Прочитај ми чланакАлександар Вучић шири панику, каже да ће ова зима бити катастрофална, а следећа још гора. Не лаје кер због села, не кука Вучић због Србије, него због себе. Иако га не брину инфлација од 25 одсто, несташице и поскупљење хране, и он се плаши за голу егзистенцију. Плаши се страних и домаћих поверилаца. Истекао му је рок употребе, али он наставља да пљачка јавне ресурсе. Пред изборе је потрошио 2,5 милијарде долара на одржавању курса динара. Део тог дуга је покрио кредитом из Уједињених Арапских Емирата, а сад тражи још три милијарде долара за куповину електричне енергије. Све рачуне плаћа из џепа грађана. О финансијским, политичким и медијским преварама вође напредњачког картела пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.
Кад почне смак света, у Србији то нико неће приметити. Српска катаклизма је почела пре десет година, доласком Српске напредне странке на власт. Та несрећа је проузроковала последице које се виде у рекордној стопи смртности, егзодусу младих и образованих, европском рекорду у сиромаштву, у диктатури олоша, који је изашао из друштвеног муља и засео у посланичке, министарске и директорске фотеље.
Кад се заврши напредњачка апокалипса, неко ће морати да одговара за сва зла нанета Србији. Ко је тај „неко“, знају сви, нарочито појединци из врха владајућег картела. Не случајно, сви упиру прстом у Александра Вучића. Тобоже хвалећи га, скицирају будућу оптужницу против њега. Има напредњака који то раде паметно и лукаво, а већина не добацује изнад нивоа Јоргованке Табаковић, зване Цица.
– Храброшћу, умећем и преданошћу једног човека, сада председника Републике Србије, направљен је заокрет ка решавању бројних наслеђених неравнотежа. И потпуно одговорно тврдим да је он био и остао покретач многих активности којима смо успели да земљу економски оснажимо. У амбијенту у којем се мењало неколико министара финансија, он је био та константа која је знала како најбоље водити државне финансије, предано и одговорно, као сопствени буџет.
Знао је и како привући инвеститоре из свих крајева света, диверсификовати своју позицију на различите регионе, што је Србији и сада од користи. Ја сам му тада, као и сада, била ослонац и подршка у свим сегментима свог деловања и надлежности – написала је гувернерка Табаковић у ауторском тексту који је објављен на сајту Народне банке Србије.
У истом тексту Табаковић је открила какве је то активности покренуо Вучић. Гувернерка је признала да је НБС почетком ове године продала државне обвезнице у вредности две и по милијарде долара како би се сачувала стабилност курса динара.
Другим речима, Вучић је, за потребе своје председничке кампање, о трошку грађана платио вештачко одржавање курса домаће валуте како би прикрио реалну инфлацију. Табаковић тврди да је касније НБС вратила 1,7 милијарди долара. Чак и да је то тачно, испада да је одбрана курса динара плаћена 800 милиона долара. А, ни ту није крај штете коју је Вучић изазвао водећи, како гувернерка каже, државне финансије предано и одговорно.
Вучић је у септембру узео кредит од Уједињених Арапских Емирата вредан милијарду долара, с каматом од три одсто. Тим кредитом исплаћен је део приспелих рата за старе јавне дугове. Услед скока курса америчког долара од 2,3 одсто, за само три недеље, скочила је и цена арапског кредита, а укупан доларски дуг Србије се подигао за више од 68 милијарди динара, односно 574 милиона долара.
Ускоро, кад власт више не буде могла да контролише инфлацију, па се озваничи реална вредност долара, која ће ићи преко 200 динара, јавни дуг Србије ће прећи цифру од 40 милијарди евра. То је цена Вучићеве „храбрости, умећа и преданости“, те „константе која зна како је најбоље“. Наравно, цену неће платити Вучић, него грађани, жртве његових политичких и финансијских авантура. Цену неће платити ни Цица Табаковић.
