У Специјалном суду је почело суђење групи Вељка Беливука за седам убистава и друга кривична дела. Оптужени тврде да нису припадници криминалне, него навијачке групе, која је извршавала налоге свог шефа Александра Вучића. Беливук каже да Вучић сад води рат против њега, да је монтирао оптужницу и да врши притисак на суд како би сакрио своју одговорност за све што су заједно радили, од незаконитог рушења Савамале до убистава Оливера Ивановића и Владимира Цвијана. Вучићу у том рату помажу тужилац Саша Иванић, судија Винка Бераха Никићевић, Александар Вулин, адвокати Светозар Вујачић и Владимир Ђукановић, новинар Драган Ј. Вучићевић и други припадници напредњачког картела. Магазин Таблоид ексклузивно објављује транскрипт аудио снимка исказа у коме је Беливук изнео своју одбрану и оптужбе на рачун појединаца из извршне и правосудне власти.

Годину дана после потврђивања оптужнице почело је суђење организованој криминалној групи Вељка Беливука. Уз првоокривљеног, на оптуженичкој клупи се нашло тридесетак припадника тог клана, који се терете за седам убистава, диловање дроге, производњу и продају експлозивних средстава, отимице, злостављање и силовање. Беливук је одмах, на почетку изношења одбране, негирао извршење кривичних дела која му се стављају на терет.

– Цела оптужница је једна велика измишљотина – рекао је Беливук и поновио наводе, које је изнео пре месец дана, на последњем припремном рочишту, о томе да је члан Српске напредне странке од 2011. године и да је са Александром Станковићем водио навијачку групу која је служила за потребе државе.

Беливук је поновио да је извршавао налоге „шефа“ Александра Вучића, које му је прво преносио Александар Видојевић, звани Аца Рошави, најбољи пријатељ Данила Вучића. Кад је Беливук посумњао у Рошавог, тражио је да се лично види са Александром Вучићем.

До сусрета је дошло у стану Катарине Шишмановић, телевизијске водитељке и интимне пријатељице председника СНС-а. Тада је Вучић рекао да није добро да се виђају, па је за посредника предложио Вулина. Беливук није био изадовољан тим избором, Вулина је познавао са сплавова. „Знам да се дрогира, а у наркомане немам поверења“, рекао је Беливук. Ипак, „због мира у кући“, препустио је Марку Миљковићу да одржава комуникацију с Вулином.

На првом рочишту, Беливук је поновио признање о учешћу у рушењу Савамале, заједно са Звонком Веселиновићем, а под заштитом шефа београдске полиције Веселина Милића. Беливук је, као и остали оптуженици, најавио да неће одговарати на питања судија, тужилаца и адвоката оштећених породица док не буде чуо исказ окривљених сарадника и осталих сведока у поступку. За сада, задржао се на тврдњи да Александар Вучић води рат против њега, због чега је пре месец дана, на последњем припремном рочишту, предложио председници судског већа, судији Винки Бераха Никићевић, да се повуче из поступка ако „не може да издржи притисак од стране Вучића“.

– Ово је рат између Александра Вучића и мене. У то је укључио Марка Миљковића и онда све ове мученике, а ја Вам сад кажем, ако прихватите да их пустите, ја ћу прихватити да урадим нешто што нисам никад био, то је да будем цинкарош, да будем сведок сарадник и да признам све о Савамали, о Оливеру Ивановићу, о Цвијану… Судија, Ви ћете имати притисак од стране државе, од стране Иванићевих претпостављених, видећете. Ја Вам гарантујем да с наше стране длака с главе не може да Вам фали, нико Вас неће притискати, нико неће вршити утицај на Вас.Молим Вас, ако ћете судити фер и коректно, по закону, ајде да судимо. Ако не можете да изржите притисак од стране Вучића, молим Вас да одмах баталимо ово и да не улазимо у то, нека се неки други судија постави и нек се он бакће с тим – рекао је Беливук.

Марко Миљковић је судији Бераха Никићевић изнео исти предлог, допуњен одређеним информацијама које је, како каже, добио од свог деде, адвоката Вујачића, који је био саветник министра полиције Вулина.

– Хтео бих да Вас питам, судија, да ли сте спремни да овај предмет судите поштено и савесно или хоћете да будете марионета Вулина и Вучића? Судија Трајковић је била одређена да суди овај предмет од стране председника Вишег суда Степановића, прекоредно, тачније није овај предмет требало да њој припадне. Она је због тога отишла код председника Апелационог суда Душка Миленковића. Нису јој усвојили приговор, па је морала на боловање. Кажу да ће је Степа казнити, а ја Вам кажем да ће је Петровић Никола и Вучић поставити њу на место председника Вишег суда уместо Степановића, а време ће показати да ли сам у праву. То ми је све поручио мој деда Светозар Вујачић, иначе саветник министра полиције Александра Вулина, који опседа моју фамилију и обећава куле и градове, а тражи да за браниоца ангажујем адвоката Ђукановића, Ђуку из СНС-а, како би се договорили о току поступка.

