Прочитај ми чланакФирме блиске Српској напредној странци осим што, по правилу без конкуренције, добијају многобројне државне послове вредне стотине милиона евра, грађани Србије и додатно финансирају. Власт је смислила начин како да тим фирмама покрије уложене инвестиције, као да чињеница да под сумњивим околностима већ добијају уносне државне послове, није довољна. А модел за подршку СНС фирмама, зове се – субвенција. И то, наравно, бесповратна
Субвенционисање – односно давање додатног новца без обавезе враћања, као подстицај за запошљавање радника, модел је који је власт почела да примењује још двехиљадитих.
Тај новац су добијали пре свега страни инвеститори, и дешавало се да износ који држава даје бесповратно превазиђе износ инвестиције. Иако је актуелна власт тај систем критиковала, испоставиће се да се у међувремену предомислила.
Исти модел субвенционисања је настављен, а затим и „унапређен“.
Измене у корист привилегованих
Новац се додељивао на основу Уредбе о условима и начину привлачења директних инвестиција. А онда је та Уредба доживела мале корекције, и то баш убрзо након што су фирме блиске СНС ушле у бизнис са бањама.
То су међу првима урадили Драгољуб Збиљић и напредњак Александар Папић, у то време човек близак министру Небојши Стефановићу.
Након њих у бањски бизнис улази још једна фирма уско повезана са СНС, „Миленијум тим“, у власништву Стојана Вујка и Ивана Бошњак.
Међу првима напредњак Александар Папић 2015. купује хотел „Тонанти“ у Врњачкој Бањи. Две године касније (2017) „Јужна Бачка“ Драгољуба Збиљића, бизнисмена који је био гарант СНС-у за кредит који су узели 2012. за изборну кампању, купује хотел „Фортуна“ у Врњачкој Бањи.
Власник постаје за двоструко нижу цену од првобитно процењене. Више од 9.000 квадрата платио је око милион евра, односно око 110 евра по квадрату.
Шири се списак нових „бањских магната“
Само неколико месеци касније уследила је спорна одлука Владе Србије на челу са премијерком Аном Брнабић. Мења се Уредба о додели бесповратних средстава тако што је омогућено инвеститорима да бесповратна средства од државе добију и за доградњу и реконструкцију хотела у бањским подручјима.
Случајно или не, а рекло би се ипак циљано, први добитници ових бенефиција били су Збиљић и Дарко Ђуровић, синовац некадашњег директора „Коридора“ и функционера СНС-а Дмитра Ђуровића, коме је Папић у међувремену продао хотел.
Како је открио Крик, они су крајем 2018. и почетком 2019. године потписали уговоре са Министарством привреде које им је одобрило око 2,5 милиона евра новца грађана Србије за реновирање ова два хотела.
Збиљић је добио 1,4 милиона евра, односно 400.000 евра више него што је платио хотел. Око 1,1 милион је добио Ђуровић.
Сав тај новац додељен је из буџета Србије који пуне сви грађани. Дакле, њихову инвестицију су заправо покрили сами грађани. Испоставиће се да нису били јединини.
На ред је дошао и „Миленијум тим“. Они су купили хотел у Врањској Бањи, за око 250.000 евра, а од државе за реновирање и изградњу додатних капацитета, бесповратно су добили „свега“ 10 милион евра.
У међувремену, власник „Јужне Бачке“ наставио је да „улаже“ у бање, па је како је објавила „Нова“, у међувремену купио од „Железница Србије“ хотел „Железничар“ у најужем центру Врњачке Бање, три помична објекта и стамбену зграду.
Све је платио 1,7 милиона евра, значајно испод процењене вредности имовине.
Више од милијарду евра страним инвеститорима
Буџетски новац неконтролисано и мимо сваке економске рачунице троши се у свакој изборној години. А имајући у виду да изборе у Србији имамо скоро сваке друге године, то су екстремно велики износи.
У свакој кампањи се по правилу отварају фабрике и најављује запошљавање радника. Оно што се, међутим, не говори је да ће то грађане Србије коштати, и то не мало.
Тако је председник Србије Александар Вучић у Врању, током изборне кампање, отворио фабрику ауто-делова „Теклас“. Говорио је о инвестицијама, новом запошљавању, али не и да ће од државе добити бесповратно 10,77 милиона евра.
На списку фабрика које су грађани додатно финансирали преко субвенција су и „Фијат“, који своје пословање завршава у Србији, затим „Rauh“, „Tigar Tajers“, „Falke“, „Lira“I…
Списак је дугачак.
Процене су да је од 2006, када су почеле, па до данас укупан износ субвенција прешао милијарду евра. Само у 2020. и 2021. оне су биле преко 340 милиона евра.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 27, 2022
