Прочитај ми чланак

Шешељ у затвору без пресуде још најмање две године

0

Vojislav-Seselj-1

Да би се проучио доказни материјал потребно је бар две године, а нови судија не може да доноси правичну пресуду уколико није упознат са током претходног суђења

Војислав Шешељ ће још најмање две године, а могуће и троструко дуже морати да одседи у притворској јединици у Шевенингену да би дочекао било какву пресуду. До овог закључка дошли смо на основу просте рачунице и разговора са неколико саговорника упућених у правила Хашког трибунала, после прекјучерашњег позива Расправног већа трибунала упућеном њему и тужилаштву да се изјасне о наставку поступка после изузећа судије Фредерика Хархофа.

Због доласка новог судије, Мадаје Нијанга из Сенегала, уместо изузетог судије Хархофа, Расправно веће дало је у прекјучерашњем позиву две могућности за наставак поступка који против оптуженог Шешеља траје од 2007. године иако је он у затвору у Хагу још од фебруара 2003. године. Пресуда против Шешеља могла би да се донесе са новоименованим судијом. Друга могућност јесте да се цело суђење понови, да се ради упознавања новог судије са целокупним поступком поново доведе 71 сведок тужилаштва и десет сведока суда и да се преко њиховог исказа уведе 1.348 доказа.

Пресуда Шешељу требало је да буде донета после 175 судских сесија и завршних речи оптуженог и тужилаштва, пре петнаест дана, али је изузећем судије Хархофа цео процес попримио непредвидиви смер. Чак и ако Шешељ одлучи да прихвати да му пресуду донесе судско веће са новим чланом, судија из Сенегала ни по правилима Хашког суда не може да учествује у припремању пресуде док не прочита све судске списе и документе са овог процеса.

Само транскрипт са суђења у Хагу обично је дуг 80 хиљада страница. Пријатељ суда на суђењу Слободану Милошевићу, Бранислав Тапушковић сећа се да је први део процеса против бившег председника Југославије и Србије, у коме је тужилаштво изводило своје сведоке, преточен у транскрипт од 40 хиљада страница.

Да би се припремио за учешће у доношењу пресуде, нови судија би морао врло пажљиво уз разматрање свих докумената који су преко сведока унесени у случај да ишчита све те хиљаде страница. Транскрипт суђења не може да се чита као роман, каже нам једна од саговорница, а природно је што по правилима Хашког трибунала или било ког другог суда на свету судија мора бити упознат са предметом пре него што донесе пресуду. Неки од 1.348 уведених доказа могу бити књиге, енциклопедије, историјски уџбеници или документи и студије, други се морају погледати на филмском платну, треће треба преслушати.

До свега овога је дошло после протеста данског судије у Хагу Фредерика Хархофа који је негодовао против наглог преокрета у дугогодишњем тумачењу концепта „удруженог злочиначког подухвата”. Хархоф је преокрет приписао притиску председника суда Американца Теодора Мерона на колеге, а на рачун САД и Израела. У протестном писму које је доспело у јавност Хархоф је подсетио да је пракса Хашког суда била да по начелу командне одговорности осуђује све команданте који нису могли да докажу да нису чак ни чули за злочине које су починили њима подређени војници или официри.

На Шешељев захтев Фредерик Хархоф је после тога изузет из расправног већа, јер је оставио утисак пристрасности у корист осуђујуће пресуде и крајем октобра је именован Мадаје Нијанг. Изрицање пресуде Шешељу одложено је на неодређено време.

Уједно се разматра да ли ће судија Хархоф, због тога што је дозволио да његово писмо критике изађе у јавност, бити позван да и сам одговара у Хагу због непоштовања суда.

Истовремено Теодор Мерон прихватио је захтев оптуженог Радована Караџића и поверио је судији Баконе Молотоу да испита има ли основа да се и бивша главна тужитељка Карла дел Понте изведе пред суд због непоштовања суда. Карла дел Понте је, према америчкој дипломатској депеши, објављеној преко „Викиликса”, америчком амбасадору прочитала имена Американаца које је Слободан Милошевић хтео да позове у поступку одбране иако су ти подаци били тада тајни. Међу њима су били Бил Клинтон и Ричард Холбрук. Ниједан од двојице не би дошао у Хаг у својству сведока, чак и да оптужени Слободан Милошевић није преминуо. Америчке власти нису дозвољавале да се искази њихових званичника преносе директно из суднице.

Када је реч о замени судија у судском већу и раније се то дешавало, али никада на самом крају процеса. Сада се чека одговор Шешеља који је током ових 10 година у Хагу указивао на бројне недостатке у поступцима. Прописима трибунала није одређено колико новом судији треба да се упозна са целим досадашњим процесом. Да ли он може да чита сто или више страница на дан? Чланови Српске радикалне странке имају решење: траже да Савет безбедности УН хитно поништи поступак против Шешеља пред Хашким трибуналом и пусти га на слободу.