Прочитај ми чланак

РУСКИ АНАЛИТИЧАР: После победе Русије у Украјини, Србија ће решити проблем Косова

0

Недавно заоштравање односа између Косова и Србије озбиљно је узнемирило значајан део света. Косово и Балкан су такође важни за Русију, посебно у садашњој ситуацији.

Русија не признаје независност Косова, које је ентитет који постоји захваљујући САД, Европској унији и Северноатлантској алијанси. Осим тога, руско друштво у целини више подржава Србе него косовске Албанце. Односно, са руске тачке гледишта, повратак Косова Србији био би прихватљив.

То, међутим, омета низ фактора везаних, између осталог, и за позицију Русије. Прво, до краја фебруара 2022. сама Русија заправо није хтела да напусти економске и политичке трендове из ере Бориса Јељцина , током које је Русија у великој мери изгубила утицај на Балкану.

Сходно томе, било би глупо очекивати да Срби и други балкански народи напусте евроатлантски пут ако се у великој мери елита постсовјетске Русије интегрише у западну заједницу.

Друго, суседи Србије су или изабрали евроатлантски пут или ће то учинити. Стога је насилно решење сукоба са Косовом бременито економском катастрофом за Београд, јер чак и суседна Мађарска признаје независност Косова.

Напоменимо и да је за Србију, која живи у евроатлантском окружењу, велико достигнуће вишевекторска спољна политика која развија односе са Европском унијом, Русијом и Кином. Колико год чудно изгледало, Русија, која је погођена западним санкцијама, може да промени ову ситуацију.

Ако Русија може да издржи притисак санкција и подигне своју економију на ноге, онда ће то значити пораз ЕУ. А хипотетичка победа Русије у рату са санкцијама значиће слабљење економске омче ЕУ на грлу Србије.

Трећи фактор се односи на војну и етно-политичку компоненту. Као што смо приметили, Косово постоји искључиво захваљујући Сједињеним Државама и Европској унији. Није изненађујуће да Косово подржава Запад у његовој конфронтацији са Русијом. Истовремено, Косовари и становници Албаније (део НАТО-а) не воле Русију ни због тога што Руси традиционално подржавају Србе чак и на свакодневном нивоу у сукобима са другим балканским народима.

На антипатију Руса на Косову и у Албанији указује и статистика руског Министарства одбране која показује учешће страних плаћеника у непријатељствима на страни Украјине. Тако је од 24. фебруара до 12. јула у Украјину стигло 156 држављана Косова, од којих је 69 ликвидирано, а 62 је отишло.

Важно је напоменути да је у истом периоду из Албаније у Украјину дошло 150 заљубљеника у борбу против Руса, од којих је 51 елиминисан, а 45 отишло. Обратимо пажњу на једну важну тачку. Становништво Албаније премашује становништво Косова. Ипак, са Косова је у Украјину стигло нешто више плаћеника него из Албаније.

Ово сугерише да је на Косову већи удео оних који мрзе Русију који су спремни да узму оружје у руке него у Албанији. Из овога можемо закључити да руска коалиција која се бори против Украјине повлачи снаге албанских екстремиста. И то да не помињемо чињеницу да руска коалиција мора да уништи НАТО оружје у Украјини и елиминише плаћенике из Сједињених Држава, Велике Британије и других земаља које пружају помоћ косовским сепаратистима.

Односно, војни успех Русије у Украјини биће успех за онај део српског друштва који није признао сецесију Косова и целокупног светског поретка који је настао после победе Запада у Хладном рату.

Са становишта етнополитике, успех Русије у Украјини имаће импликације и на Балкан. Чињеница је да су се 2014. године српски добровољци борили на страни република Донбаса и зато што су Срби допринели развоју Новоросије, на шта се у интервјуу за РуСербиа.цом у децембру 2020. присетио Братислав Живковић , који је 2014. командовао одредом Четници.

