Прочитај ми чланакВласт се налази у нокдауну. Немају одговор на студентску побуну – догађај без преседана у последње 24 године. Четрдесет факултета на четири универзитета блокирано је у знак протеста. Студенти траже правду, одговорност и прекид корупције, а њихови захтеви су јасни, конкретни и усмерени против корумпираног система који је урушио институције, наводи Саво Манојловић у новом саопштењу Крени-промени.
Ова власт не зна како да одговори на покрет који долази изван опозиционих партија, изван медијских шпекулација и политичких калкулација. Побуна студената је аутентична и имуна на пропаганду, застрашивање и медијске манипулације. Зато је режим у паници – једини излаз види у преусмеравању пажње на опозицију и изазивању још једних избора.
Али запамтимо: избори нису одговор на ову кризу. Избори су бекство.
Студентски захтеви се не решавају на изборима.
Можемо ли на изборима решити питање да ли је дозвољено да набилдоване главоње пребијају мирне студенте? Можемо ли гласовима решити питање ко је одговоран за корупцију од 65 милиона евра, која је директно допринела смрти 15 људи у Новом Саду? Можемо ли на биралиштима одлучивати да ли је прихватљиво да власт хапси грађане зато што на друштвеним мрежама деле позиве на протесте?
Избори су средство да се добије мандат, али ова власт је добила мандат да управља – не да бежи од одговорности. Ако је ово криза система, онда је криза за коју власт мора да понуди институционално решење.
Зашто Вучић жели изборе?
Избори за Вучића нису само излаз из ове ситуације – они су и штит и оружје. Избори би преусмерили фокус са студентских захтева и корупције на проценте, бројеве и политичке игре. Они би угушили енергију грађанске побуне, омогућивши режиму да се консолидује док би опозиција тиме помогла режиму да изађе из игре коју губи.
Ко год из опозиције сада затражи изборе директно помаже режиму. Тај ради у Вучићеву корист, јер му омогућава бекство из ситуације у којој нема одговор.
Наредни кораци опозиције
Опозиција сада мора да буде савезник побуне, а не њен саботер. Мора да јача унутрашњу структуру, повезује људе и гради систем одбране за тренутак када дође време за стварну промену. То значи нпр. припрему 40.000 контролора који ће сузбити изборну крађу. Али сада је сваком опозиционом активисту место да раме уз раме са студентима, адвокатима, пољопривредницима и просветарима на терену бију битку за испуњење елементарних слобода.
Избори су неизбежни, али избори долазе после победе, не пре ње. Победа режима на изборима у овом тренутку била би пораз свих грађана. Зато опозиција не сме да падне на ову замку.
Студентска побуна мирише на победу.
Студентска побуна данас изгледа као пораз овог режима. Одлична организација, јасни захтеви и комуникација која обједињује, а не разједињује, показују да Србија има наду. Сваки пораз овог режима је победа Србије.
Зато, ко затражи изборе – тај издаје студенте, издаје правду, издаје Србију. Студенти нису сами, а грађанска побуна је јача од било које политичке игре.
Победа је на дохват руке – не мењајте игру која побеђује! Не мењајте играче који добијају!