Каже деда да ми је Ђука поручио да слободно могу Вулина да помињем на суду јер је он пуштен низ воду, пошто су га поново нахватали да се дрогира, каже да је то онај политичар који шмрче кокаин с проституткама, а што је објављено у новинама. Видим да су ми деду склонили из средстава јавног информисања и не видим више ни Вулина на телевизији. Очигледно тај Ђука мисли да је толико јак да може да ведри и облачи у нашој земљи.

Е сад овако, ја Вам кажем, судија, нећу да се договорим ништа са Ђукоом, ни са ким из власти и ако тај Ђука хоће да ми дође у адвокатску посету, Ви њему то не дозволите. А уколико мој деда Светозар Вујачић хоће да дође у адвокатску посету, њему то одобрите, јер боље да мени каже шта има, него да ми опседа фамилију. Предлажем Вам, судија, да добро размислите хоћете ли судити овај предмет без притисака, по закону, часно и поштено. Да ли је тачно, судија, да сте Ви под утицајем тужиоца Иванића, то би требало да нам одговорите. Читам у новинама да сте добили лично обезбеђење. Могу Вам рећи да Вам то није потребно, јер ја Вам лично гарантујем да можете нормално да живите, да Ви само радите свој посао поштено, а не као тужилац Саша Иванић – рекао је Миљковић.

Беливук и Миљковић одбрану заснивају на неколико компоненти, које су истакли на припремним рочиштима и на првом претресу. Они захтевају да се садржај са „Скај“ апликације не користи као доказ јер није прибављен у складу са Законом о кривичном поступку. Такође, указали су на бројне незаконите радње, које су тужиоци извршили током истраге, нарочито приликом „обраде“ окривљених сведока с којима је постигнут Споразум о признању кривице.

Тужилаштво за организовани криминал нагодило се с тројицом чланова Беливукове групе да признају извршење кривичних дела у замену за умањење казне. Суд је прихватио Споразум о признању кривице с Бојаном Хрватином, Николом Спасојевићем и Срђаном Лалићем. Искази Хрватина и Спасојевића су прочитани на припремном рочишту, а Лалићев се још држи у тајности.

Вељко Беливук је детаљно говорио о начинима на које је Тужилаштво за организовани криминал склопило договор са окривљенима.

– Имамо ситуацију да наводни извршиоци кривичних дела овде у судници седе заједно са оштећенима, без икаквих преграда и паравана, да они за које тужилаштво тврди да су извршили најмонструозније злочине; мучење, чупање ноктију, пеглање пеглом по телу и ко зна какве још гадости; иду кући. Они оду кући сасвим нормално, проводе време са својом породицом, имају обезбеђење и плату. Да ли је то вама нормално? Мени није. Да ли ико мисли да би тужилаштво и суд склапало такав споразум са таквим наводним зверима и злотворима и пустили их на слободу. Ја мислим да не би. Пуштени су јер су пристали да лажу, измишљају свакојаке фантазије и све што их тужилаштво учи, али само с једним циљем – осудити Беливука и Миљковића, по сваку цену.

Чак се и министарка правде огласила тим поводом у средствима јавног информисања, изјавила је да ја и Марко Миљковић можемо само да добијемо смртне казне. То је два пута поновила, тек трећи пут, кад су је опоменули, она је скапирала да у Србији не постоји смртна казна. Таква изјава, као и многе друге, утичу на свакога ко је мало лабилан, ако једна министарка правде каже да ћемо добити смртне казне, зашто бисмо се чудили што су неки пристали да говоре неистину само да би избегли то вешање.

Тужилаштво им је обећало боравак у дому с породицом, плату од државе сваког месеца и минималну казну, уз обећање да ће суђење трајати бар 8 до 10 година и да ће време проведено код куће, са наногицом, бити урачунато у казну, плус сигуран услов да на две трећине казне буду пуштени, што значи да ће неки ићи можда годину или две у затвор. Са друге стране, ми, мученици, нудимо дуг вишегодишњи притвор, одвојеност од породице, претње доживотном робијом и вешањем, зависи кога питате.

Кад све ово сагледамо видимо да ми окривљени и одбрана не можемо да парирамо тужилаштву, такорећи ми смо у мат позицији. Свако ко је слаб и лабилан говори неистину, па седи овде под климом, а ми остали тамо иза стакла, али ми смо оптимисти, знамо да ће све ово да прође, да ће да се окрене ситуација, да ћемо истином доказати невиност. Одређени окривљени су вођени у изолацију, наводно да имају корону, па је било забрањено да их породица и браниоци посећују, али су у том истом периоду вођени у тужилаштво, чак су и снимани кад су давали изјаве у то време када су били у „изолацији“.

У том интервалу се одлагало припремно рочиште, кад су били преговори. Све то нам може појаснити Никола Спасојевић, само је питање да ли ће. Истичем да су решења о прихватању споразума о сведочењу, закључени између Тужилаштва и Хрватин Бојана и Николе Спасојевића, донета на незаконит начин и да они треба да седе у просторији где седе сва окривљена лица, а не да седе са оштећенима, јер им ту није место.