Напротив, она је на општој несрећи масно профитирала, с обзиром да за пружање подршке свом вођи добија месечну плату од 600.000 динара. Задовољна платом и осталим приходима, Јорговнка Табаковић, иако зна колико је катастрофално стање које је изазвао њен шеф, не показује нервозу. Напротив, опуштено прича о инфлацији од 13 одсто, незаинтересована за стварност у којој је цена хране скочила за 50 одсто. За такво спиновање треба имати живце, коњске. Али, за успех у политици, какав је остварила Цица, нису довољни живци, потребна је комплетна личност.
На несрећи профитирају и други напредњачки кадрови. Мудри Александар Вучић је успео да уништи и Електропривреду Србије, највеће српско јавно предузеће. Вучић је од ЕПС-а направио партијску прћију, у коју је удомио око 10.000 функционера СНС-а, чланова њихових породица, пријатеља, швалерки и осталих неквалификованих паразита. Већина њих и не зна где им се налазе радна места, али то их и не занима, важно је да им редовно добијају просечну плату од 120.000 динара.
Што је најгоре, на руководећа места је поставио дилетанте попут Милорада Грчића, који су прошле зиме уништили све што се у ЕПС-у могло да уништи. После серије хаварија, менаџмент је промењен, али остала је штета од милијарду и по евра. А, штета расте и нема јој краја. По проценама стручњака за енергетику, ЕПС још три године неће моћи да подигне ниво производње који би задовољио потребе Србије.
Ове године је потрошено већ милијарду евра на куповину струје, а ресорна министарка Зорана Михајловић је недавно упозорила да Србија само за ову зиму мора да купи енергенте у вредности од три милијарде евра. Буџет је већ очерупан, тог новца нема, а то значи да ће Вучић морати опет да узима скупе кредите. Опет о трошку грађана.
Као што је навикао кроз целу политичку каријеру, ако може тако да се назове низ злодела која је извршио као радикал и напредњак, Вучић ће профитирати и на девастирању ЕПС-а. Струју, угаљ и остале енергенте Србија купује преко компанија у власништву Вучићевих пословних ортака. Не треба сумњати да се у те уносне комбинације уграђује и Вучић.
Што су теже последице Вучићевих лажи и превара, то његови политички и медијски кербери морају бити маштовитији. Како изгледа његов систем негативне селекције најбоље се види по саставу посланичке групе СНС-а и скупштинских одбора. Само озбиљно поремећен садистички ум може да у Одбор за културу и информисање убаци ликове попут Лава Пајкића и Небојше Бакареца.
Уз њих, ту су несрећна новосадска старлета Сташа Стојановић и Наташа Јовановић, горљива шешељевка, која се истицала клетвама које је бацала на Вучићев род и пород.
На истој депонији нашао се и Милорад Бојовић, новосадски новинар. После одустајања од новинарства, Бојовић је продавао јаја на Футошкој пијаци. На несрећу, напустио је тај поштен посао, учланио се у СНС и добио посланички мандат. Функцију резервног члана скупштинског Одбора за културу и информисање има Душан Марић, бивши главни уредник радикалског билтена Велика Србија, који је пажњу јавности привукао секс афером и порно-снимком, који је тајно направила његова секретарица. По ликовима и делима његових марионета види се Вучићев однос према култури и информисању. Додуше, то се види и на многим другим примерима, па и по односу према Магазину Таблоид и информацијама које су објављене на овим страницама.
Црногорски премијер Дритан Абазовић се, у интервјуу за загребачку филијалу телевизије Н1, у фебруару ове године, похвалио својим братом Џиханом: „Врло сам поносан на свог брата и жао ми је што га увлачимо у политичку игру. Мој брат је, а то може свако једним кликом да пронађе, врхунски страчњак из генетике“. На питање загребачког новинара да ли му је брат „толико добар да му је српски председник Вучић поклонио клинику“, Дритан Абазовић је одговорио: „Да, толико је добар да му је српски председник поклонио клинику. Они су три лекара који отварају вансеријску клинику, невиђену на овим просторима.“ То троје лекара су Џихан Абазовић, Милица Ђурђић и Александар Љубић.
