Pročitaj mi članak

Šapić ne odustaje od gondole, iz budžeta još 420 mil: Danas odluka o Kalemegdanu

0

Gradska vlast, na čelu Aleksandrom Šapićem, novim rebalansom budžeta obezbediće dodatna sredstva za izgradnju gondole na Kalemegdanu. U predlogu rebalansa budžeta tokom 2023. godine će za gondolu biti izdvojeno skromnih 200.000 dinara, dok će u 2024. za taj projekat koji uništava kulturnu i istorijsku baštinu biti uloženo 420 miliona dinara.

Данас почиње седница градског парламента на којој ће се одлучивати, између осталог, и о буџету, па самим тим и о гондоли. Практично нема препреке за усвајање ребаланса буџета је који ће, готово извесно, подржати скупштинска већина у Београду, коју чине СНС и СПС.

Са друге стране, струка је сагласна у оцени да је гондола штетна, да се уништава идентитет, дух и култура једног дела града, али да власт не мари превише за то.

Чим су претходна градска власт и главни урбаниста Марко Стојчић најавили почетак изградње жичаре на Калемегдану, стручна и шира јавност изразили су негодовање, након чега се са пројектом привремено застало.

Градњу гондоле на Београдској тврђави успорила је и одлука Суда о реализацији пројекта, али упркос притиску грађана, гондола није стављена ад ацта.

Доказ да је власт решена да коначно заврши дуго најављивани пројекат јесте предлог ребаланса буџета који ће у среду бити усвојен на Скупштини Града. У нацрту, односно предлогу буџета који ће одборници усвојити налазе се и велика издвајања за градњу гондоле. За пројекат који се „провлачио“ из ребаланса у ребаланс идуће године из касе издвојићемо 200.000 динара, док ће 2024. године из исте касе бити инвестирано 420 милиона динара за градњу жичаре.

Научна сарадница са Института за филозофију и друштвену теорију Сања Игуман каже да би изградњом гондоле несумњиво био угрожен идентитет и пејзаж око Калемегдана, односно Београдске тврђаве.

„У питању је пројекат који је вишеструко штетан за Београд и целу тврђаву. Изградња гондоле би неповратно уништила структуру Београдске тврђаве која се налази на листи заштите Унеско. Таква врста интервенција једноставно није дозвољена јер би био урушио идентитет и пејзаж старог дела града. Додатно, не смемо заборавити да је читав пројекат урађен без претходно обављене студије којом би се утврдило да ли има потребе за оваквим идејама“, подвлачи наша саговорница.

Она подсећа да је претходна власт пројекат правдала смањењем гужве у Београду, што је према речима наше саговорнице „апсурдно“.

„Чули смо и тумачења да се гондола гради због повећања туристичке понуде што је још више апсурдно. Сваки стручњак ће вам рећи да је идеја за развој града да се иде ка децентрализацији, а не да се развијају они најразвијенији централни делови попут Калемегдана. Још једном понављам, у питању је апсолутно штетан пројекат који је имао и одређених законских проблема“, наглашава научна сарадница.

Игуман напомиње да је Србија још 2011. потписала Конвенцију о пејзажу којом је ставила до знања да да води рачуна о значају пејзажа, али да дефинитивно није показала адекватну примену овог документа.

Научна сарадница подсећа на пример К-дистрикта, стамбено-пословног комплекса на Дорћолу, где је већ довољно уништен пејзаж.

Професорка Архитектонског и Географског факултета у пензији Ксенија Петовар каже да власт треба да остави на миру споменик које су претходне генерација изградиле, те да постоје солитери и Београд на води где могу да се „играју“ са различитим инфраструктурним пројектима.
Ксенија Петовар Фото: Фото: медија центар београд

„Ако ми држимо до Калемегдана као до лањског снега, онда нека граде гондолу. Трагично је да Град издваја новац за такве луксузне пројекте, док упоредо 50 одсто општина нема адекватан јавни превоз.
Фото: Схуттерстоцк

Док деца иду пешке у школу, ми градимо нешто накарадно на Тврђави. Мени то личи на ону изјаву Марије Антоанете о колачима“, илустративно прича наша саговорница.

Она каже да је у питању срамотан пројекат који опстаје из године у годину.

„Због чега стављати некакве машнице на споменике културе који су опстајали вековима. Пустимо их да говоре о једном времену, да сведоче о епохама које су нам претходиле. То нека оставе на миру, а слободно могу да се играју на новим солитерама и Београдом на води. Неке претходне генерацију су то створиле, а њихов печат заиста није неопходан на једном споменику културе попут Калемегдана“, закључује наша саговорница.