Прочитај ми чланакТоком Деветнестог ванредног заседања Скупштине Србије у Једанестом сазиву, у понедељак, 20 јануара, народни посланик Александар Шешељ је изнео скандалозан податак - ђаци у Србији уче хрватску верзију српске историје!
Том приликом Шеђељ је своје тврдње поткрепио следећим аргументима:
„Ми смо имали прилике да видимо велики број скандала око питања уџбеника. Данас су најзаступљенији издавачи у Србији, „Клет“, „Логос“, БИГЗ сви у власништву „Школске књиге“ из Загреба.
Оно што је последње, што смо могли да видимо, јесте то да се у уџбенику историје за седми разред објашњава како је данак у крви, дакле, репресивна мера Турске царевине, отимање деце из породица поробљених народа, у ствари није била репресивна мера, једна од најгорих која се спроводила на Балкану, већ у ствари једна прилика за напредовање у хијерархији турског царства. Дакле, где је отприлике било пожељно да турске харачлије дођу да из неке српске породице на пример, или бугарске или било које друге са Балкана, отму једно дете како би оно напредовало једног дана у Турској.
Видели смо и неке чудне мапе, измишљене, историјске фалсификате, који српску државу из средњег века приказују окружену некаквом хрватском империјом. Потпуно историјски нетачно, али што би нас то изненадило, имајући у виду да ти људи, преко својих издавачких кућа не само да дођу овде да зарађују новац, већ и да се баве политиком на тај начин. Ми смо то прихватили и сами смо томе криви.
Ја бих можда упутио једно питање, да ли неко из Министарства просвете или из Владе Србије, или из било које друге институције, бар прелиста те уџбенике пре него се они појаве у школама? Како је могуће да нам се тако нешто догоди?
Сутра дан по том истом принципу може да нам се деси да у ствари Јасеновац није био логор за Србе, Роме и Јевреје у којима је страдало 700 хиљада људи већ у ствари једна прилика за запослење, један радни задатак. Сутра можемо да видимо како је бомбардовање СРЈ била у ствари добра ствар, прилика за освежавање дипломатских односа са међународном заједницом.
Можемо да видимо онда и Хашки трибунал да је био позитиван у ствари и праведан за Србе и српски народ, а не један политички инструмент са циљем да осуди српски народ за распад Југославије. Дакле, то је све што може да нам се деси уколико будемо и даље се понашали као да проблем код уџбеника не постоји.
Ми имамо „Службени гласник“, имамо Завод за уџбеника за наставна средства, домаће издаваће, тј. државне издаваче. Да ли можемо да дођемо до консензуса да уџбеници из српског језика и уџбеници из историје не треба да буду ствар тржишта? Ваљда је наша култура, образовање, старање о заштити и очувању националног идентитета и културног идентитета можда важније од те разноврсности тржишта по питању уџбеника.
Ми видимо да је на тај начин на делу преумљење. Дакле, да нас неко научи у ствари шта је то контекст у којем ми треба да посматрамо неке историјске појаве и у складу са тим у будућности да се понашамо, да створимо једну врсту идентитета тј. менталитета који треба да буде поданички како би нам можда било много лакше да прихватимо неке улоге које тзв. међународна заједница, што је еуфемизам за најмоћније западне земље, наменила за Србију.
Већ знамо, више пута смо то чули, да је проблем у односима Србије и ЕУ не само то што неће бити никада никаквог чланства, већ једна културолошка, пре свега, баријера која постоји између ЕУ и Србије. Они, једноставно, сматрају да ми нисмо њих довољно вредни, да смо ми другачији и лошији од њих и на све начине, чак више то и не крију. На овај начин се то и потврђује.
Опет, одговорна Влада би требала да уочи проблем, да један од финансијера хрватске демократске заједнице Анте Жужул стоји између свих ових издавачких кућа где после идентификујемо проблеме, скандале. Дакле, финансијер ХДЗ је у ствари господар тржишта уџбеника у Србији. Мислим да треба у томе да видимо проблем, а не да реагујемо тек када се то већ појави у школама.
Постоји нешто што је на делу већ 20 година у Србији, а то је тзв. тиха или културна окупација у Србији. Представници невладиних организација, невладиног сектора, који су изгледа сами по себи вредни и њихово деловање је позитивно шта год они урадили, држе и монопол на истину. Тако уколико они сматрају да је нпр. држава Србија извршила етничко чишћење на Косову, то је нешто у шта не сме да се дира, да су Срби извршили геноцид у Сребреници, исто тако то мора да буде општеприхваћена чињеница, сами себе да су бомбардовали, тј. сами да су криви што нас је северноатлантски пакт бомбардовао. То су њихове теме. То је оно што се на пољу културе и образовања форсира непрекидно већ 20 година.”