Наш Магазин је, у броју 209, од 17. марта ове године, објавио текст овог аутора, у коме се наводи информација о томе да ће Џихан Абазовић, брат црногорског премијера Дритана Абазовића, и Милица Ђурђић, партнерка српске премијерке Ане Брнабић заједно отворити клинику у Београду. У тексту је истакнуто да Абазовић и Ђурђић намеравају да клинику отворе у бившој згради БИГЗ-а. Ту зграду су прошле године купиле фирме „Марера Реал Естате Партнерс“ и „Марера Пропертиес“, које су регистровале трећу – МПП БИГЗ. Нови власници су саопштили да ће у реконструкцију објекта, који је 1992. године проглашен спомеником културе, уложити преко 40 милиона евра. У том пословном простору требало је да буде отворена клиника, невиђена на овим просторима.
Браћа Абазовић су на те информације реаговали четири месеца касније. Дритан Абазовић је рекао да се шалио кад је изјавио да је његовом брату „председник Србије поклонио клинику“. На тврдњу хрватског новинара да та изјава није била шала, Абазовић је поновио: „Сарказмом сам одговорио на сарказам“. Ана Брнабић није хтела да се бави том темом, само је рекла да ће њена емотивна партнерка Милица Ђурђић „сама објавити саопшење, ако то буде хтела“. Није хтела. Уместо ње, у јавности се оглашавао Џихан Абазовић.
– То је измишљотина, која има за циљ не знам ни ја шта да постигне. Група лекара, који су стекли име у медицини, отворила је Општу болницу „BioCell хоспитал“ у мају ове године, која је почела са радом. Нове установе, поготово не у згради БИГЗ-а, се не планирају. У томе нема ни једног промила истине – рекао је Абазовић 13. јула 2022. године.
Нису прошла ни два месеца, а Абазовић је отворио нову клинику у Београду. На свечаном отварању, 30. септембра, међу бројним званицама била је и српска мандатарка Ана Брнабић. Исти медији – од Блица до Данаса и Нове С – пренели су вест и пратећи рекламни материјал о отварању нове Абазовићеве клинике, а заборавили су да помену како је он у јулу твдио да нема ни промила истине у информацијама да отвара болницу.
Абазовић је имао проблем и са осталим чињеницама. У првим изјавама је чак тврдио да не зна „ни брачни статус, ни било који други статус“ колега с којима ради, па ни Милице Ђурђић. Касније је признао да зна да за лезбејску везу Милице Ђурђић и Ане Брнабић.
По истом шаблону, Абазовић је прво рекао да су сувласници клинике његове колеге, да би касније било откривено како лекари имају, сви заједно, тек 10 одсто власничког удела. Компанија „Робне куће Београд“, коју је приватизовао српски тајкун Милија Бабовић, има 15 одсто удела у власшништву „мајке фирме“ регистроване на Кипру „Vincula Biotech“.
За тај власнички део, Бабовић је дао пословну зграду у којој је отворена Општа болница „BioCell“. Већински власник „Vincula Biotechа“ је кипарска оф шор компанија „ensifolia Limited“. Доступни подаци откривају да се на директорској функцији у тој оф шор компанији налази извесна Ана Абоу Шабан, док менаџментом управља фирма „Setalehfre“. Власничка структура је скривена, о њој Џихан Абазовић не жели и не сме да се изјашњава.
Политичари из Црне Горе и Србије воле да послују преко оф шор компанија баш зато што им оне омогућавају прикривање власништва и токова новца. Међутим, срећу им понекад покваре медијске истраживачке организације, захваљујући чијем раду су откривени докази да је Синиша Мали власник оф шор компаније регистроване на Британским Девичанским Острвима, која у власништву има она 24 апартмана у бугарском летовалишту Свети Никола.
„Панамски“ и „Малтешки папири“ открили су да и Мило Ђукановић, на име сина Балше, има регистроване оф шор компаније. Истина о власничкој структури „Vincula Biotechа“ биће доступна јавности тек кад се отворе „Кипарски папири“. До тада, остаје чињеница да је Џихан Абазовић у јулу тврдио да у информацијама Магазина Таблоид „нема ни једног промила истине“, да би два месеца касније отворио нову болницу, чиме је демантовао свој деманти. Ипак, треба признати да наша информација није била потпуна. Ми смо у марту 2022. најавили да ће Абазовић и Ђурђић отворити једну клинику, а они су од тада отворили две, прву у мају, другу недавно, последњег дана септембра.
