Карађорђевићи и Обреновићи, монархисти и републиканци, четници и партизани, првосрбијанци и другосрбијанци… Поделе су кроз историју биле српска судбина.

Ипак, од свих погубних подела, једна је нарочито бесмислена – на „делије“ и „гробаре“. Управо је недавно овај раскол „подгрејао“ тренер кошаркаша Партизана Душко Вујошевић, који је изјавио да више не воли и не подржава Новака Ђоковића, зато што наш најбољи тенисер навија за Црвену звезду!?

 Нема сумње да ће се како се приближавају дерби утакмице два најпопуларнија клуба у Србији, оваквих изјава бити све више.

И док креатори нетрпељивости међу навијачима (било да је реч о црвено или црно-белом табору), зарад личних интереса Србима сервирају раскол и тензију, крајње је време да прави навијачи личним поступцима започну акцију отрежњења младих љубитеља спорта и покажу да са њима више нико не може да манипулише!

Јер, надметање са вечитим ривалом, задиркивање и вербално надмудривање је посебна чар спорта, али само до оног момента када то постаје додатни камен око врата Србије, која плива међу ајкулама.

Неко ће рећи да оваквих (навијачких) подела има свуда у Европи и да је сасвим нормално да мрзиш супарничку навијачку групу. То је можда тачно, али Србија данас једноставно нема тај луксуз! У моменту када нам прети потпуни крах државе и нестајање као народа, последње што је Србији потребно је аутошовинизам и братоубилачка мржња која се намеће младим људима.

У питању је само спорт и никада клупске боје не могу да буду изнад Србије. Да ли би „делијо“ сутра у рову пре дигао руку на брата „гробара“ или на шиптарског окупатора? „Гробари“, бусате се у патриотске груди, а најомраженији на свету су вам „цигани“… Да ли са оваквим ставовима, Србија може уопште и да се нада постизању минимум јединства за остваривање националних циљева? Доста је било подела.

Саша Суботичанин

Ознаке: Дуле Вујошевић, Карађорђевићи, Космет, Ноле Ђоковић, Обреновићи, српске поделе, српски навијачи