Pročitaj mi članak

ŠATL-DIPLOMATIJA: Ključ rešavanja kosovskog čvora – konferencija velikih sila?

0

Kako bi velike sile mogle da se uključe u rešavanje kosovskog čvora. Cilj moguće postići i aktiviranjem nekadašnjih članica Kontakt grupe i Saveta bezbednosti.

Пут за укључивање Америке, Русије, Кине и других моћних држава у процес дијалога Београда и Приштине могле би да буду међународна конференција о Балкану или шатл-дипломатија.

foto: sputnik

На ове опробане методе у дипломатији указују познаваоци међународних односа, који поздрављају став високе представнице ЕУ Федерике Могерини да је спремна да разговара са чланицама Савета безбедности поводом изналажења решења за косметски чвор, као и поруку известиоца Европског парламента за Србију Дејвида Мекалистера да „има смисла да друге силе СБ, Русија и Америка, буду укључене у политичку дебату о томе како кренути напред у дијалогу“.

ФАБРИЦИ: НЕ МЕЊА СЕ ФОРМАТ

Став Европске уније је врло јасан и апсолутно нема промене формата у дијалогу између Београда и Приштине – рекао је у петак Сем Фабрици, шеф делегације ЕУ у Србији, коментаришући став Мекалистера да Русија и САД могу да се прикључе дијалогу. Фабрици је подсетио да је Унија ту да потпомогне дијалог, да то ради по мандату који је добила од ГС УН и да се залаже за то да се постигне правно обавезујући одржив споразум, у складу с међународним правом.

Према Живадину Јовановићу, бившем министру спољних послова СРЈ, први корак у овом послу био би састанак политичких директора министарстава спољних послова пет сталних чланица Савета безбедности (САД, Велике Британије, Француске, Кине и Русије), плус Немачке и Италије.

То би, како сматра, могао да буде „припремни формат“ који би обухватао чланице некадашње Контакт групе за Косово, које су имале активну улогу у процесу решавања косовског питања пре НАТО агресије и сталне чланице СБ које су учествовале у заустављању те агресије.

На овом нивоу направио би се извештај који би се слао следећој инстанци, министрима спољних послова тих земаља.

У следећој фази, како сматра, наступила би шатл-дипломатија са Београдом и Приштином и у моменту када се дође до решења прихватљивог обема странама, оно би се проследило у СБ УН.

– Све ово некоме може да изгледа као да је на дугом штапу, али журба није савезник у овом процесу – сматра Јовановић.

– Русија и Кина нису секундарне силе које желе само да се изјасне о ономе што други мисле, већ хоће да одлучују о решењима. Због тога је логично да њихова улога буде видљива у процесу доласка до договора, а не само у аминовању за столом СБ у Њујорку. Уколико би пред СБ стигао предлог из Брисела у чијем кројењу оне нису учествовале, јасно је да би он био у складу са геополитичким интересима запада

Професор међународних односа Бојан Милосављевић сматра да непосредни споразум двеју страна није могућ и да је за постизање решења које би гарантовало трајнији мир прави пут међународна конференција која би морала да се добро припреми:

– У таквим ситуацијама прво се ради сондирање које подразумева да јаки актери, попут САД, Русије и ЕУ, у међусобним разговорима размотре има ли изгледа да се до решења уопште дође. Затим, следи „пунктација“, односно утврђивање начела преговора, а онда, у моменту када дође до извесног степена приближавања ставова двеју страна, седа се за сто.

Он сматра и да када би се сазвала оваква конференција, она би требало да третира наш регион, конкретно, дејтонску БиХ, која се није показала као најефикаснија заједница.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!