Као што је Вучић заташкавање те афере, у коју је и лично инволвиран, поверио медијима под контролом Драгана Ђиласа (Н1, Нова С, Нове новине и Данас), тако је за обрачун с унутрашњим непријатељем искористио режимски лист Објектив. Новине и портал Објектив недавно су покренуле кампању против Александра Шапића. Откад је изабран за градоначелника Београда, Шапић се отргао контроли вође напредњачког картела.
Шапић се уживео у улогу најострашћенијег опозиционара, па свакодневно износи озбиљну и аргументовану критику свега што је у Београду радила и обећавала да ће урадити бивша напредњачка владајућа гарнитура на челу са Гораном Весићем. После серији личних прозивки на рачун Весићевих медијских егзибиција (сликања са лемуром на глави, отварања налога на тинејџерској друштвеној мрежи ТикТок, покретне канцеларије и сл.) Шапић се упустио у много озбиљније диверзантне акције, којима подрива пословне комбинације са Бус Плусом у које су укључени Вучићеви кумови и спонзори.
Раскид уговора с Бус Плусом, за који се наводно залаже нови градоначелник, нанео би огромну финансијску штету Вучићу и његовим компањонима. Да би то предупредио и доказао да још има статус алфа мужјака у напредњачком стаду, Вучић је кренуо у обрачун преко Објектива.
„Шапић рекордер! Градоначелник који је изгубио десетине милиона евра за првих 100 дана власти“, истакнуто је на насловној страни Објектива. У тексту се наводи да је Шапић нанео огромну финансијку штету граду и грађанима тиме што је раскинуо уговор с маркетиншком агенцијом која је закупљивала рекламни простор у возилима Градског саобраћајног предузећа.
Анонимни саговорници Објектива тврде да ће та маркетиншка агенција сигурно добити судски спор против Града Београда, пошто је она већ платила пет милиона евра закуп, а потражује још десет милиона евра. С друге стране, Шапић тврди да уговор с маркетиншком агенцијом није штитио интересе града, да су рекламе на аутобусима продате за премали новац. Управо таквим објашњењем, којим најављује раскид уговора са Бус Плусом, Шапић плаши Вучића, Ненада Ковача, Саву Терзића и остале тајкуне који учествују у послу наплаћивања возних карата у београдском јавном саобраћају.
Осим тога, Шапић је оптужен да наноси штету ГСП-у и Бус Плусу тиме што је укинуо Комуналну милицију, па више неће бити законског основа за наплаћивање казни грађанима које контролори ухвате у возилима без карата. Прекршајни судови су до сада изрицали око 100.000 казни месечно по пријавама комуналних милиционера, а убудуће то неће моћи да раде.
Скупштина града Београда је, пре неколико дана, на иницијативу градоначелника донела Одлуку о градској управи, којом Секретаријат за послове Комуналне милиције престаје са радом. Истовремено, прописано је да запослене, активне предмете и архиву Комуналне милиције преузима нови секретаријат. У суштини, том одлуком је промењен само назив Секретаријата, али и то је било довољан повод за медијску и политичку кампању.
Вучићеви медији су ту одлуку оценили као незакониту и супротну Закону о комуналној милицији и Статуту града Београда. Тобоже, више неће важити протоколи које Комунална милиција има с другим службама и државним органима, па ни са Министарством унутрашњих послова.
Заправо, постоје два важнија проблема. Први се односи на оно што је Вучићу најважније на свету, на новац. У оквиру реогранизације београдске Комуналне милиције Шапић је наредио да се купе нове униформе. Уместо оних које је у марту ове године наручио Весић, и платио 1,6 милиона евра, Шапић хоће да „лични чувари реда“, како он назива комуналце, носе беле униформе.
На тај начин, Шапић је покварио пословне комбинације у којима су се претходни Вучићеви управници градским буџетом бавили прикупљањем провизија. За освету, Вучићеви медији су те промене у Комуналној милицији приказали као израз Шапићеве жеље да „формира градску Безбедносно информативну агенцију и уведе комуналне шпијуне“. Пријаве, које су грађани и раније подносили комуналним инспекцијама, сада режимски медији представљају као шпијунирање и „незаконито прикупљање обавештења“ за које нису овлашћени „Шапићеви белци“.