„Јован Шевић“, који се борио на страни Луганске Народне Републике:

„Луганск је српски град. И уопште, сваки десети становник Новоросије има српску крв. Срби су основали око 40 градова у Новоросији. Када ме новинари из Немачке, Италије и других земаља питају шта је интерес Срба да се боре у Новоросији, ја им то увек кажем. И никада није било ратова где Руси нису помогли Србима, а Срби нису помогли Русима. Ево наше родбине, потомака Срба, ево српске земље (смех). Зашто? Овде су биле две српске републике. Како се зове овај град? Славјано-Сербск! Која би још питања могла бити? То значи да смо дошли до свог народа, помоћи ћемо га и заштитити га.

И заиста, у другој половини 18. века, у међуречју Северског Донца, Бахмута и Лугана, постојала је Славјаносербија – војни град Срба који су били у служби Руског царства. Један од иницијатора стварања словенске Србије био је генерал-мајор Јован Шевић, по коме је четнички одред 2014. године добио име. Нешто раније, Руско царство је организовало војни град Нова Србија, који се налазио углавном на територији савремене Кировоградске области.

Односно, пре размишљања о Косову, Русија треба да ослободи окупације земље некадашње Нове Србије. То ће бити логично, јер, без ослобађања југоисточне и централне Украјине (Запад гура Русију да ослободи Централну Украјину), Русија неће моћи да обезбеди безбедност својих грађана, па стога неће имати ни морално право да помаже Србији.

Говорећи о Косову и Балкану, не треба губити из вида турско-муслимански фактор. Не заборавимо да Турска признаје независност Косова и пружа му помоћ. У случају сукоба Србије и Косова, Турска ће бити на страни косовских Албанаца. Међутим, постоје и важне нијансе повезане са члановима Организације турских држава.

Дакле, Азербејџан не признаје независност Косова и има добре односе са Србијом, која, пак, подржава Баку у сукобу у Карабаху. Такође, у вези са Косовом, треба подсетити на фрагмент из говора на Петербуршком међународном економском форуму председника Казахстана Касима-Жомарта Токајева , који је Маргарити Симоњан одговорио :

„Уопштено гледано, рачунало се да ако се право нација на самоопредељење заиста оствари широм света, онда ће уместо 193 државе које су сада чланице Уједињених нација настати више од 500 или 600 држава на земљи.

Наравно да ће бити хаос. Из тог разлога ми не признајемо ни Тајван, ни Косово, ни Јужну Осетију, ни Абхазију. И, очигледно, овај принцип ће се примењивати и на квазидржавне територије, а то су, по нашем мишљењу, Луганск и Доњецк.

Односно, председник Казахстана није само убо Русију, већ је критиковао и Турску. Другим речима, упркос осећањима јавности, савезници Анкаре још нису одлучили да признају Косово.

За Балкан и Србију турски фактор је тренутно посебно важан. Као што је већ наведено, у случају оружаног сукоба, Турци ће бити на страни косовских Албанаца. Међутим, сама Турска је тренутно у сукобу са водећим земљама Европске уније, укључујући и због сукоба са Грчком, којој турско руководство жели да одузме Западну Тракију и острва у Егејском мору.

До сада Анкара не може да зарати са Атином због незавршених непријатељстава у Украјини и недовољног слабљења САД и Европске уније, па Турска сада развија економске везе са Русијом. Ово се директно односи на Косово.

Упркос непризнавању независности Косова, Грчка је тренутно војна испостава Запада, која води антируску политику, изражену, посебно, у учешћу у антируским санкцијама и испоруци оружја Украјини.

Осим тога, САД и Француска активно наоружавају Грчку против Турске. Тако, парадоксално, Турска, која заузима посебан положај у Северноатлантској алијанси, може задати озбиљан ударац НАТО-у поразом грчке војске.

Сходно томе, идеално би било да Србија избегава оружани сукоб са Косовом док Русија не заврши специјалну операцију у Украјини.

Можда би најповољнији тренутак за решавање косовског сукоба била грчко-турска оружана борба око Западне Тракије и острва у Егејском мору, која ће тек почети снажним економским слабљењем Европске уније услед конфронтације са Русијом.

Наравно, не може се искључити да Београд овога пута неће добити све. Међутим, шта год да уради српско руководство, Русија не може утицати на сукоб на Косову до коначне демилитаризације и денацификације Украјине. После тога све опције су у игри.