Pročitaj mi članak

ŠESTOKOLONAŠTVO I KEŠPATRIOTIZAM – dva najveća kancera srpskoga društva

0

dojcetelekom1aaa

Шестоколонаши и кешпатриоте су браћа близанци. И једни и други су велики непријатељи државе, само што су они тешко видљиви голим оком. Међутим, њима је заједничко то, да им је Србија увек у другом плану.

„Не кради државу, јер је скупо плаћена. Браћа твоја изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своје за државу – како се ти усуђујеш красти и поткрадати ту прескупу тековину? Ова је држава и њихова колико и твоја, и више је њихова, јер су је платили више од тебе; више су уложили у њу него ти“

Владика Николај

Гледајући бахатости српских политичара, глумаца, певача и осталих јавних личности, не чудим се ненормалитетима које сваки дан читамо по новинама и гледамо на телевизији. Медији су препуни бљувотина сваке врсте, а оно што је честито, скромно, напредно, едукативно, оно што даје снагу људима да се вреди борити и часно живети, оно што промовише сву вредноћу и пожртвовање нашег народа, то се данас ставља на медијску маргину и не промовише од стране државних институција.

Српско друштво је близу провалије!

Два главна проблема која су довела до оваквог стања нашег народа су лажне вредности које нам се свакодневно намећу, и ненормална пљачка државне имовине, која превазилази све границе и која је постала одомаћена у свим слојевима друштва.

Народ збуњен и хипнотисан, доведен до економске беде и социјално понижен од небриге државе, ретко где може да види праве вредности (одавно се упокојио Патријарх Павле) и сваки дан се бори са собом, да ли да и он крене овим широким, али на крају увек трагичним и несрећним путем.

Пре неколико месеци је у јавност изашао текст познатог руског философа Александра Дугина, где он по први пут користи термин за руске државне унутрашње непријатеље, шеста колона. Познавајући термин пета колона, који се користи за отворене непријатеље, који јавно не сакривају своју неограничену мржњу према Русији, термин шеста колона се користи за другу врсту људи. То су људи који себе називају патриотама, а у суштини целу своју патриотску реторику користе за остварење својих личних амбиција и материјалних привилегија. Последица њиховог таквог патриотизма, је крађа државне имовине, њених добара и ресурса.

„ Шеста колона означава оне које још не можемо прецизно да квалификујемо у нашем политичком лексикону: њени представници су за Путина и за Русију, али при том за либералну, прозападну, модернизовану и вестернизовану Русију, за глобализацију и интеграцију у западни свет, за европске вредности и институције, за то да Русија постане успешна корпорација у свету у којем правила и законе успоставља глобални Запад. Шеста колона су – системски либерали, ефикасни државни менаџери, лојални олигарси, извршне бирократе, марљиви чиновници, чак и неки „просвећени патриоти”.“

Као што смо са Русима по много чему слични, тако смо слични и у овим стварима. Невероватна нескромност и бахатост наших политичара и јавних личности (част изузецима) достиже толике размере, да је то до сада невиђено у нашој историји.

Све оно што је у прошлости красило велику већину наших владара и старешина, а то је био скроман лични живот, који је био укорењен у православно-хришћанској философији, данас је невидљив на јавној сцени.

Бројни примери скромног живота наших владара, су и тада изазивали чуђење европских владара, који су се и тада такмичили међу собом, у својим баханалијама, неприродним понашањима и ненормалитетима свих врста. Управо је такав њигов живот, постао образац понашања данашњег човека са запада, који је у моралном смислу, на сву срећу још увек, сушта супротност карактеру руског и српског народа. Ипак су то две различите цивилизације.

Значи, наш народ у својој суштини није бахат и раскалашан, а ове норме које се данас промовишу, део су западноевропске цивилизације, коју смо ми здушно прихватили. О томе је говорио и чувени Солжењицин, који каже:“… да Руси до 15. века уопште нису користили алкохол“!?

plackasrbije3

„Запад је – у нама у сваком смислу, укључујући свест, мишљење, систем односа, значења и вредности.“

Западне државе су материјалистичке пориве својих грађана, успеле да исконтролишу и ограниче, чврстим законима који их ограничавају у својим фантазијама, а код нас је таква западно-материјалистичка идеологија, уз одсуство поштовања закона и осећаја личне одговорности, направила један нови слој друштва, нову квази елиту. Лопови, криминалци, проститутке… су данас личности о којима деца основних школа, пишу у саставима, као о својим херојима!

