Прочитај ми чланак

Шапић открио матрицу запошљавања власти

0

Кад Александар Шапић каже да је користио "рупу у закону" да запосли 10 до 15 људи у Општинску управу општине Нови Београд, он није открио "рупу на саксији", већ је само први јавно рекао како се државни ресурси користе за куповину гласача и њихово уцењивање. Саговорници портала Нова.рс кажу да нема човека у Србији који не зна да је запошљавање кључ организације политичког живота у партијској држави као што је Србија, да се људи на тај начин уцењују и претварају у својеврсну гласачку машинерију, али да је проблем то што деценијама уназад ни један такав случај није процесуиран.

Председник Народне странке Вук Јеремић опружио је Шапића у Утиску недеље да се 2014. године као председник општине Нови Београд суочио са забраном запошљавања у јавном сектору, те да је преваром запослио неке људе.

Јесам варао, али нисам кршио закон

„Тада сте прибегли следећој форми – да на место помоћника градоначелника, које је политички постављено место, постављате људе који на то месту остану три или четири дана, а након тога их само…“, рекао је Јеремић на шта је Шапић наставио:

“…убацим у Општинску управу.”

Затим је детаљније објаснио, како је по сопстеним речима – нашао рупу у закону:

„Запошљавање је одобравало тело које се налазило на нивоу града, где ви шаљете захтев њима уколико вам се ослобађа радно место. У општини Нови Београд су се ослобађала радна места и ми никад нисмо прешли број запослених који нам је одређен законом. Ми смо тада улазили на зелено светло, а они нам нису одобравали оно што је требало да нам одобравају и ми смо почели да остајемо без кадрова. И наравно да смо тада налазили рупу у закону и убацили 15, 20 људи. То није варање, ми нисмо прекршили закон“, рекао је Шапић.

Ништа ново, рекли би многи.

Али, ово је заиста први пут да неки оптински или државни званичник то јавно каже.

Да ја радим за државу, али је истовремено и варам…

Мотор гласачке машине

Коментаришући овај случај председник Коалиције за надзор јавних финансија Драган Добрашиновић каже да је Шапић рекао оно што сви знају.

„Нема човека у Србији који не зна да је партијско запошљавање кључ организације политичког живота у партијској држави као што је Србија. Тако је било и у време комунизма, и у време социјализма и Слободана Милошевића деведесетих година, само што тад није било запошљавања по општинским администрацијама, већ у друштвеним предузећима. Она су пуњена непотребним кадровима, који су одлазили на посао и тамо ништа нису радили, а на крају месеца су добијали плату. Тако је стварана политичка лојалност. Од 2000. године када су пропала друштвена предузећа, када је велики број радника остао без посла, а уследила приватизација, настао је нови модел, а то је запошљавање у администрацији, општинским управама и локалним самоуправама. То је просто начин да се ојача партијска инфраструктура“, каже Добрашиновић за Нова.рс и додаје:

„Некада је на пример Г17 плус то радила у здравственом сектору, где су запошљавали на хиљаде медицинских сестара, давали им понижавајуће уговоре на по месец дана и тако их уцењивали да гласају за њих, али и да доведу бар још 20 сигурних гласова, како би задржали посао. Други су то радили по министарствима, неки у разним пратећим агенцијама. Направаљен је мравињак људи који су суштински непотребни са становишта јавног интереса, али су били страховито потребни за задовољење партијских интереса. Тај балон се надувавао до тачке пуцања, која је уследила доласком СНС на власт. Тада је дошло до рационализације, отпуштања, како би се смањио број људи. Уводи се забрана запошљавања у јавном сектору, али и ту је било рупа, о којима сад Шапић прича. Ти људи који су се на тај начин запошљавали су мотор гласачке машине. Они, њихове породице, пријатељи, морали су да гласају за оне који су им посао обезбедили. Шапић се само уклопио у систем, само што је он изгледа поштенији од осталих па то отворено каже“, сматра Добрашиновић.

Модел за уцењивање људи

Програмски директор организације Транспарентност Србија Немања Ненадић каже да је „партијско запошљавање у јавном сектору, општинским управама, здравственим и образовним службама и другим државним органима један од модела за ширење и одржавање утицаја политичких партија на области које им не припадају као легитимни партијски плен“.

„Видели смо и чули много пута да је запошљавање или обећање за запошљавање у државним органима или службама био начин да се људи уцене или стимулишу да гласају за оне који су на власти и тако прикупе додатне сигурне гласове. Проблем је у томе што до сада ниједан такав случај није доказан на суду, нити је гоњен од стране тужилаштва. Тако да не постоје претпоставке да ће се та појава зауставити. Недостаје јавни позив тужиоца да људи који су у томе учествовали или су за такве случајеве чули, а имају ваљане доказе, да исте доставе тужилаштву и добију ганатовану заштиту. Кад је реч о Шапићу он је говорио о једном модалитету који не постоји након доношења актуелног закона, значи од пре неколико година. Тај модалитет се користио за обилажење тада важеће забране запошљавања у јавном сектору. Далеко од тога да је то једини случај. То је рађено и у другим београдским општинама, али и у мнигим општинама широм Србије, што је својевремено и утврдила буџетска инспекција Министраства финансија“, закључује Ненадић

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!