Видимо да је тужилаштво добро проучило све наше захтеве и све разговоре адвоката, мислим на оне којима је тајност загарантована законом, па су одлучили да поред свих, како они кажу, необоривих доказа у виду бројних ДНК трагова, поред два сведока сарадника направе и трећег.

Са Лалићем су исправили све пропусте на које смо указали да су радили са овом двојицом. Када будемо пољуљали Лалићево сведочење тужилаштво ће измислити и четвртог, тачније већ га прави, као и сваки пут. Прво крене у новинама прича. Ми сваки дан имамо вести о томе шта ће Драганић рећи, како ће рећи и онда кад треба да дође да га види адвокат и породица, да разговарају с њим, они кажу да има корону, поново. Нисмо добили одговор на питање како је окривљени сведок Хрватин Бојан лишен слободе, под којим околностима, колико је и где је био задржан пре давања изјаве у тужилаштву, где је боравио све то време, са ким је преговарао, одакле му свеске и белеште, зашто је читао из свеске уместо да је давао изјаву као што сам ја давао испред тужиоца.

Обратили смо се суду да одгледамо видео и аудио снимак давања изјаве окривљеног сарадника Хрватин Бојана, онда смо добили одговор да га нема – рекао је Беливук.

Миљковић тврди да је заменик тужиоца за организовани криминал Саша Иванић претњама и уценама принудио Николу Спасојевића да призна кривицу и сведочи против осталих окривљеника.

– Иванић је психички упропастио мог кума Николу Спасојевића, овог тамо што седи. Пребацио га је из ЦЗ-а у специјалу, наговарао га је да откаже пуномоћје свим адвокатима, поставили су му адвоката по службеној држности, дао му је две свеске да их њих чита измишљена кривична дела, забранио му је терапије, држали су га изолованог као да има корону, тачно 21 дан. То ми је све кум испричао, јер је два месеца био у соби изнад моје, тачније 116, а ја сам у 62, тачно испод његове. Он ми је причао, хтео је да се обеси и да се спаси од Иванића. Суд је одлагао припремно рочиште док Иванић не убеди мог кума Николу Спасојевића да излупета све ове измишљене приче које тужилаштву одговарају. Мој кум је био мало посустао у животу, али га је Иванић тотално излудео, обећао му је доживотну робију ако га не буде слушао. Можете замислити колико га је излудео кад ни ја нисам могао да утичем на њега, а свако вече смо разговарали. Писао сам писма Иванићу, да га уразумим, да је он тужилац који треба да ради по закону, а не да буде наш злотвор.

Избегавао је Иванић мене да саслуша, али ево нас очи у очи. Сматрам да Иванић треба да се изузме из овог предмета јер све што је до сада урадио не служи му на част, а видим да он нема ни образа ни части. Више пута сам рекао да ми он није ни до колена, што се и потврдило, видите какви су му људски квалитети. Видите, судија, ко нас овде лажно терети, један лудак, један наркоман и један преварант – рекао је Миљковић.

Осим исказа окривљених сведока, Тужилаштво очекује да докази прикупљени преко „Скај“ апликације буду довољи за потврду навода из оптужнице. С друге стране, окривљени и њихови браниоци тврде да ти докази не могу да се користе у поступку јер нису прибављени у складу са Законом о кривичном поступку. Поред тога, окривљени кажу да су фотографије скинуте са „Скаја“ накнадно обрађиване и да се не зна ко их је направио и коме су послате.

Адвокат Никола Ристовић, који је заступао Марка Миљковића и још неколико окривљених, објаснио је суштину незаконитости доказа скинутих са „Скаја“. Ристовић сматра да постоје четири разлога. Први се тиче посебних доказних радњи, које су извршене у Француској. Други се односи на лица и телефоне који нису идентификовани. Трећи се заснива на чињеници да је комуникација преко те апликације скинута хаковањем, односно убацивањем рачунарског вируса у сервер, а та доказна радња није прописана нашим ЗКП-ом. Четврти разлог се односи на повређени суверенитет Републике Србије, пошто су француске власти спроводиле истрагу против српских држављана за кривична дела извршена на територији Србије против других српских држављана.

– Уколико се прихвати овај доказни материјал, отвориће се Пандорина кутија, чиме ће се полицији оставити могућност да спроводи незаконите доказне радње. Суд у Амстердаму је 30. новембра 2018. године одбио захтев за прислушкивање, односно пресретање комуникације између свих корисника „Скај“ апликације. У тој одлуци судија је, из нормалних разлога, одбио тај масовни „скај-хак“ на свим телефонима, због тога што није могао да прихвати чињеницу да су сви корисници „Скаја“ криминалци, да сви користе ту апликацију због извршења кривичних дела. Суд је тада дао овлашћење холандској полицији да развија софтвер за дескрипцију порука са „Скаја“ уз то ограничење, како би касније могли да поднесу захтев за прислушкивање неодређене групе корисника или бројева телефона. Након тога, Холанђани се обраћају Французима са захтевом да спроведу истрагу и доставе им информације, пошто у Француској постоји одредба „дефенсе сецрецy“, по којој је могуће прикривање података из истраге.

