Предсједница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић оцијенила је, у интервјуу за портал ИН4С, да је на делу покушај асимилације Срба у Црној Гори, те да Србија има право и обавезу да води рачуна о положају и безбједности својих сународника, где год су они аутохтони народ.

Она је казала да је на делу обрачун са српским наслеђем у Црној Гори, који се спроводи са јасном намјером да се овдашњи Срби асимилују.

„Излаз је у подршци и одбрани Срба из Црне Горе, својим културним и духовним институцијама, као и у јачању њихових политичких представника, те упорној борби за промене и побољшање положаја читаве заједнице. У томе је неопходна и стална присутност државе Србије на овим просторима, у смислу подршке очувању и афирмацији српског идентитета, као легитимног интереса“, истакла је Рашковић Ивић.

Она је навела да ДСС, док не буде у прилици да формира и утиче на државну политику Србије, има сарадњу и гаји дугогодишње блиске односе са Новом српском демократијом коју предводи Андрија Мандић.

„Наравно, пуну подршку пружамо, у мери којој можемо, и институцијама српског народа у Црној Гори, попут Матице српске и епархија СПЦ“, казала је Рашковић Ивић.

Према њеним ријечима, неуобичајена је блискост и топлина у односима између водећих људи режима у Београду и Подгорици.

„Плашим се да у тој блискости лежи одговор на нечињење и затварање очију званичне Србије пред покушајима мајоризације и тихе асимилације од стране власти у Подгорици, након раздвајања некадашње заједничке државе. Тачније, као да постоји прећутна сагласност за такве процесе иако су они одлика само ауторитарних режима“, казала је Рашковић Ивић.

Она сматра да Србија треба да напусти узалудни и понижавајући пут еврофанатизма, да ојача ингеренције своје суверености и да на међународном плану активно учествује у проналажењу партнера и савезника са којима можемо да остварујемо сарадњу на обострану корист.

„Само тако бићемо способни за дуготрајне изазове који ће нас чекати у процесу борбе за очувања територијалног интегритета Србије“, истакла је Рашковић Ивић.
Србија да напусти понижавајући пут еврофанатизма

Оцијенили сте да је Србија на добром путу да у потпуности постане бриселска колонија. Колико и на који начин патриотски блок, који сте формирали, може да спријечи један такав сценарио?

Током кампање за избор председника ДСС-а наступила сам са платформом о неопходности окупљања и заједничког наступа свих снага на јавној сцени који су свесни погубног пута на којем се Србија налази. У првом реду, то се односило на ДСС, покрет Двери и угледне личности које осећају обавезу и одговорност, да понуде алтернативу садашњој неодговорној државној и националној политици коју спроводи тренутна власт у Београду. Са таквим програмом, добила сам апсолутну већину унутар моје странке, а процес окупљања патриотског блока, започели смо Божићним прогласом, у којем смо дефинисали основне постулате наше будуће политике, а иза кога су стале ДСС, Двери, као и велики број национално одговорних интелектуалаца попут академика Косте Чавошког, песника Гојка Ђога и Рајка Петров Нога, професора др Јасмине Вујић, др Мила Ломпара, др Милоша Ковића, др Часлава Копривице…

Овим смо хтели да покажемо како смо спремни да исправљамо сопствене грешке из прошлости, попут оне са последњих парламентарних избора 2014., када су национално одговорне странке изашле расцепкане, а да при том ни једна није успела да пређе цензус иако смо имали подршку од око 15% бирачког тијела. Да би апсурд био већи, тиме су грађани Србије, који се са више од 50% противе уласку у ЕУ, а са преко 75% сарадњи са НАТО, остали без политичких заступника у Скупштини који управо имају такве програмске ставове.

Ово је био последњи тренутак да се окупи патриотски блок и својим деловањем покуша да спречи даљи суноврат државе ка ЕУ и потпуној предаји Косова и Метохије. Данашња бирократизована бриселска Европа, под доминантним утицајем Берлина, није место у којем би Србија била третирана равноправно и са уважавањем за њене интересе. Напротив, њихови званичници су нам више пута ставили до знања, да нас не виде тамо у скорој будућности, а да до тада ми морамо да испунимо читав низ понижавајућих услова, којима би се одрекли своје територије и пристали на редизајн сопственог идентитета, не били на тај начин показали да смо постали морално-политички подобни за пријем у њихово друштво.