Иако смо духовно и морално посрнули, још 1918. године, када је материјалистички начин и стил живота био подстицан и промовисан од тадашњих власти лажне заједнице Срба, Хрвата и Словена, мислим да је пад који је наш народ доживео после 2000. године, највећи и најдубљи. До тада је и постојала нека граница и кочница у својим личним прохтевима. И у времену комунизма је постојао неки лични идеализам код људи, па је већина функционера и руководиоца из тога времена живела скромно и честито. Јесте, погрешили су у стратегијској одлуци да се подреде материјалистичким и антихришћанским вредностима, насупрот провереног светосавског пута, али су већина њих сачували правила понашања стечена уз огњиште скромних домова и тих својих принципа су се држали до краја живота. Били су задовољни са једним станом, зарађеним у својој пословној каријери, деца су им били подстанари за време студија и свој живот су проживели поштено и скромно, јер су веровали у идеју о праведности, која је нама Србима усаћена у кости.

Међутим већ 90-тих година, а поготово после 2000. године, успоставља се нова матрица понашања, коју су промовисали европски ђаци, добро припремљени за растурање и пљачку државе…

Већ 15 година српски политичари по опробаном рецепту, пљачкају јавна предузећа, праве послове са државним фирмама преко пренадуваних фактура, и то све на штету државе. То је једини смисао њиховог бављења политиком.

Немогуће је побројати, колико је државне имовине опљачкано у задњих 25 година. Бог сами зна колико је стотина милијарди евра у питању? А та навика српских политичара, тајкуна и осталих њима блиских људи из свих слојева дрштва, се и даље наставља. Све се то ради уз прећутану сагласност западних ментора и светских мегакоорпорација, који ће на крају доћи и рећи: када ви не знате да правилно руководите својом државом, ми ћемо вам све купити, па ћемо ми руководити. Задатак који су нам зацртали још 1990. године, а који до краја није остварен, мораће да доврши ова Влада.

Србија се мора цела распродати!

Међутим, то је превара која се српском народу намеће, да ми не можемо да се старамо о себи. Истина је другачија, наш народ зна да се домаћински понаша и влада. Па да није тако, не би српски домаћини били најбољи трговци по Трсту, Будиму… и другим европским престоницама у 18. и 19. веку.

Питање је само када ће се појавити прави српски домаћини да воде ову државу и који ће зауставити пљачку земље, а оне људе који су се острастили са својим навикама лагодног живота, натерати да у зноју лица свога зараде плату.

Једино тако може доћи до преображаја Србије: када сваки човек буде поштено и вредно радио за добру плату од које може мирно и нормално да живи, а не да данас ради за 200 евра од којих не може да подмири своје основне животне потребе. Жалосно је што се са том чињеницом, да је у Србији јефтина радна снага, хвале наши колонијални промотери када путују по свету.

Ми морамо зауставити тај погубни тренд, да је у Србији јефтина радна снага. Ми хоћемо да је у Србији радна снага добро плаћена, а коме ни то није довољно, и ко и даље не може да заустави своје пориве за крађом државе, мора да заврши у Падинској скели, Сремској Митровици, Забели… и на другим местима која су предвиђена за такве случајеве. Време је да таква места напунимо са оним људима који су ојадили овај народ, а не да у затвору завршавају људи који нису платили казну од 5000 динара, за невезивање појаса у вожњи.

Шестоколонаши и кешпатриоте су браћа близанци. И једни и други су велики непријатељи државе, само што су они тешко видљиви голим оком. Међутим, њима је заједничко то, да им је Србија увек у другом плану, тако да је на крају почињу мрзети из чисте себичности, и тада пожеле да промене свој идентитет и постану: европљани, монтенегрини, војвоћанери… „Ко украде од државе тај улази у непријатељство са државом. Он и држава постају као зараћене стране. Он почне мрзети државу и држава њега. Нико толико не говори против државе колико онај ко краде државу“.

Зато се освести Србине, макар у пет до дванаест, по нашем старом народном обичају, немој да ти име остане црним словима уписано у вечној читанци овога народа. Буди сигуран, да има нашег народа и на другом месту, који нас добро посматра шта и како радимо, и не веруј и не иди за онима који говоре да је Србија само овде, и да је ово овде једини смисао твога постојања.

Буди држави од користи. Не само не кради државу, него буди јој од користи. Подај, подај, помози јој. Ако си до сад поткрадао своју државу, врати двоструко ако нећеш четвороструко као што је учинио непоштени Закхеј кад је осетио страшно присуство Бога и обратио се поштењу. Врати бар двоструко; врати одмах; врати да нико не зна. Знаће Онај који све зна, а народ ће осетити, и сви грађани промениће непријатељски став према теби. И деца твоја биће здрава и напредна.

Ако примаш какву плату од државе, сматрај да више примаш него што заслужујеш и буди благодаран држави.

Ако позајмљујеш или продајеш нешто држави, не прецењуј и не уцењуј. Него тражи мању добит од државе него што би тражио од појединца.

Учини за државу увек више него што те држава плаћа. Само тим вишком мери се родољубље.

Уочи Божића 2015. г.
Иван Костић,
Члан Старешинства Покрета Двери