Прочитај ми чланак
(Вечерње Новости)
Повратак дијалога између Београда и Приштине под окриље Уједињених нација могло би да се отвори као једна од опција уколико разговори којим диригује Европска унија не резултирају договором.
На новог–старог медијатора, међутим, морале би да пристану и западне силе, а њима је досадашњи европски „кров“, под којим је било простора за неограничене притиске на Србију, сасвим одговарао.
Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин рекао је претходних дана да се ситуација на КиМ мора решавати „преко структура УН“ и, по њему, јасно је да је Савет безбедности УН кључни играч. Председници Србије и Русије, Томислав Николић и Владимир Путин, сагласили су се још у септембру прошле године да у решавању питања КиМ примарну улогу треба да имају УН.
Али, тиме, нису све карике на броју. Да би дијалог преузеле УН, како нам појашњава адвокат Владимир Ђерић, који је био у правном тиму Србије пред Међународним судом правде, морала би да се добије било формална подршка Савета безбедности, било неформална политичка сагласност земаља које чине СБ: САД, Велике Британије, Русије, Француске и Кине.
НЕСПОРНО ПРАВО
Неспорно је људско право Срба на Косову да остану Срби, да сачувају своју културу и институције.
За то је потребна – као што то многи примери у Европи показују – једна значајна и садржајна аутономија. Мислим да је то и у интересу Европе и да је то достижан циљ у европским оквирима – оцењује Варади.
– Формат дијалога који смо имали под вођством ЕУ, очигледно није дао резултате. ЕУ је била наклоњена Приштини, па одрживо и праведно решење, прихватљиво и Србима и Албанцима није било достижно. Због тога очекујем да ће се дијалог на неко време успорити, а онда мора да пређе на нови формат. Да ли ће то бити међународна конференција или повратак у окриље УН, видећемо – каже за „Новости“ Крстимир Пантић, заменик директора владине Канцеларије за КиМ.
На питање шта би по њему била боља варијанта од две које помиње, Пантић каже да би најправедније било враћање под окриље УН, с обзиром на то да је СБ УН једино меродавно тело у коме би косовско питање могло да се реши у разложном року. Нови формат разговора, напомиње, треба да прихвате обе стране.
– Мало је вероватно да ће САД и ЕУ одустати од онога што они виде као своју моћ над Србијом, дозвољавајући УН да поново ступе на сцену – оцењује за „Новости“ Џерард Галучи, бивши представаник УН у Косовској Митровици, и додаје: – УН би требало да буду истински неутралне, али вероватно не би, јер би улогу добио СБ УН, а самим тим и Русија.
Галучи каже да се чини да су ЕУ и САД веровале да ће претња Београду да не добије датум за преговоре о приступању ЕУ бити довољна да примора Србију да преда север Приштини. Али, како северни косовски Срби сами то не би прихватили, нити би у томе учествовали, Влада Србије не може да прихвати услове Приштине.
ПРАВИ КОМПРОМИС
АМЕРИЧКИ амбасадор у Приштини изјавио је да две стране не би требало да изгубе ову
„коначну шансу“ да се направи мир. Да ли је ово прикривена претња неким „планом Б“?
– пита Галучи.
– Уколико САД саме не увиде потребу да Приштина понуди прави компромис око севера, не Републику Српску, али разраду онога што је Ахтисаријев план већ нудио, онда ни САД неће урадити боље посао од ЕУ.
Ако се ЕУ преговори „изјалове“, није јасно ко би преузео улогу медијатора, каже за наш лист Џим Џатрас, амерички политички аналитичар, по коме је „медијација“ само еуфемизам за инсистирање да се Београд повинује захтевима Албанаца:
– Имајући у виду став ове владе да „нема другог избора до Европе“, тешко је замислити да она неће на крају пристати на све захтеве за северни део КиМ. Српски народ на КиМ не може рачунати на било какву подршку из Београда – оцена је Џатраса.
Уколико би Савет безбедности преузео директну одговорност, где Москва и Пекинг могу да имају утицај, то би у принципу било боље, сматра он. Али, ако, из неког разлога, споразум који захтевају Вашингтон, Брисел и европске престонице не буде „постигнут“ под покровитељством ЕУ, директно учешће САД у даљем дијалогу, за Србију само може бити горе. Гледајући на Кипар, Џатрас пита како би ЕУ била добра за Србију. Истинске пријатеље, сматра, треба тражити у БРИК земаљама, а не у САД и ЕУ.