Сматрам да то није интерес Србије. Уосталом, оног тренутка када је највећи број земаља чланица ЕУ, признала независност једног дијела наше територије који се налази под привременом окупацијом, оне су почеле да делују директно против интегритета и суверенитета наше земље, а то се на читавој планети третира као непријатељски гест. Дакле, да би могла да афирмише своје интересе, Србија мора да напусти узалудни и понижавајући пут еврофанатизма, да ојача ингеренције своје суверености и да на међународном плану активно учествује у проналажењу партнера и савезника са којима можемо да остварујемо сарадњу на обострану корист. Само тако бићемо способни за дуготрајне изазове који ће нас чекати у процесу борбе за очувања територијалног интегритета Србије.

Додатно отежавајућа околност за све нас је тренутна власт у Београду, која је своје личне интересе и опстанак везала за испуњавање свих услова и без алтернативност пута, наметнутог од појединих спољних центара моћи. Зато је један од кључних државних интереса, њена што бржа смјена, како би се спријечила да и даље разара све виталне структуре друштва.
Ђукановић би да асимилује Србе

Како гледате на то да су Срби у Црној Гори безмало постали грађани другог реда – укинут је српски језик, протјерују свештеници СПЦ, преименују улице са називима српских великама, Гаврило Принцип назива терористом….

Када се напусте вишевековни историјски циљеви, а живот у заједничкој држави то јесте био за велику већину народа који је живео на просторима садашњих територија Србије и Црне Горе, неминовно долази до снажних траума за све учеснике у таквој операцији. Последице таквих одлука неминовно ће оставити дубоке ожиљке и у менталитету и у јавном простору.

Да је било мудрости међу политичким и интелектуалним елитама у Црној Гори, након њеног осамостаљивања, они би све учинили да сложено друштво у коме живе, што пажљивије интегришу. То је подразумевало, пуно уважавање чињенице да је данашња Црна Гора мултиетничко и мултиконфесионално друштво, у коме Срби чине око 1/3 становништва, где српским језиком говори релативна већина грађана, а да је институција од највећег повјерења у јавности СПЦ са своје четири епархије. При том, Срби су историјски стварали садашњу Црну Гору, присутни на овом простору као староседеоци, тако да не може бити говора о њиховом мањинском положају, већ само о конститутивном.

Међутим, уместо градње мостова између заједница и прихватљивог суживота, владајуће структуре су се определиле на концепцију стварања антагонизама и изазивања тензија. То никако не може бити добро за будућност једног друштва. Додатни проблем ствара и методологија изградње црногорског идентитета код једног дела владајућих структура као доминантно антисрпског.

Негирајући сваку везу са српским идентитетом и традицијом, то доводи до гротескних ситуација, попут покушаја за изградњом насилних лингвистички и историјских конструкта, који немају никакве научне основе и утемељеност. С друге стране, такав приступ легитимише обрачун са српским наслеђем у Црној Гори, који се спроводи са јасном намером да се овдашњи Срби асимилују. Зато је неопходно уклонити све што чини темеље нашег идентитета, не би ли нам се егзистенција учинила неподношљивом и тиме олакшала елиминација из јавног живота, те прихватање тренутног стања као непроменљивог.

Излаз је у подршци и одбрани Срба из Црне Горе, својим културним и духовним институцијама, као и у јачању њихових политичких представника, те упорној борби за промене и побољшање положаја читаве заједнице. У томе је неопходна и стална присутност државе Србије на овим просторима, у смислу подршке очувању и афирмацији српског идентитета, као легитимног интереса.

Званичне статистике власти у Црној Гори кажу да је број Срба у државним органима пет пута мањи од учешћа у становништву. На то, као и на остале примјере апартхејда, из Београда нема реакције. Напротив, власти у Подгорици се доживљава партнерским и пријатељским. Како то коментаришете?

