Прочитај ми чланак
Према тексту британског Индепендента Американци шпијунирају Европу из 18 својих амбасада. Да ли је Београд намерно изостављен са те листе ?
Према писању британског Индепендента шпијунске базе америчке Националне безбедносне агенције (НСА) и ЦИА налазе се у Амбасадама Сједињених Америчких Држава у Атини, Бакуу, Будимпешти, Франкфурту, Женеви, Кијеву, Мадриду, Милану, Москви, Паризу, Прагу, Приштини, Риму, Сарајеву, Тбилисију, Тирани, Бечу и Загребу.
Америчка обавештајна служба од почетка је посматрала епоху интернета као “златни век“ за електронску шпијунажу, признао је бивши шеф ЦИА и АНБ, генерал Мајкл Хејден.
Он је говорио на брифингу за новинаре који је био посвећен стабилизацији “трансатлантских односа“ након што је бивши сарадник америчке специјалне службе Едвард Сноуден открио информације које су конкретно везане за прислушкивање телефонских разговора канцеларке Немачке, Ангеле Меркел.
Хејден је такође признао да одговорност за ситуацију и њено исправљање сносе САД.
Према писању тог листа, који се позива на податке Едварда Сноудена, посебна заједничка јединица ЦИА и НСА прикупља телекомуникацијске податке из шпијунских база које су инсталиране на крововима америчких амбасада у овим градовима, а прикупљени подаци се шаљу у релејну станицу у бази британског Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ) у Крајтону, а потом се пребацују у заједнички центар ЦИА и НСА у америчком Мариленду, где се даље на анализу и коришћење уступају америчким обавештајним агенцијама.
Занимљиво је да је из поменутог списка изостављен Београд, иако српски стручњаци из области безбедности тврде да је недавно у главни град Србије из суседне Бугарске враћен регионални центар америчке ЦИА. Вашингтон је у Софију из Београда преселио део шпијунске опреме након скандала са Џоном Нејбором, шеф ЦИА-е за Балкан, који је ухапшен 2002.године од стране тадашњих југословенских војно-безбедносних органа у тренутку када му је у једном мотелу у близини Београда војне тајне продавао тадашњи начелник генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић.
Средином ове године је Америчка амбасада пресељена у нови комплекс зграда у елитном београдском насељу Дедиње, саграђеном на месту некадашње зграде Маршалата – централне административне зграде југословенског председника Јосипа Броза Тита. У новом здању америчке амбасаде, тврде упућени, од почетка је био предвиђен смештај и за регионални центар ЦИА за Балкан. Комплекс амбасаде се простире на више од 40.000 квадратних метара и састоји се од седам зграда у којима је поред осталог инсталирана и најмодернија шпијунска опрема.
Стручњаци из области безбедности кажу да су ту данас смештени уређаји за праћење и снимање свих електронских и сателитских сигнала у Србији, а поклон непроценљиве вредности је Американцима подарио некадашњи министар одбране, и потоњи председник Србије Борис Тадић, давши сагласност да амерички обавештајци од уласка на ову, некада војну територију Војске Србије, могу несметано да прислушкују готово све телефонске линије у Србији, јер се у земљи испод некадашњег Маршалата налази велико подземно чвориште телефонских каблова и војних веза. Не треба ни сумњати да су Американци до сада вероватно на те већ постојеће системе веза инсталирали своје уређаје, и да већ увелико прислушкују и снимају готово свакога у земљи, од председника Србије па до обичног грађанина.
Фото: Београд -нова зграда амбасаде САД
Као још један центар прислушкивања у Србији, стручњаци наводе америчку војну базу Бондстил код Урошевца на Косову, у коју је Пентагон у марту ове године послао 525. борбено – обавештајну бригаду за специјалне операције, познату под називом „Муњевита”, специјално обучену за прикупљање обавештајних података и електронско ратовање.
И поред оволико чињеница, просто је невероватно да се у Београду теми прислушкивања и шпијунирања у протеклих 15-так година није придавала већа пажња, а то је ипак објашњиво тиме што су претходне власти у Србији углавном радиле под непосредним америчким утицајем, када није баш било упутно покретати ову тему пред њиховим прекоокеанским покровитељима, уз помоћ чијих су пара Ђинђић и лидери тадашњег ДОС-а срушили Милошевића.
Напротив, мото претходних вадајућих гарнитура у Србији био је да у складу са проевропским кретањима у држави све мора да буде транспарентно и отворено, па чак и када су у питању ствари од националног интереса, тако да су одмах по паду Милошевића српске обавештајне службе расцепкане и десетковане, како се превише не би бавиле обавештајним, а посебно контраобавештајним делатностима. Некадашњи заменик начелника Ресора државне безбедности Зоран Мијатовић је својевремено објавио књигу на тему шпијунирања у којој је написао да је 2001.године њега, његове колеге и поједине минстре у тадашњој Ђинђићевој влади прислушкивала америчка амбасада у Београду, али да у Србији на објављивање ових чињеница нико живи није одреаговао, очигледно сматрајући да је сасвим нормално да Америкаци прислушкују највише државне функционере.
Премијер Србије Ивица Дачић је изјавио у четвртак на Међународној министарској конференцији о медијима како га не изненађује писање Индепендента да се у Загребу и Приштини крију америчке шпијунске базе, али и да не зна да ли је и сам био мета прислушкивања. Нико му од присутних новинара међутим није поставио питање није ли чудно зашто на британском списку, из наводно Сноуденових извора, нема Београда, а ни Софије,и да није први пут да се преко појединих медија пласирају непоптуне информације, како би се нешто заташкало, и са правих места скренула пажња на она споредна.