Прва чињеница која ове доказе чини незаконитим јесте то што прислучкивање није трајало од 19. фебруара 2019. године, као што је нама представљено у документима које смо добили из Француске, него траје чак од 2016. године, када је пресретање комуникације преко „Скаја“ почело у Холандији. Холандска полиција је измислила алат „меин ин тхе мидле“, који представља уношење рачунарског вируса у сервер, како би поруке биле пресретнуте – рекао је адвокат Ристовић и, као доказ да је промена садржаја порука и идентитета корисника веома лака, описао свој ескперимент: „Аутентичност ових порука, које су достављене из Француске у еxцел формату, веома је спорна.

Приликом увида у документацију која се налази у списима предмета Вишег суда у Београду, ја сам насумично отворио неки чет. Избрисао сам, променио сам целокупну поруку. Након тога сам ишао на „саве ас“ десктоп на том компјутеру, који се налази у посебној притворској јединици. Та порука је сачувана онако како сам је ја променио. Поруке у еxцел формату можете да шифрујете просто, тако што десним кликом одете на тај фајл и убаците шифру коју ви хоћете. Имајући ово у виду, сматрам да је потпуно оправдана сумња у аутентичност порука које су достављене од стране Француске.“

И други адвокати окривљених захтевају да се комуникација са „Скаја“ не користи у доказном поступку. Адвокат Миљана Перендија, бранилац Филипа Ивановског, објаснила је разлику између француског и српског законодавства. Европол, чије седиште је у француском граду Лион, дозвољава прислушкивање електронске комуникације свих корисника. С објашњењем да се то ради како би „потенцијални терористи били спречени у извршењу најтежих кривичних дела“, Европол спроводи хакерске упаде на сервер „Скај“ апликације, скида податке и шаље их у стотинак држава, али као оперативна сазнања, а не као конкретне доказе.

– Европол је нашој полицији доставио те информације, али уз напомену: „ово можете користити искључиво као оперативна сазнања и не можете користити пред државним и другим званичним органима“. Оперативна сазнања су радње и мере које не могу бити обухваћене правним регулисањем, јер по својој природи они не спадају у право, већ у одређену технику и тактику. Не можемо оперативна сазнања претворити у доказ, то не може. Материјал који је тако прибављен нема доказну вредност.

Наш Законик о кривичном поступку има тачно регулисане посебне доказне радње надзора и прислушкивања. Међународна правна помоћ, која је остварена у овом предмету, није законита, јер се ради о масовном прислушкивању, које је супротно нашем Уставу, члану 41, и члану 9 Европске конвенције о људским правима. Наредбе које су доносили француски судови нису биле прецизне, нису наведена кривична дела, само је одређено, цитирам, „да се изврши пресретање, снимање и транскрипција свих комуникација долазних и одлазних сервера које користи СКY компанија“. Наш закон не дозвољава прикупљање доказа на такав начин, па они не могу да се користе и поступку и не може се на њима заснивати судска одлука – рекла је адвокат Перендија.

Адвокат Бошко Милић је на примеру свог брањеника Александра Вучељића показао колико спорних питања отвара прихватање садржаја са „Скај“ апликације као доказа. Полиција је, оперативним радом, утврдила да је Вучељић користио шест псеудонима: Струја, Демо, Слоница, Мица, ФИРЕР – све написано великим словима – и фирер, написано малим словима.

– Који псеудоним је користио Вучељић? Како је тужилаштво утврдило да је баш он користио тај псеудоним? Осим тога, Александар Вучељић је ухапшен 4. фебруара 2021. године, а и сутрадан, док је он већ био у просторијама Окружног затвора, 5. фебруара је неко користио ИД, који се њему приписује. Неко је на српском језику рекао неком да иде са Новог Београда на Звездару, тражио је неки новац, да га неко сачека… Тек 6. марта се завршила, и то у Немачкој, комуникација са тог ИД-а, односно са неког од ових псеудонима – рекао је адвокат Милић.

Окривљени Беливук и Миљковић су, такође, захтевали да суд не уважи садржај „Скај“ комуникације као доказе. Беливук је рекао да тужилаштво, у недостатку правих доказа, оптужницу покушава да подржи фотошопираним фотографијама из „Скај“ апликације и показивањем путање кретања праћених мобилних телефона без утврђивања ко је њихов власник или корисник.

– Тужилаштво се позива на међународну правну помоћ, па би неко помислио да је она законито прибављен доказ. Без обзира колико пута тужилаштво изговорило ту неистину, чињеница је да је све у вези с том међународном правном помоћи противправно, у најбољем случају спорно. Европол скупља податке са „Скаја“ искључиво као оперативна сазнања, не улазећи у то ко су лица која комуницирају, ко користи телефоне и да ли су фотографије на тим „Скај“ апликацијама оригиналне или фотошопиране. И сами знамо колико је технологија напредовала и шта се све може направити уз помоћ напредних програма. Тужилаштво зна да те информације, добијене од Европола, не може користити као законито прибављено доказно средство у кривичном поступку, па су због тога тактички те фотошопиране фотографије избацили у јавност и на тај начин извршили притисак на окривљене. При томе, пружање криптолошких услуга не само да није кривично дело за које се може применити нека доказна радња, већ није прописано нашим Кривичним законом. Ова посебна доказна радња се одређује наредбом која мора да садржи расположиве податке о лицу. Напомињем да се, из добијених папира из Француске, јасно види да се радило о масовном прислушкивању и да се истрага водила против НН лица.

