroelektrana i drugih energetskih postrojenja. Samo u prvoj tranši, Behtel bi dobio tri milijarde evra za izgradnju „Đerdapa 3“.

Vučić ne rasprodaje samo državnu, nego i privatnu imovinu. Deset godina je uspešno trgovao tuđim privatnim preduzećima, koje je otimao i prodavao svojim domaćim i stranim partnerima. Međutim, sve ima svoj kraj. Posle višemesečnih pritisaka, Vučić ipak nije uspeo da prinudi Predraga Rankovića Peconija da jednoj američkoj kompaniji proda svoju duvansku fabriku Monus.

Iako je Ranković od početka isticao da ne želi da proda firmu, Vučić je pretpostavio da samo diže cenu. Na kraju, Ranković nije popustio, lično je obavestio predstavnike američkih potencijalnih kupaca da Monus nije na prodaju. Naravno, to je izazvalo bes, koji je Vučić iskalio na Ivici Dačiću, Rankovićevom političkom zaštitniku, i Milomiru Mariću, glavnom uredniku Televizije Hepi. Režimska medijska hajka je trajala nekoliko dana. Iako je udar bio žestok, Vučić nije uspeo da uplaši ni Dačića, ni Rankovića, a Marić nije bitan.

Za razliku od Rankovića, koji nije hteo da proda svoju firmu, mnogi srpski lažni opozicionari su, sve sa osmehom, pristali da Vučiću prodaju sebe i svoje stranačke manofakture. Dragan Đilas, Nebojša Zelenović, Pavle Grbović i drugi vlasnici političkih pokreta stavili su se na raspolaganje Vučiću u kampanji, kojom poziva na zajedništvo i podelu odgovornosti oko definitivne predaje Kosova i Metohije. U tom poslu ne žele da učestvuju Vuk Jeremić i Zoran Lutovac, pa ni Boris Tadić, koji su nastavili tvrdu kritiku Vučićevih izdajničkih postupaka. Prirodu odnosa između Vučića i Đilasa, odnosno Marinike Tepić, opisao je Dejan Bulatović, narodni poslanik koji je nedavno napustio Stranku slobode i pravde, a to je još detaljnije objasnio Srđan Škoro, nesuđeni predsednički kandidat i lider tek osnovanog pokreta Buna naroda.

– Između vlasti i opozicije nema spora, oni dobro sarađuju, a i jedni i drugi su u sporu sa narodom. Srbijom vladaju dve diktature. Jedna je režimska, druga opoziciona. Jednu vrši Aleksandar Vučić, drugu Dragan Đilas. Vučić je bio Đilasov politički učenik, ali odavno je prevazištao svog učitelja, naročito u kontroli medija. Svako ko je van toga, van okruženja ta dva diktatora, nema pristupa ni režimskim, ni većini tzv. opozicionih, tobože nezavisnih medija. Kako je moguće da taj tajkun i lopov Đilas odjednom postane gospodin? Kako je moguće da Vučić više nije diktator, nego legitimno izabrani predsednik svih građana? Kako je do toga došlo? Da li je na to uticala Amerika? Izgleda da Vučić i Đilas imaju iste gazde, kojima su u zalog dali Srbiju, a dobili mogućnost da drže pod kontrolom i vlast i opoziciju, a sve na štetu naroda – kaže Škoro.

Americi se zahvaljuje i ministar finansija Siniša Mali. Ima i na čemu, pošto kao svoj veliki uspeh predstavlja to što se Srbija, pre nekoliko dana, zadužila za još dve milijarde dolara. Država je 20. januara emitovala dve evroobveznice u ukupnom iznosu od 1,75 milijardi evra. Dužničke hartije od vrednosti prodate su na međunarodnom finansijskom tržištu kupcima iz SAD-a. Evroobveznice su izdate na rok od pet i deset godina. Obveznice s petogodišnjim rokom prodate su uz kuponsku stopu od 6,25 odsto, a one s desetogodišnjim rokom su još skuplje, njihova kamata je 6,50 odsto.

– Srbija je postigla ogroman uspeh, jer su investitori pokazali veliko interesovanje za kupovinu srpskih državnih hartija od vrednosti, tražnja je bila čak šest puta veća od ponude – rekao je Mali.

Za njega, veliki uspeh predstavlja zaduživanje po najvećoj mogućoj kamatnoj stopi. Što je još gore, novac od prodaje državnih obveznica biće odmah uplaćen poveriocima, kojima Srbija duguje isplatu prispelih rata za ranije uzete kredite. Do kraja ove godine, samo za pokrivanja starih dugova, Srbija mora da se zaduži još osam milijardi evra. Da bi popunila rupe u budžetu, nastale nemilosrdnom pljačkom, vlast je deo državnih obveznica prodala i na prvoj aukciji, koja je održana 23. januara ove godine. Dvogodišnje obveznice su prodate za ukupno sto miliona evra, sa godišnjom kuponskom stopom od 2,5 odsto.

– Ja nisam ludak, nesrećnik i pijanac. Ja sam vuk. Vukove nikad nećete videti u cirkusu. U cirkusu ima lavova, tigrova i slonova, ali ne i vukova – rekao je nedavno Vučić, cvileći kao pudlica.

Svim svojim političkim potezima Vučić je dokazao talenat za nastupe u cirkusu. Po potrebi, od predstave do predstave, igrao je uloge zlog klovna, dobro dresirane zveri, pijanca na trapezu, gutača vatre…

On može sve, samo ne i da pobegne od odgovornosti. Ne dozvoljavaju mu gazde iz Vašingtona i Brisela. Bez ikakvih moralnih skrupula, oni će uzeti njegove darove, uzeće srpske firme i unosne poslove, ali neće ga pustiti iz cirkusa koji je napravio.

Koliko god ih podmićivao tuđim novcem, na kraju će morati sam da se suoči sa završnim računom. Sam će da plati, u novcu, naturi ili, kako sam kaže, svojom ludom glavom.