Pročitaj mi članak"Mnogi Rusi veruju da Rusija, pored dva saveznika - vojske i mornarice, ima još jednog: Srbiju. Pravoslavno jedinstvo, vezano vekovima neuništivog prijateljstva, deluju tako da 'braća Srbi' čine najbliže prijatelje ruskog naroda i države. U međuvremenu, realnost je mnogo prozaičnija: tokom godina bilateralnih odnosa, akumulirale su se mnoge razlike, a današnji političari u Srbiji sve više gledaju na Zapad."
© Sputnik/ Алексей Дружинин
Овако пише руска новинарка Светлана Гусева, која живи у Србији и познаје овдашње прилике, у ауторском тексту објављеном на порталу Лента.ру у коме је анализаирала питање руско-српског братства, као и да ли је та идеја уопште жива.
Делове њеног текста, који се односе на релације ова два народа, преносимо у наставку.
Управо писмо и заправо језик ауторка текста користи да би илустровала колико су се променили односи Србије и Русије: у совјетским временима, наводи, учење руског било је обавезно у Југославији, док је у модерној Србији, интересовање опало.
„Сада, нажалост, у највећем метрополитском подручју, што је Нови Београд, са око пола милиона становника, само у једној школи се проучава руски, и то од петог разреда. Руски је изгубио водећу позицију међу страним језицима у Србији“, наводи Гусова.
Међутим, кривицу за такво стање додељује Русима, јер сматра да се не труде довољно колико и Американци како би пласирали своју културу.
Потребан је нови приступ да би се повратило “тржиште” у Србији, сматра она.
– Једино ко одржава везу са руском културом јесу „старији русофили“, који уживају у руској класичној књижевности, хоровима, балету, музици… – додаје.
С друге стране, наводи да је са млађима ситуација много другачија. Каже, њима су далеко ближи „Дизнијеви цртани филмови“ него било шта што стиже из руске продукције. Сматра и да је то тако управо зато што руска култура није више толико присутна и видљива у свакодневном животу у Србији.
„Косово и мајка Русија“
Други део њене приче о ишчезавању идеје „мајке Русије“ у Србији тиче се политике и пре свега – Косова. Ауторка напомиње да је потребно имати увид у политичку ситуацију и стање на Косову, да би се разумело која је улога Русије у ономе што се дешава.
Она истиче позицију Русије, која не признаје независност Косова и пружа подршку Србије.
Констатује, међутим, да су све чешће политчке поруке које говоре о томе да је Косово изгубљено.
– Питање независности Косова је услов за улазак Србије у ЕУ. У том контексту треба узети у обзир став српског народа према Русији – пише Гусева додајући да позиција самог народа прешла од става да је Русија „мајка“ до тога да размишљају како су подршка и утицај Москве ослабили.
Косово у страну, она указује да се људи у Србију и у реланом животу све више окрећу Западу.
„Због тешке економске ситуације, млади напуштају земљу у нади да ће наћи посао у Европској унији, Сједињеним Државама или Канади “ наводи она.
Део становништва, каже, и даље подржава Русију, али да и све више њих разуме да није релано очекивати неку помоћ од Моске.
Разлог налази и у томе што су, „политичари радикално, за 180 степени, променили своју позицију“.
– Политичке прилике у Србији зависе од Запада, како од Европске уније, тако и од Америке – наводи и појашњава да политичари указује на добре односе са Русијом и Кином, да постоје братски уговори са Пекингом, као и руске фирме које послују у Србији – али да је све то ипак у другом плану.
„Међутим, у стварности, речи о ‘братству два народа’ нису потврђене конкретним пројектима или резултатима сарадње, а главна политика Србије сада је жеља за европским интеграцијама. У току су прелиминарни преговори о овој теми, а законодавство се прилагођава ЕУ“.
Како Срби виде Русију?
Ауторка износи и свој суд о томе како људи у Србији доживљавају Русију.
– Преовлађујуће је мишљење да је Русија забринута због својих економских и геополитичких проблема – америчких и европских санкција, ситуације у Украјини и Сирији, да Русија сада нема економску моћ, политичке и војне способности да озбиљније утиче на догађаје на Балкану уопште и у Србији посебно. Људска очекивања нестају“.
На крају, ауторка наглашава да се односи између Србије и Русије јесу побољшали, али да се за то време превише тога променило.
– Југославија се распала, Косово је одведено из Србије. Земље у окружењу су или већ чланице НАТО-а и ЕУ, или су кандидати за чланство. А нова влада у Београду такође прати пут европских интеграција. То је данашња реалност. ‘Мајка Русија’ је прошлост“, закључује Гусева.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 21, 2019