Французи сумњају да се платформа „Скај“ користи за извршење кривичних дела, а као разлог се наводи то што је апликација веома скупа, ако не и прескупа за обичне кориснике, па могу да је приуште само лица која се баве криминалом. То је, онако, најблаже речено чиста небулоза и лаж. Месечна претплата на ту апликацију износи око 150 евра. При томе, „Скај“ је имао често неке, како су они то називали, акције, да платите шест месеци, па добијете шест месеци гратис.

Готово све земље, које су добиле од Европола и Француске, та оперативна сазнања одбијају да ту документацију уврсте у доказни материјал у својим предметима, јер је свима јасно да ту апликацију користе новинари, привредници, политичари, тужиоци, полицајци, судије, швалери, као и друге особе које желе да њихова комуникације не буде праћена на незаконит начин. Наш закон јасно и прецизно, члановима 166, 167 и 168 ЗКП-а, прописује услове и начин одређивања посебне доказне радње, тајног надзора и комуникације. Наведено је да на предложени предмет јавног тужиоца суд може одредити тајни надзор и снимање комуникације која се обавља путем телефона или дургих техничких средстава или екекстросни надзор или заплену писама и других пошиљки. Судија за претходни поступак одређује ову посебну доказну радњу, образлаже наредбом, која мора да садржи расположиве податке о лицу према којем одређује се тајни надзор комуникације.

Означење познатог телефонског броја или адресе осумњиченог, разлоге на којима се заснива сумња, начин спровођења, обим и трајање посебне доказне радње. Ова мера може трајати три плус три и још три плус три месеца, ето то. Ниједан од законом наведених услова за одређивање ове посебне мере тајног надзора комуникације није испуњен. Није одређено против којих лица се мера одређује, због којих кривичних дела, када је одређена, колико ће трајати, нити разлози на којима се заснива сумња. Из свега тога је јасно да је доказ, прибављен путем назови правне помоћи, незаконит и да се не може користити у овом поступку – рекао је Беливук.

Још упечатљивије од Беливука, Марко Миљковић је демонстрирао познавање Законика о кривичном поступку. И иначе, током припремног рочишта и главне расправе, Миљковић је активно учествовао у поступку, често се позивајући на одређене чланове закона. Тако је поступао и док се изјашњавао о садржају комуникације преко „Скаја“.

– Оптужница каже да смо Вељко Беливук и ја извршили кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела из члана из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ, а остали окривљени су извршили кривично дело из члана 346 став 5 у вези става 4 КЗ, на тај начин што смо Вељко и ја издавали упутства и налоге, што непосредно или преко криптованих телефона са апликацијом „Скај“, где тужилаштво наводи следећа кодна имена: Вељко Беливук – Сопрано, Марко Миљковић – Кратос и Леон, Лалић Срђан – Бари, Будимир Марко – Кантона, Будимир Милош – Арес, Драганић Владе – Брале и Боске, Јанковић Небојша – Хел, Ђурић Немања – Тајсон, Спасојевић Никола – Топаловић, Тешић Дејан – Флш, Хрватин Бојан – Анакин и Лео Лука, Лакићевић Немања – Џери, Стефановић Никола – БМВ, Грек Владимир – Рагнарот, Димитријевић Владимир – Шепртља, Ивановски Филип – Енгри, Карапанџић Борис – Салваторе, Вучељић Александар – Струја, Андрић Марко – Дисенадор, Стошић Алекса – Ривен.

То тужилаштво доказује изјавама три сведока, прво сведочењем Илије Ковачевића, друго сведочењем окривљеног сарадника Хрватин Бојана, треће сведочењем окривљеног сарадника Николе Спасојевића, за Лалића се нећу изјашњавати док не видим шта је рекао, што значи да ми треба да без иједног релевантног доказа верујемо да нерда смо то ми, а ја и други окривљени исто тако тврдимо да иза тих псеудонима стоје: Сопрано – Александар Вучић, Кратос – Александар Вулин, Кантона – Саша Иванић, Арес – Зоран Бабић, Брале – Младен Ненадић, Хел – Загорка Доловац, Тајсон – Невенко Марић, Топаловић – Андреј Вучић, Флеш – Дарко Глишић, Анакин – Маја Поповић, Џери – Братислав Гашић, Рагнарот – Маја Гојковић, Шепртља – Владимир Ђукановић, Енгри – Предраг Колувија, Салваторе – Светозар Вујачић, Струја – Милорад Грчић. Ми ћемо то доказати кад нас будете испитивали на ове околности. Тужилаштво за организовани криминал сматра да са три изјаве сведока доказује да смо ми користили „Скај“ апликацију и те псеудониме, па онда ће наших осам изјава наспрам њихове три бити дупло јаче доказно средство, по мојој процени – рекао је Миљковић.