Професор међународног права Тибор Варади указује на то да формат могућег новог дијалога зависи од питања које се поставља:
– Није лако определити се на једносмислен начин између два могућа питања: статуса КиМ и аутономије српске мањине унутар Косова. Преговори се све више окрећу ка другом питању, но није лако и формално напустити ово прво. Није лако за ову владу, не би било лако ни за неку другу српску владу, као што не би било лако ни за владу било које земље која би се нашла у сличној ситуацији.
Варади је, ипак, мишљења да ће се све јасније прихватити да је реч о аутономији Срба на Косову.
Према схватањима званичника у Приштини, наставак дијалога у фокус ће ставити потпуно „треће“ питање, па тако потпредседник такозване владе Косова Хајредин Кучи каже да ће се надаље трагати за „споразумом о нормализацији односа двеју земаља“.
ДР БОРИС ШЉЕМОВ, ПРОФЕСОР НА ДИПЛОМАТСКОЈ АКАДЕМИЈИ МИП-А РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
ПОВРАТАК У ЊУЈОРК МОГУЋ, АЛИ СПОР
МОСКВА – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
ПОКУШАЈ да се уз посредовање ЕУ постигне компромис са Приштином био је доста нереалан јер су водеће западне земље и пре старта преговора јавно поручивале да их занима само то да Србија призна независно Косово – каже за „Новости“ др Борис Шмељов, познати московски политиколог и професор на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије. – Направљена је грешка што се није стално инсистирало да се тај проблем мора решавати на нивоу СБ ОУН, који је и донео Резолуцију 1244. У СБ Србија има подршку Русије и Кине, а у Бриселу нема никога. Преговори се могу вратити у Њујорк, али ће то ићи доста споро, јер косовски проблем није више у центру пажње светске јавности, па ће Американци и њихови савезници чинити све да одуговлаче да тема дође на дневни ред.
* Било је предлога и да се о Косову организује међународна конференција, али се на крају дошло до преговора у Бриселу где се стално уцењивала једна страна…
– Српски политичари су сами прихватили ту игру са „шаргарепом“ коју им испред носа вуче Брисел. Шта уопште значи датум за почетак преговора о уласку у ЕУ? Па, зар српски политичари стварно мисле да ће их, ако и предају Косово, одмах примити у ЕУ? Да су Срби одмах дали до знања да нису спремни на уцене, већ да желе прави компромис, највероватније би и Запад престао да уцењује. Уосталом, сада српски преговарачи говоре да им није предлаган никакав уступак већ се тражило да усвоје све жеље Приштине. Кад један број српских политичара све време говори како је једини излаз из тешке економске ситуације улазак у ЕУ, онда је разумљиво што Немачка и друге земље уцењују Београд и терају га да прихвати све што нуди Приштина. Испада да су се српски преговарачи узалудно трудили да Бриселу докажу да су „добри момци“.
* Неки политичари у Београду још размишљају да прихвате предлоге Хашима Тачија под образложењем да како време пролази може бити и горе?
– Иако су у једном тренутку у Београду помислили да ће до компромиса доћи и без подршке Москве, показало се да није реално да без иједног савезника на Западу Србија добије бар нешто. Зато је добро што следеће недеље у Москву стиже српски премијер Дачић. Прилика је то да отворено поразговара са премијером Медведевом и председником Путином. Ако Србија одбије да прихвати предлоге Тачија, Запад заиста може да прави разне притиске на Србе, па већ сада мора да припрема противигру.
* Какви се притисци на Србију могу очекивати?
– Као и обично, прво би почели са медијским притисцима, а касније би могли да отежавају економску сарадњу. Зато је важно да Србија појача пре свега економске и друге односе са пријатељском Русијом, као и са Кином, које Београд ничим не уцењују. Ако Србија настави да јача са Русијом пре свега економску, па и другу сарадњу, то може имати двоструку корист. Брже ће пребродити кризу, а затим ће је и Запад више уважавати. Мудри политичари никакад неће признати, а поготово не јавно, да им је ЕУ једини спас.
