Pročitaj mi članak

Ruski mediji: Režim u Srbiji sprema prvi i drugi paket sankcija Rusiji

0

Nekako uporedo sa objavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom Minhenske konferencijie o bezbednosti da nam je "snažno zamereno neuvođenje sankcija Rusiji", u ruskim medijima počele su da se šire informacije o tome na koji način će naša država u narednim mesecima napraviti otkon od zvanične Moskve. Mart, april, početak leta... To su nagađanja kad bi Srbija mogla da počne sa uvođenjem sankcija Moskvi. Dileme nema da će ih biti.

Председник Србије Александар Вучић се 18. фебруара, другог дана Минхенске конференције о безбедности, састао с високим представником Европске уније за спољну политику и безбедност Жозепом Борељом са којим је имао, како је написао, „отворен разговор“ и „припреме за наставак дијалога између Београда и Приштине“.


„Србији је снажно замерено неувођење санкција Руској Федерацији“, написао је Вучић након састанка на свом Инстаграм профилу.

Истовремено се тема санкција Москви подгрева и у српским и у руским медијима.

Док се у Београду нико није бавио конкретним терминима, Москвом очигледно круже информације да би се то могло десити врло брзо.

Март, април, почетак лета…

Тако је једна од највећих регионалних агенција са југа Русије “Јужна новинска служба” (Южная служба новостей) известила да је међу главним вестима информација да ће Србија увести санкције Руској Федерацији, те да је Александар Вучић дао налоге ресорима да све контакте са Москвом сведу на минимум.

Да је Вучић дао такав налог пише сова-неwс.цом, портал са седиштем у руском граду Саратов. У тексту је наведено да ће већ у марту бити уведен визни режим за грађане Руске Федерације, док ће главна ограничења ступити на снагу пре лета.

Наводи се да се Београд припрема за први и други пакат санкција, али размишља да их прилагоди на начин да нанесу минималну штету српској привреди.

Портал “Реx” пише да би први пакет санкција могао да буде уведен већ у априлу и да ће погодити чланове и сараднике војне групе Вагнер, као и да ће бити забрањен улазак у Србији.

Од већих медија овом темом бавио се медиј “Известиа”, близак Кремљу. У тексту се помиње да је “раније објављено” да је Вучић дао зелено светло придруживању рестриктивним мерама под притиском Запада, те да су власти почеле да праве прве пакете ограничења. Пише и да би визни режим могао да буде уведен од марта. Известиа у тексту не наводи ко је то раније објавио и да ли цитира информације које су изнели мањи руски портали.

Овај медиј наводи да амбасада Русије није добијала текве сигнале од српских партнера.

У тексту се цитира Милан Лазовић, програмски координатор Руског савета за међународне послове, који је истакао да Запад врши велики притисак на Београд. Он је међутим навео да ће се потенцијално увођење санкција одвијати у блажој верзији, те да то неће бити придруживање свим европским пакетима, него селективна ограничења. Лазовић је рекао да је могуће, на пример, отказивање директних летова.

Ако уведете санкције, нема подршке око Косова

С друге стране руска агенција Регнум објављује да су неки интернет ресурси пожурили да „заварају” Русе вестима да је председник Србије дао зелено светло антируским санкцијама.

Александар Вучић и Владимир Путин Фото: Сергеy Мамонтов / Спутник / Профимедиа
„Како кажу „стручњаци” са „инсајдерима”, ограничења ће бити уведена до лета ове године, а од марта грађани Русије чекају на визни режим. Штавише, српске власти наводно формирају први и други пакет санкција, а председник Србије Александар Вучић дао је ресорима лични налог да минимизирају све контакте са Москвом“, пише Регнум.

А онда следи и објашњење зашто то не би био добар потез Србије.

„Ако се Русији уведу санкције, Београд би могао да изгуби преко потребну подршку Москве у „косовском питању“, што Запад такође недавно покушава да јасно изнесе. Уосталом, уз „осуду руске агресије“, српске власти све чешће траже закључивање споразума о „нормализацији односа“ са Приштином, што ће де факто значити признање самопроглашене републике. На дневном реду је и питање чланства Косова у УН, а Русија има право вета у Савету безбедности те организације, које је спремна да искористи на захтев пријатељске земље“.

На крају закључују да се не може искључити да ће Београд пре или касније бити принуђен да то прихвати, на основу тренутне геополитичке ситуације, дуготрајних непријатељстава у Украјини и вероватноће да ће регионални сукоб разбуктати.

„Међутим, очигледно је да руководство Србије, окружено земљама НАТО-а, не настоји да донесе одлуку тако непопуларну за српски народ и трезвено процењује њену опасност како по развој односа са Русијом, тако и по унутрашњу политичку стабилност. Свакако, овај тренутак ће одлагати до последњег момента у нади да ће се хегемонија западних играча пре или касније уздрмати. Наредних пар месеци биће индикативни, а одлука Београда ће умногоме зависити од тога да ли ће Русија успети да преокрене ток на фронту“, стоји у закључку њиховог текста.