Неуобичајена је блискост и топлина у односима између водећих људи режима у Београду и Подгорици. Рекло би се да ту постоји много дубља повезаност него што су само добросуседски односи.

Неуобичајена је блискост и топлина у односима између водећих људи режима у Београду и Подгорици. Рекло би се да ту постоји много дубља повезаност него што су само добросуседски односи. Заједничко присуство кошаркашкој утакмици једног београдског клуба, обострани контакти са потенцијалним инвеститорима из арапских земаља који су прављени преко једног контраверзног бизнисмена за којег постоје индиције да је у пословним односима са овим политичарима, те један опскуран медијски мешетар познатији по комбинацијама са особама из криминогених структура, а који за обојицу уводи амбијент линча и обрачуна у јавној сфери. Исти медији, штампани и електронски, су у Црној Гори и Србији ударне песнице режима. Сувише коинциденција да би све било случајност.

Плашим се да у тој блискости лежи одговор на нечињење и затварање очију, званичне Србије, пред покушајима мајоризације и тихе асимилације од стране власти у Подгорици, након раздвајања некадашње заједничке државе. Тачније, као да постоји прећутна сагласност за такве процесе иако су они одлика само ауторитарних режима.

Србија има право и обавезу, да као матица свих Срба, води рачуна о положају и безбедности својих сународника, где год су они аутохтони народ у свим државама на простору Југоисточне Европе, што ће и чинити када се промени садашњи режим који своје пословне комбинације ставља изнад националног и државног интереса.

Пуна подршка НОВОЈ и Мандићу

Колико је положај Срба у Црној Гори, али и у региону, у фокусу дјеловања ДСС-а и патриотског блока. На који начин, по Вашем мишљењу, треба бранили интересе Срба у Црној Гори и у региону?

То је наша примарна стратешка агенда. Сматрам да је неопходно формулисати јединствену српску културно-идентитетску политику, којом ће наше богатство у регионалним, етнолошким, лингвистичким и конфесионалним диференцијацијама, претворити се из недостатка у предност. Хоћемо да подстакнемо осјећај солидарности, ма где и у којим државама живели, једни за друге. Да поново повратимо оно са чим су наши славни преци живели, са много мање средстава међусобне комуникације, а то је да су нам побједе и пораз заједнички. Да научимо да се помажемо међусобно, да се што више упознајемо, да се подстичемо и будемо ослонац. Да нам Бора Станковић, Стефан Митров Љубиша, Милош Црњански, Петар Кочић и Владан Десница буду део јединственог културног наслеђа.

Само тако ћемо постати респектабилан и поштован народ на овим просторима од свих наших суседа.

У том смислу, као политичка странка, ДСС, док не буде у прилици да формира и утиче на државну политику, има сарадњу и гаји дугогодишње блиске односе са Новом српском демократијом коју предводи Андрија Мандић. Наравно, пуну подршку пружамо, у мјери којој можемо, и институцијама српског народа у Црној Гори, попут Матице српске и епархија СПЦ.

Очекујете ли јаче притиске на ДСС и патриотски блок да се одрекнете Косова и Метохије, дигнете руке од Срба у региону и окренете леђа Русији?

Притисака је било и наравно да ће их бити све више, како будемо јачали наш утицај на политичкој сцени, али то је нешто што очекујемо и нашта смо спремни. Оно за шта нисмо спремни, то је да се одрекнемо својих уверења, ставова и идеологије, па ако хоћете и самих себе, због компромиса, материјалних привилегија или комада власти.

Сматрам да је концепт који ДСС баштини на политичкој сцени исувише важан, да би се компромитовао ситним људским слабостима или задовољењем сујете. Нашем народу је неопходна десна, конзервативна политичка снага, национално одговорна, али са друге стран модерна у комуникацији, грађански утемељена у културолошком смислу, која разуме и познаје процесе који се одигравају у савременом свету, а зна да прави разлику између савезника и оног који то није или између привремених интереса и дугорочне стратегије.

Изнад свега, најважније нам је стална афирмација и еманципација нашег народа и државе. То је политичка мисија ДСС.

ИН4С

Ознаке: асимилација, Срби, Црна Гора