Pročitaj mi članak"Stranke rizikuju bojkotom, stavljen je veliki ulog. Posle bojkota se mora napraviti pokret otpora, da svi ostanu u toj grupaciji, koja će suočavati građane da ima neko ko je spreman da se bori protiv režima, a ako se poboljšaju uslovi za izbore, onda da se napravi neka mirna promena vlasti, rekao je predsednik Državotvornog pokreta Slobodan Samardžić.
Он је рекао да би највећи број странака које су у Савезу у Србију прешао цензус од 5 одсто, али да се власт онда суочила с чињеницом бојкота и да би парламент чинили само СНС и СПС и да је онда одлучено да се цензус спусти. Додао је да је Државотворни покрет толико мала групација да о изборима нису ни размишљали.
Слобода Самарџић
„Ми смо видели да постоји једна групација, били смо у влади с већином тих странака, имала је шаролик изглед и у нормалним стварима је добро функционисала, а у тешким не тако добро. Сад се враћају не баш исти играчи, али неки људи који су тада били активни. Верујем да смо се у неким питањима приближили, а у неким можда остали далеко. Режим је направио дар-мар у систему, постали су с оне стране институција, институције им служе као средство. Још 2014. кад су имали фингиране изборе, ја сам још тада рекао да опозиција треба да размишља о бојкоту. Да треба пустити човека да влада са 100% а да се формира ванпарламентарна акција. Кад се то догодило и кад сам се ја уверио да је бојкот озбиљан, дошло је до неке комуникације и ја сам се одазвао“, рекао је Самарџић.
Самарџић је објаснио како кампања бојкота треба да изгледа.
„Биће разнолика, кретање по Србији, трибине, уличне манифестације, рецимо у Крагујевцу нису добили салу, треба очекивати шиканирање власти. Преко друштвених мрежа, преко трибина у центру града, комуникације с људима, медији који ће бити отворени, са покушајем да се допре до бирача. Бираче треба убедити да ићи сад на изборе има добрих и лоших страна, али више лоших – то је давање легитимитета режиму“, додао је.
Председник Државотворног покрета сматра и да је Вучићу јако важно да избори прођу у реду, да не буде турбуленција и бојкота.
„Та влада сад кад је спуштен цензус може да бира кога жели у коалицији, мораће да симулирају парламентарни процес, али он неће бити стваран. Одлуке које ће да донесе влада су веома важне и ако не буде праве опозиције те одлуке ће бити климаве“, сматра он.
Споразум о нормализацији с Косовом био би супротан Уставу
Говорећи о ситуацији на Косову и преговорима Београда и Приштине, Самарџић је рекао да је званични одговор Србије без боје, укуса и мириса.
„Постоји генерална критика, а последњх 7-8 година имали су сараднички однос према Косову, изгубили све оно што је Србија имала на Косову а нису добили ништа. Чека се да се влада албанска консолидује и почну преговори, да се заврше споразумом о свеобухватној нормализацији односа. То се врти већ више времена, али наша политика је у дефанзиви, има реактивни став према ономе што диктирају други и не очекујем добвар развој“, каже Самарџић.
Он сматра да је нова реалност да је Косово у режији албанских власти потврдило да ће бити економски неодржива земља, без реда, слабих институција.
„Газда ће бити или УНМИК или Еулекс или Бондстил, сателитска држава која не управља собом, чији су власници далеко одатле. Са становишта Србије, епилог је да је протерано двеста хиљада људи, они који су остали живе под страхом и репресијом уз нешто више мира на северу где су ствари поремећене откад је Вучић преузео власт“, додао је.
Ако би се споразум о нормализацији закључио био би у супротности са Уставом, поручује Самарџић и додаје да је питање да ли ће се закључити.
„Негативан салдо владе Косова, чини ми се да немају куда – не могу назад а не могу ни напред. Србија има на Косову своје карте и акције, међународно правне, ту је Розолуција 1244, имала је док Вучић није дошао и неке надлежности које су биле нога у вратима независности и то је све прокоцкано. Како би реаговала међународна заједница кад би неко увео замрзнути конфликт. Он је био замрзнут две године и није стао због Београда већ због неких потеза Приштине. Положај Србије је де факто лош али де јуре јако добро стоји“, навео је.
На питање колики је капацитет Европске уније у преговорима Београда и Приштине, Самарџић је рекао да он не види никакав капацитет.
„ЕУ није успела да натера Албанце да прихвате ЗСО, то је Бриселски споразум који је направљен под патронатом ЕУ. Србија је све дала, све што пише у том документу, ЕУ није имала капацитет ни то да учини. Други пример су таксе. ЕУ је имала и средства и начине да то спречи, Косово је обавезно као чланица Цефте да се држи начела и одредби зоне слободне трговине, они су све то погазили“, поручио је Самарџић.