Окривљени су изнели бројне приговоре на рад Тужилаштва за организовани криминал, посебно заменика тужиоца Саше Иванића. Беливук је оптужио Иванића да је изводио окривљене из њихових ћелија без обавештавања њихових браниоца, често у вечерњим часовима и викендом. Тужилаштво није у фази истраге саслушало окривљене за сва кривична дела која им се стављају на терет, а адвокатима одбране није дозвољавало да присуствују саслушању сведока оштећених и испитивању окривљених сарадника. Тужилаштво није браниоцима дало фотографије из Француске, али оне су завршиле у медијима.

– Игром случаја, у једном од судских процена у којима сам тужио новинаре за низ бљувотина и лажи које су изнели о мени, Богу хвала, имамо власника Информера Драгана Ј. Вучићевића, који је пред судом рекао да он све те фотографије има у свом телефону. То је исти онај Драган Ј. Вучићевић који је јавно читао транскрипте адвокатских посета, уз објашњење да, иако су ексклузивно најавили и пуштање тих снимака, не могу да их пусте јер би тиме прекршили закон, али може да их прочита. То није нормално, није по закону. Средства јавног информисања су приказала слике убијених људи уз коментар председника државе и министра унутрашњих послова да су то слике жртава. Е сад ми тих слика немамо у предмету.

Да вас подсетим, једно је било лице са истетовираном ногом и речено је да је то навијач Црвене звезде, а друго је, како кажу обезглављено. Њих нема у оптужници. Тужилаштво не зна шта хоће, они су нас затрпали неким ДНК вештачењима, која, одокативно, нисам бројао, у 90 одсто случајева припадају НН лицима.

У неких 8 одсто случајева, ДНК трагови су потпуно небитни, као на пример вештачење мојих папуча из путне торбе коју сам имао са собом када сам ухапшен, где су успели да докажу да су моје папуче моје, као и остала гардероба, а онда су ми нашли ДНК на волану у возилу у коме сам ухапшен на месту возача. Не знам чему то све треба да служи и како то доказује неку кривицу, сем да се затрпа одбрана и суд, да изгледа као да су радили нешто.

За преостала два процента ћемо уз помоћ вештака сазнати више детаља, то јест да ли је баш то тако као што тужилаштво тврди. Иначе, од 2007. па до 4. фебруара 2021. године мени је ДНК узиман четири пута од стране полиције, па бих вас питао зашто нешто што је непромењиво за свако живо биће и кад вас једном унесу у систем у њему остајете заувек. Зашто се мени узима четири пута са два штапића, укупно осам узорака, шта се ради с њима.

Иначе, последњи пут ДНК ми је узет баш у СБПОК-у, где сам био у својству грађанина пар дана пре хапшења. Инспектор Столић и Невенко Марић, који су томе присуствовали, одбили су да ми кажу на основу чега дајем ДНК. На моје питање зашто четири пута дајем ДНК, кроз смех су ми рекли да кад њима дам, да сам завршио са давањем заувек – рекао је Беливук, који је указао на нелогичне тврдње тужилаштва да је његова организована криминална група била под присмотром полиције, а да је ипак несметано извршила тешка кривична дела, која јој се стављају на терет.

Беливук је о томе говорио и на припремним рочиштима и на главној расправи, подсећајући да је Александар Вучић честитао припадницима МУП-а и БИА што су успели да прислушне уређаје убаце у све просторије и возила која су користили припадници клана Веље Невоље.

– Да ли је Вама, судија, не као судији, него као живом бићу реално да нас опсервира Безбедносно-информативна агенција, Служба за борбу против организованог криминала, одређена одељења УКП-а, све под патронатом Тужилаштва за организовани криминал, где они, по својим речима, кажу да су нама улазили у куће, станове, у аутомобиле. Стављали су прислушне уређаје, ГПС праћења, па онда видим овде из тих неких снимака и транскрипата, где је ко и кад с ким јео, спавао, имао однос са својом женом, што не знам зашто је то битно уопште, куповао неке плочице или штекере. Све су то знали.

То је врло битно за једну организовану криминалну групу, али, опет и порет тога, поред стотина и стотина тих тајних агената и свих тих уређаја које сам споменуо, дронова и цепелина које користе у акцијама, ми некакако пред свима њима отмемо људе, одведемо, убијемо, масакрирамо. Значи, не причам овде о неком убиству, неко је чучнуо у жбун, испалио метак, па ето провукао се полицији, нису га видели пет минута. Овде се ради о томе да нестаје двадесет лица на неколико дана сваке недеље малтене. То нису успели. Како? Шта ће да кажу? Да нису знали где се то одвија? Да су правили случај? Они сами кажу да знају да се све дешавало у Ритопеку. Та кућа је била, колико смо видели по снимцима које смо гледали на Пинку, под опсервацијом БИА. Да ли Ви, судија,стварно мислите да полиција, која има сазнања да неки људи убијају и масакрирају жртве у некој кући, не би упала у ту исту кућу и похапсила нас или нас убила.

