Pročitaj mi članakPrenosimo vam analizu Vladimira Zotova pod naslovom “Kako da se odnosimo prema Vučiću“, napisanu za IA REKS
Poslednjih dana u ruskim medijima sve više se pokreće tema ponašanja srpskih vlasti. Brojni autori analiziraju mogućnost priključenja zvaničnog Beograda sankcijama Rusiji i potpisivanja sporazuma od strane srpskih vlasti sa kosovskim separatistima, što bi moglo da se dogodi već 27. februara. Podsećaju se i na druge, sa stanovišta srpskih nacionalnih interesa najblaže rečeno, sumnjive radnje Aleksandra Vučića i njegovih saradnika, uključujući postavljanje proukrajinskih bilborda u Beogradu i glasanje za još jednu antirusku rezoluciju Generalne skupštine UN.
Ruski mediji u službi Vučićevog režima, po običaju, zamaskiravaju sve njegove postupke. Svaku kritiku na njegov račun oni smatraju nepravednim napadima i povezuju je sa željom da se nezasluženo diskredituje aktuelni srpski lider, koji se, po njihovom mišljenju, očajnički bori sa pritiscima vodećih zapadnih država i demonstrira najveću moguću „prorusku naklonost“ u savremenoj Evropi. S druge strane, ruski internet je sve više ispunjen zajedljivim i zlim izjavama o „braći Srbima“ koji ponovo „izdaju Rusiju“, ali pritom nastavljaju da koriste njene jeftine sirovine.
S tim u vezi, čini se neophodnim razjasniti pitanje kako ipak treba da se odnosimo prema Vučiću i njegovim postupcima kao predsednika Srbije.
Sarkastične izjave o „braći“ su, naravno, laž:
Srbi, kao narod, nikada nisu izdali Rusiju. Ilustracije radi, može se uporediti, na primer, istorijsko ponašanje Srba i Bugara. I Srbiju i Bugarsku je od turskog jarma oslobodila Ruska imperija. Ubrzo nakon sticanja nezavisnosti, vlasti obe ove zemlje postale su sateliti neprijatelja Rusije. Međutim, ako je bugarsko društvo u celini (i to sa zadovoljstvom) usvojilo rusofobiju, Srbi su rusofobiji rekli jasno „ne“. Srpski dobrovoljci se bore na našoj strani u Donbasu od 2014. godine, bilo kakve akcije zvaničnog Beograda koje imaju za cilj slabljenje veza sa Rusijom se u Srbiji doživljavaju kao neprihvatljive i nedopustive. I to je jedini razlog što Vučić još nije uveo sankcije Moskvi – a ne nikako zbog njegove “ljubavi” prema Rusiji.
Što se tiče Vučića, on nije ništa drugo do tipičan balkanski političar, suštinski se ne razlikuje, na primer, od svog crnogorskog kolege Mila Đukanovića ili bilo kog predstavnika političkog establišmenta u Bugarskoj. Potiče iz Srpske radikalne stranke, koja se držala jasnog i doslednog stava da Kosova ne može biti nezavisno i suvereno i bila je protiv približavanja EU. Vučić je direktan učesnik u njenom rascepu. Ovaj raskol je potpomognut od strane zapadnih obaveštajnih agencija, pa se kao rezultat toga u Srbiji pojavila nova stranka, Srpska napredna stranka, koja se mnogo popustljivije odnosila prema ključnim principima radikala i ubrzo osvojila vlast. Vučićevi branioci iz Rusije vole da ga veličaju, upoređujući ga sa prozapadnim bivšim predsednikom, liderom Demokratske stranke Borisom Tadićem. Ali činjenica je da su „naprednjaci“ došli na vlast samo zato što je Zapad shvatio da je nemoguće da se u Srbiji na bilo koji duži rok održi otvoreno prozapadna vlast. Kao rezultat toga, suština Vučićevog predsedničkog delovanja svela se na nastavak linije Tadića i demokrata (jačanje suverenosti Kosova i evrointegracija Srbije) uvijeno u patriotsku i prorusku retoriku.
Znači, odgovor na pitanje kako treba da se odnosimo prema Vučiću je očigledan. Treba ga tretirati kao običnog balkanskog političara, slabog, dvoličnog i ucenjen. Ne razlikuje se od svojih crnogorskih, bugarskih i drugih kolega.
U ovom kontekstu, ruska politika prema Srbiji izgleda, iskreno, smešno. Ambasada Ruske Federacije u Srbiji, podsećamo, uložila je sve na saradnju sa Vučićem, minimizirajući kontakte sa bilo kakvim pravim opozicionim proruskim snagama. Drugim rečima, umesto da što više proširi svaku moguću saradnju sa celokupnim srpskim društvom, Moskva se usredsredila na saradnju sa osobom koja bukvalno svakog trenutka može da izda. Kod pristalica Rusije u Srbiji to izaziva, u najmanju ruku, čuđenje. U privatnim razgovorima sa njima uvereni su da je razlog ovog što se dešava taj da su se izdajnici probili u sam vrh rukovodstva Ruske Federacije. U stvari, sama Rusija je odsekla sve mogućnosti da poveća svoj uticaj u Srbiji i Moskva će u vrlo bliskoj budućnosti u potpunosti osetiti posledice sopstvenih odluka.
Vučićevi ruski zastupnici, međutim, teško da će se zbuniti. Kada potpiše sporazum sa albanskim separatistima, oni će reći da taj sporazum nije priznanje nezavisnosti Kosova. Kada bude uveo sankcije Rusiji, oni će reći da su one čisto formalne, bez ikakvog uticaja na rusku ekonomiju, i dogovorene sa Moskvom. Kada Srbija uđe u NATO, oni će reći da Rusija sada ima saveznika unutar NATO-a.
U svakom slučaju, ovakvi rezultati dugogodišnjeg ruskog „igranja na Vučića” se vremenom čine sve neizbežnijim.
— SRBIN info (@srbininfo) February 27, 2023