Други проблем, који је отворен променама у Комуналној милицији, још је компликованији, бар за Вучића. Шапић је на место градске секретарке за комуналну милицију и инспекцију поставио Соњу Божовић. По доласку СНС-а на власт, кад је изабран за председника Народне скупштине, Небојша Стефановић је Божовићку запослио као саветницу. Из његовог кабинета, али не и из врло интимне блискости, она је 2014. године прешла на место секретара Скупштине града Београда. Као најзначајније референце, Соња Божовић истиче да је дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду и да је, као адвокатски приправник, стекла праксу у области грађанског, облигационог, привредног, уставног и управног права. Положила је државни стручни испит за рад у органима управе.
Учествовала је на неколико семинара и конференција. У ЦВ-у не помиње да је учествовала и у споту реп групе Монтенигерси. У ритму хита „Со и текила“, Соња се заносно њихала у црном бикинију, показујући квалитете које је знао да цени Небојша Стефановић.
Брига Вучића за Соњу Божовић, пун је напредњачки акваријум таквих рибица. Међутим, њено постављење на чело Комуналне милиције доказује да Шапић и даље сарађује са Стефановићем, чим на тако високу функцију удомљава његову бившу миљеницу. То је потврдило основни аксиом, који каже да је у актуелној српској политици све промењиво, осим сарадње Шапића и Стефановића.
Два доктора успешно сарађују већ годинама, а то су, из потаје, наставили и након што је Вучић оптужио Стефановића за тајно прислушкивање, припрему државног удара и сарадњу с кланом Вељка Беливука.
На Вучићево инсистирање, Стефановић је смењен с места председника Градског одбора СНС-а, а Шапић је доведен, заједно са целим својим покретом СПАС, управо зато да очисти градску власт од Стефановићевих кадрова. Међутим, наопако. Вучић је довео козу да чува купус. Шапић и Стефановић успешно сарађују, шире мрежу својих кадрова по градским структурама и општинским одборима СНС-а, како би припремили терен да, после избора у напредњачком картелу, који би требало да се одрже до краја године, Шапић постане председник странке. С те позиције, Шапић ће разбуцати све Вучићеве коруптивне шеме, растераће његове сараднике, пословне ортаке и издашне спонзоре.
Тога је свестан Вучић, али и сви функционери СНС-а, па чак и Цица Табаковић. У ауторском тексту, забринутост за Вучићеву судбину исказала је цитирајући Насима Николаса Талеба: „Никад не веруј особи која нема кожу у игри. Без тога, будале и преваранти ће профитирати, а њихове грешке се никад неће вратити да их прогоне.“ Табаковић је, на крају, поентирала упозорењем: „Зато треба имати кожу у игри, живети и радити за Србију“. Тим мудростима, гувернерка је добро расподелила улоге у напредњачкој хорор-драми, која се ближи крају.
Вучићу треба веровати кад цвили и кука над судбином. Заиста, њему је кожа у игри. Као што он већ десет година гули кожу с леђа грађана, пљачкајући јавне ресурсе и приватну имовину, тако ће и њега огулити повериоци свих врста. Вучићева представа неће имати хепиенд, ни за њега, али ни за будале и преваранте, који су профитирали као саучесници у заједничком злочиначком подухвату против Србије.
Заједничким снагама, свако у мери својих могућности, сви појединци из врха напредњачког картела допринели су уништењу државе и народа. Опустошили су Србију, протерали више од 700.000 људи, довели стране робовласнике, растурили су државне институције, криминализовали полицију, правосуђе, па и медије. Вучић и његова свита су изазвали политичку, социјалну, привредну и моралну катастрофу, чије последице личе на локализовани смак српског света. Сад се обрачунавају међу собом, покушавајући да побегну од одговорности.
Међутим, ако буде правде, свим тим бићима, која је Вучић извукао из друштвеног муља и поставио на државне функције, отићи ће кожа на шиљак, као што су и заслужили.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 18, 2022