Потпуно оправдано да нас побије као зечеве и спаси то неко лице. Не, него нас пусти да то наставимо, јер ето, они кажу да су градили случај. То је измишљотина. Сами кажу да су знали, они су у новинама месецима уназад наводили шта је ко радио, ко је кога како убио. Нас то није дотицало јер ми то нисмо радили. Они кажу да су нас ухапсили 4. фебруара 2021. јер су добили сазнање да ми идемо да уништавамо доказе. Па, ја, ето, питам шта сам ја радио на Руднику, шта сам то требао да уништим на Рудник планини? „Смарта“? Што га не запалим у Београду? Не разумем. Одем у Ресник, одем на Карабурму, тамо гори гомила аутомобила сваки дан, него идем на Рудник. Али нас, мене и Марка Миљковића, организаторе најсуровије криминалне групе, пуштају да одемо на аеродром „Никола Тесла“, седнемо у авион и одемо у Тиват.

Значи, полиција и тужилаштво пусте нас, два монструма, да оду. Откуд они знају да ћемо ми да се вратимо? Шта да сам одлетео на Месец или у Занзибар? Зашто смо ми ухапшени 4. фебруара, то ћете касније чути, шта смо ми сазнали у Црној Гори, ко је требало и по чијем налогу да нас ликвидира у Црној Гори, то ћете све да чујете, и још много тога – рекао је Беливук.

Судско веће, адвокати и сви остали у судници нису морали да чекају на следеће рочиште да чују Беливуково објашњење откуд машина за млевење меса у кући у Ритопеку. Тајна просторија, у којој се налазила мистериозна машина, пронађена је три месеца после хапшења Беливука и осталих окривљених. Тужилаштво и полиција никад нису објаснили како нису успели да у кући од 150 квадрата нађу просторију од 25 квадрата. Претресом куће је руководио заменик тужиоца Саша Иванић. Осим адвоката, присутно је било педесетак припадника СБПОК-а, министар унутрашњих послова Вулин и његови сарадници.

– Кад су отворена врата тзв. скривне просторије, поред форензичара, прво је ушло лице у цивилном оделу, без икакве опреме за вештачење. На инсистирање адвоката Дејана Лазаревића, представио се као шеф форензике и наставио је да слободно шета том просторијом. Затим су улазили други полицајци и министар унутрашњих послова, како је ко хтео. Да ли је то рађено да се заметне неки траг или нешто друго, то не знам, али се надам да ћемо то у току поступка утврдити. Окривљени сарадник Хрватин нам рече, очигледно по нечијем налогу, да се машина налазила одмах чим се уђе у гаражу, а пре скривеног отвора. С тим што напомињем да, кад се погледају габарити машине, она је једно три до четири пута већа од тог скривеног отвора и никако није могла да прође кроз тај отвор и уђе у скривену просторију, где Тужилаштво тврди да се све време налазила. По, вероватно, истом налогу и окривљени сведок Спасојевић Никола рече да се машина налазила чим се уђе у гаражу, а не у скривеној просторији – истакао је Беливук.

Окривљени су тврдили да је Тужилаштво за организовани криминал током истраге спроводило незаконите радње. Осим претњи и уцена, тужиоци и полицајци су и физички злостављали ухапшене припаднике криминалне групе. Беливук је у судници описао како су инспектори Службе за борбу против организованог криминала малтретирали Алексу Шејића.

– Инспектори СБПОК-а су тражили да изјави оно што они хоће, а што нема везе са истином, или ће га, у супротном, давити у језеру Ада Циганлија, да ће му одузети браћу од родитеља, јер су малолетни. Чак су га скинули голог и снимали телефоном. Све ће то Алекса Шејић сам рећи у својој изјави, објасниће како га је инспектор Божидар Столић тукао песницама у стомак, а Невенко Марић ( убио је сликара Драгана малешевића Тапија пре две децније у полицији, напоеммена главног уредникага вређао и притискао да их послуша. Владимир Димитријевић је ухапшен, па му је прећено вишедеценијском робијом и да ће му срушити породичну кућу. Он је пристао на уцену, поновио је затати текст да је са мном вршио кривично дело неовлашћене производње и стављање у промет опојних дрога. Кад је пристао и признао то измишљено дело, без грама дроге, пуштен је на слободу. Тврдим да ни за једно кривично дело не постоји ваљан доказ. Све је исконструисано, фотошопирано и измишљено, што ће се у току овог поступка и доказати, како саслушањем окривљених, тако и испитивањем сведока, вештака и других лица које будемо предлагали – рекао је Беливук.

Иако је Вељко Беливук у судници признао извршење неколико кривичних дела, попут рушења зграда у Савамали, претњи таксистима и напада на опозиционаре, надлежни органи то игноришу. Тужилаштво није покренуло истрагу којом би утврдило да ли је тачно да су се Беливук и Вучић виђали у стану Катарине Шишмановић и какве улоге су имали Вулин, Глишић и Аца Рошави. Кад би се утврдило да Беливук говори истину, макар само о рушењу у Савамали, оптужница по којој му се сада суди пала би већ по основној тачки, којом је истакнуто да је та органиозована криминална група настала 1. јануара 2019. године. Тужилаштво инсистира на тој временској одредници како би изван процесног оквира оставило Александра Вучића, који је незавнично одавно укључен у судски поступак, и то као тужилац и судија.

