Прочитај ми чланакФранциска Брантнер, државна секретарка у Савезном министарству за економске послове и климатску акцију, сматра да није најважније питање да ли ће се литијум у Србији копати, него - ко ће копати?! Да ли ће то урадити Рио Тинто и европски партнери или Кина. Она је, наиме, у почетку као подржавала протесте против Рио Тинта широм Србије, али их сада оспорава, јер сматра да је ова међународна компанија променила план рударења, прихватајући стандарде Европске уније.
Против пројекта Јадар и компаније Рио Тинто, на улице Београда, у суботу 10. августа, изашло је више десетина хиљада грађана Србије, након чега је Брантнер, у интервјуу за немачки лист „Тагесцајтунг“ изјавила да је литијум једна од сировина неопходних за климатску акцију и тиме осудила демонстранте.
Тај метал се, како је навела, сада копа у Аустралији и Чилеу, али се у потпуности прерађује у Кини, што је за Немачку, очигледно, највећи проблем.
“Од руске агресије на Украјину, постало је јасно да је зависност од других опасна. Зато је циљ Савезне владе да смањи такве зависности како би се смањили и ризици, а пројекат у Србији може бити темељ ове стратегије”, рекла је она.
Протесте против Рио Тинта у почетку је подржавала, сматрајући да првобитни планови ове компаније нису испуњавали европске стандарде заштите животне средине.
“Било је исправно протестовати против тога и добро је што је пројекат заустављен. Немачка влада и Европска комисија тражиле су нови концепт.
Литијум у Србији би требало вадити само коришћењем еколошки прихватљивих процеса, одговарајућим високим нивоом заштите вода и земљишта и веома добрим планом за збрињавање отпада”, рекла је она, а преноси Балкангреененергyнеwс.цом.
Такав став је, заједно са притисцима из Србије, довео до промене пројекта у овим областима, сматра немачка секретарка.
“Сада постоји нови концепт депоније, више рударских остатака ће се поново користити и то не би требало да се ради усред речне долине. Постоји нови концепт за заштиту вода и пројекат се ослања на обновљиве изворе енергије”.
Новинар немачког листа, у разговору са њом, навео је искуства у рударењу из Чилеа и других делова света, која показују да након ископавања литијума остају само девастирани предели и истакао да се српско становништво томе опире.
„Нож у леђа“ Србији?
На питање да ли Немачка и Европа забијају нож у леђа Србији, Брантнер одговара да бриге локалног српског становништва схватају веома озбиљно и да су се обавезали да поново планирају овај рударски пројекат.
Европска унија ће, према њеним речима, пратити нове процене утицаја на животну средину, у којима би требало да се поштују еколошки стандарди.
“За разлику од многих других сировинских пројеката широм света, где се сировина само извози, овде би становништво требало да буде потпуно укључено у све”, поручила је Брантнер.
Она је потом додала да је контрола пројекта на Србији.
“Рио Тинто се обавезао да ће поштовати закон ЕУ о заштити животне средине, иако се тај пропис само делимично примењује у Србији. Контрола пројекта је на држави, а ЕУ и Немачка ће пружити стручне савете. Европске компаније су такође заинтересоване да обезбеде поштовање еколошких стандарда”, каже она.
Такође, признаје да локално становништво и опозиција с правом траже од државних институција спровођење еколошких стандарда.
“Добро је ако се рудари у европским налазиштима и руде прерађују на европски начин. Тиме се спречава да Кина повећа свој утицај на важне европске изворе сировина. Питање није хоће ли пројекта бити или не, већ да ли ће га реализовати Рио Тинто са европским партнерима, или ће то урадити Кинези”, закључује она.
Еколошки прихватљиво „копање“
Брантнер не верује да би за демократију, животну средину и становништво у Србији било боље да се пројекат реализује у кинеско-српском партнерству.
“Пројекат Јадар је и прилика да се свету покаже да немачке и европске компаније воде рачуна и да вађење и прерада сировина може бити много еколошки прихватљивија него што је то тренутно случај”, наглашава Брантнер.
Подсетимо, државна секретарка изјавила је и да евентуални пројекат експлоатације литијума неће утицати на процес евроинтеграције Србије, у којем су централне тачке владавина права и демократија.
Она је додала да су се “Зелени” увек залагали за цивилно друштво у Србији.
„Да би их оснажили, успели смо, примера ради, да постигнемо то да ће (рударска компанија) Рио Тинто формирати стално саветодавно тело састављено од представника цивилног друштва“, рекла је Брантнер.
На тај начин се спречава појачани утицај Кине на важне европске ресурсе, каже она.
“А сумњам да би демократија, животна средина и локално становништво боље прошли са српско-кинеским партнерством. Ово је уједно прилика да се целом свету покаже да немачка и европска предузећа могу да направе разлику и да експлоатација и прерада сировина могу да буду еколошки пуно прихватљивији него што је то било до сада”, нагласила је.
Циљ је, истакла је она, да се штета ограничи на минимум, пошто експлоатација сировина увек утиче на природу, што је познато и у Немачкој, од копања угља па до вађења шљунка.
Брантнер је у пратњи немачког канцелара Олафа Шолца боравила у Београду 19. јула, када је потписан Меморандум о стратешком партнерству ЕУ и Србије у области одрживих сировина. Она се тада састала и са представницима опозиције и цивилног друштва који се противе пројекту ископавања литијума у долини реке Јадар, код Лознице.
НОВИ ПРОТЕСТ: „Нећете вала копати“ сутра од 10 часова; Ваљево хоће трајно да забрани руднике литијума и бора!https://t.co/onKrT1Ha4k
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 15, 2024
