Прочитај ми чланакМинистар финансија Србије из Вашингтона шаље охрабрујуће поруке док шармира званичнике, ММФ-а и Светске Банке.
Чули смо да ће Србија наставити путем макроекономске стабилности и да су упркос међународним тензијама и америчким царинама у свету, али и упркос блокадама у Србији наши финансијски темељи „и даље стабилни и чврсти“. Блокаде су у набрајању проблема пале на треће место, а корупција и тешкоће око ЕXПА-а се не помињу. Само дан-два раније, једни разлог за смањење пројекције привредног раста за Србију били су протести, иако се подаци коригују за цео свет као последица глобалних дешавања. Шта су реални бројеви ,а шта политичко маскирање сопствених слабости, сабира Ђуро Свилар, репортер Дневника на ТВ Нова.
Док су Синиша Мали и Јоргованка Табаковић боравили у Вашингтону на пролећном заседању ММФ-а и Светске Банке, министар финансија за снижавање пројекције раста српске економије са 4.2 на 3.5 посто криви студентске протесте, иако је пад привреде нешто што се од јесенас дешава у скоро свим светским економијама. Јесу ли студенти заиста кривци што нам не иде како је неко раније планирао?
„Синиша Мали је након сопственог доктората плагирао и извештај ММФ и лажно оптужио грађане Србије да су блокадама довели до смањења БДП-а у 2025. години. Слабљење српске економије је почело још половином прошле године и то је ММФ приметио још прошле године и у октобру смањио пројектовани раст за 2025. значи значајно пре почетка било каквих протеста“, каже Душан Никезић, економиста и посланик ССП у Скупштини Србије.
„Ово што Синиша Мали каже је тачно, дакле политичка нестабилност у Србији јесте узрок пада пројекције БДП-а, па нико неће да иде у земљу која је политички нестабилна на начин како се то дешава у Србији. Међутим, оно што јесте његова логичка грешка је да људи у Србији не протестују из беса, да је то нека природна појава или зла намера, него да постоје врло конкретни политички узроци“, сматра Александар Стевановић, економиста.
У временима када економску ситуацију у свету додатно погоршавају таксе и царине које Трампова администрација уводи и суспендује без јасне политике, може ли се у Србији очекивати другачији тренд у односу на глобални?
„Све пројекције светске привреде говоре о паду привредне активности осим у случају Индије, али то је специфична држава и има специфичне економске перформансе“, каже Михаило Бркић, економиста и посланик у Скупштини Војводине.
„Док се не реши овај спор који Америка има са остатком света, до тада ће вероватно и пројекције бити нешто ниже. Смањење пројекције раста у Србији једним делом јесте разултат несигурности која постоји, не толико због наше трговине са Америком која је минорна, него због тога што ЕУ тргује са Америком, а ми са Европом, па индиректно ћемо сигурно трпети, ако се оне не договоре око разумних царинских стопа, а разумне су нулте или до 10 посто“, сматра Стевановић.
Да студентски протести у мањем проценту утичу на неизвесност код послодаваца и запослених, слажу се и Унији послодаваца, међутим Србија има проблем који се прелива из Европе.
Ми смо градили нашу привреду на бази страних инвеститора који су имали углавном у виду да то што производе у Србији извезу у западну Европу. И кад настане проблем у западној Европи онда се то сигурно одражава и на нашу привреду. 1:20, 1:41 када се ради о послодавцима, када се ради о привредницима они су ту заробљеници, они не могу тако лако да промене свој посао који иначе ради и у који су уложили сопствена средства“, истиче Небојша Атанацковић, Унија послодаваца Србије.
0
У Народној банци без података да економија трпи због студентских блокада
У Народној банци без података да економија трпи због студентских блокада: Да ли нам следи слом економског „гиганта“?
Емисије
19. феб
0
Дејан Шошкић: Пројекат Јадар је тешко исплатив са економске тачке гледишта
Дејан Шошкић: Пројекат Јадар је тешко исплатив са економске тачке гледишта
Емисије
8. окт
Док свет стрепи коме ће и колико Трамп одрезети царине, цене у Србији поново дивљају око празника. Ништа ни претње БИА-ОМ, ни инспекцијама, све се изгледа свело на спрорасдичне бојкоте потрошача за које трговински ланци, показало се пред Ускрс, много не хају.
„То је сад једно питање макроекономије. Нажалост, она је код нас постављена већ јако дуго времена тако да смо ми увозно зависна привреда и да смо ми заправо све оно што су били неки наши потенцијали и унутрашњи капацитети у великој мери распрадали уклкјучујући трговинске ланце. Другим речима тешко је утицати на промену пословне политике тих ланаца кад они нису у власништву домаћих привредних субјеката, поготово нису у власништву државе“, каже Бркић.
„Морамо да узмемо 100 основних животних намирница и утврдимо структуру њихових цена и да у оквиру тога видимо где се налазе те разлике, да ли се налазе у маржама трговинских ланаца, да ли код увозника, да ли код произвођача, прерађивача, и да утврдимо ко зарађује на народној муци и да онда те у ланцу на неки начин казнимо или кроз обавезно смањење марже или кроз увођење пореза на екстра профит“, сматра Никезић.
„Ми подижемо зараде, али оне тешко прате инфлацију, тако да имамо практично већ јурњаву између повећања зарада које је привреди тешко да исплате и цена неких неопходних производа којима је запосленима неопходна“, наглашава Атанацковић.
Ако се томе дода и константна корупција, према оцени Никезића, промашена економска политика која се заснивала на субвенционисању страних директних инвестиција, ниској технологији и мануелном раду и минималним зарадама, онда не чуди чињеница да Српка инфлација износи 4.4 одсто, што је дупло више од просека еврозоне.
