Прочитај ми чланакУ њему сам видео оно што у стручној литератури о политичком убеђивању зову „производњом пристанка“. Дијалог је утихнуо, па ми референдум делује далеко. Но, имајући у виду често помињани рок од годину дана за решење питања Косова, времена за кампању има. Ако се још узме у обзир неодређеност или, можда је боље рећи, равнодушност значајног дела опозиције, има изгледа да позиција направи успешну кампању, каже у разговору за Данас Синиша Атлагић, професор на Факултету политичких наука, одговарајући на питање да верује ли да ће грађани Србије ускоро имати прилику да се о Косову изјасне на референдуму.
Атлагић на ФПН предаје Политичко комуницирање и Политички маркетинг.
Било је најава да ће вас Демократска странка Србије представити као свог новог члана, али се то није десило. Зашто?
– Реч је била о најави, и то објављеној у вашем листу, да ћу бити промовисан као нови члан Председништва партије. То се није десило јер о таквом предлогу одлуку доноси Главни одбор странке чија се седница очекује у јуну. Што се тиче самог чланства, не видим себе толико значајним да би се промовисало моје учешће на том нивоу партијског живота. Иначе, нисам од оних који уживају у публицитету.
Подржали сте Апел за одбрану КиМ, који је ДСС иницирао, а прихватио један део јавних личности, као и поједини званичници СПЦ попут владике Амфилохија? Како, у најкраћем, видите стање унутрашњег дијалога о Косову’?
– Да, подржао сам Апел, али не због тога што је иницијатива потекла из ДСС-а нити из разлога богоугодности на које би можда могли да рачунају критичари оваквог мог чина или они који су њиме били изненађени. Реч је, једноставно, о мом разумевању актуелних захтева Запада у вези са Косовом као вршне тачке у деценијски дугом чињењу неправде српском народу на просторима бивше Југославије од стране тог дела међународне заједнице. Садржај Апела, у коме видим рефлексију и проблема у Рашкој области, положаја Републике Српске па и војвођанског проблема, код мене се своди на један од, назовимо га мотом у животу, да је питање вашег става питање вашег статуса.
Коначно, потпис којим сам подржао Апел нема везе ни са чињеницом што сам на челу Центра за руске студије на Факултету политичких наука а што неки људи доводе у везу. Такав закључак могу да изведу они који ме не познају или је он производ неукости или зле намере.
ДВЕРИ: Одбор за стандардизацију српског језика потврдио ставове Двери https://t.co/3Iqzq5DNbT
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 26, 2018
Када је реч о дијалогу о Косову, ја га не примећујем. Примећујем само тумачења домаћих и страних аналитичара поводом најава скорог решавања овог питања. Стичем утисак да је њиме дат повод „међународном фактору“ да наметну ново решење уз тобожњу спремност да се услише и српски захтеви који ће бити одбијени као превелики и неоправдани а у вези са гресима које су починили у Југославији, а нарочито према Албанцима. Узевши све речено у обзир, дијалог доживљавам понижавајућим. Додуше, ако се узму као прихватљиви ставови оних који приговарају да смо ми који критикујемо идеју о покретању дијалога самим тим већ у дијалогу, онда је у мом случају на делу самопонижавање.
Како видите повремено контрадикторне изјаве председника Вучића о споразуму између Београда и Приштине о нормализацији, чије потписивање се очекује?
– Не знам на које конкретне изјаве мислите, али општи курс председника Вучића овим поводом је јасан. И то је оно што је, по мени, од значаја. Једноставно знате на шта, у конкретној ситуацији, можете да рачунате. Оно што је мање јасно је неодређен став значајног дела опозиционих партија овим поводом. Чини ми се да су многи спремни да критикују конкретне Вучићеве изјаве али не и његову политику у принципу. Поражавајућа је могућност да међу тим људима има оних које је и сам Вучић идентификовао као оне који су спремни да ћуте поводом решења косовског проблема да би, један дан, а нарочито у случају неповољног решења по Србију, рекли да с тим немају ништа, у смислу да нису учествовали у доношењу одлука тим поводом. Ипак, ова неодређеност није „од јуче“ нити само у вези са иницијативом о покретању унутрашњег дијалога о Косову. Деценију уназад у изборним кампањама тема Косова је била тема другог или трећег ранга. То је значајан показатељ односа политичких субјеката према решењу косовског проблема.