Рат између Вучића и Беливука наставиће се у судници, али и у медијима. Колико је трагично стање у српском друштву најјасније илуструје чињеница да већина грађана више верује вођи криминалног клана него изабраном председнику државе. Како год да се настави судски поступак, какве год доказе да изнесу тужиоци и окривљени, Србија ће остати талац напредњачке мафије, бар док се Вучић не нађе на оптуженичкој клупи, поред свог бившег сарадника Беливука.

Окрвиљени Марко Миљковић тврди да Тужилаштво за организовани криминал нема доказе ни да су жртве мртве, пошто нема тела, ни да су телефони с којих су садржаји комуникације заиста њихове. Миљковић каже да Тужилаштво има само монтиране исказе окривљених сведока.

Магазин Таблоид објављује комплетан транскрипт изјаве коју је Миљковић дао на припремном рочишту, које је одржано 7. септембра 2022. године у Специјалном суду у Београду.

Миљковић: Нема ниједног доказа против нас

Оптужени Марко Миљковић: Окривљени Марко Миљковић. Ја нећу за Скy, придружујем се свему што су рекли моји адвокати, Вељко и тако даље. Ја ћу овај, своју уводну реч како сам је ја написао, можда она није право најпоткованија ал ја нисам правник.

Председник већа: Ваше право је да кажете.

Оптужени Марко Миљковић: Ево само секунд судија, овако, у потпуности оспоравам правну квалификацију и чињенични опис ове оптужнице. У претходним припремним рочиштима смо добро слушали и пратили шта и са којим доказима нама тужилаштво покушава да докаже извршење кривичних дела за која нас оптужују.

Тачка 1, ја ћу ићи тачку по тачку. Оптужница каже да смо Вељко Беливук и ја извршили кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ, а остали окривљени су извршили кривично дело из члана 346 става 5 у вези става 4 КЗ, на тај начин што смо Вељко и ја издавали упутства и налоге што непосредно или преко криптованих телефона са апликацијом Скy, где они наводе, каже Тужилаштво – нека кодна имена следећа: Вељко Беливук – Сопрано, Марко Миљковић – Кратос и Леон, Лалић Срђан – Бари, Будимир Марко – Кантона, Будимир Милош – Арес, Драганић Владе – Брале и Боске, Јанковић Небојша – Хел, Ђурић Немања – Тајсон, Спасојевић – Топаловић, Тешић Дејан – Флеш, Хрватин Бојан – Анакин и Лео Лука, Лакићевић Немања – Џери, Стефановић Никола – БМВ, Грек Владимир – Рагнарот, Димитријевић Владимир – Шепртља, Ивановски Филип – Енгри, Карапанџић Борис – Салваторе, Вучељић Александар – Струја, Андрић Марко – Дисенадор, Стошић Алекса – Ривен. То Тужилаштво вам каже да доказује изјавама три сведока, прво сведочењем Илије Ковачевића, друго сведочењем окривљеног сарадника Хрватин Бојана, треће сведочењем окривљеног сарадника Николе Спасојевића, за Лалића се нећу изјашњавати док не видим шта је реко, што значи да ми треба да без и једног релевантног доказа верујемо на реч да смо то ми, а ја и други окривљени исто тако тврдимо, и Ви ћете нас испитати поводом тога да иза тих псеудонима стоје: Сопрано – Александар Вучић, Кратос – Александар Вулин, Кантона – Саша Иванић, Арес – Зоран Бабић, Брале – Младен Ненадић, Хел – Загорка Доловац, Тајсон – Невенко Марић, Топаловић – Андреј Вучић, Флеш – Дарко Глишић, Анакин – Маја Поповић, Џери – Братислав Гашић, Рагнарот – Маја Гојковић, Шепртља – Владимир Ђукановић, Енгри – Предраг Колувија, Салваторе – Светозар Вујачић, Струја – Милорад Грчић, а то ћемо Вам ми доказати тако што ћете на ове околности испитати у даљем току Вељка Беливука, Марка Будимира, Милоша Будимира, Драганић Владу, Јанковић Небојшу, Ђурић Немању, Тешић Дејана и мене.

Ових осам сведока ће Вам јасно доказати у својим изјавама да су ова кодна имена користила лица која сам ја сада навео, јер када погледамо да ТОК сматра да са три изјаве доказује да смо ми коритили Скy апликацију и те псеудониме, па онда наших осам изјава наспрам њихових три су дупло јаче доказно средство по мојој процени.

У тачки 1 од хапшења, али и подизања оптужнице ја покушавам да пронађем где и када смо Вељко и ја се удружили, договорили да оформимо ову криминалну групу наводну. Нисам то видео ни у изјавама окривљених сарадника, сем што им је Тужилаштво то тако нешто рекло, ево на пример цитирам Хрватин Бојана: „реците нам хијерархију те групе“, а он каже: „Марко и Вељко су једно“, а он каже: „алж реците нам Ви хијерархију“, па он каже: „важи ја ћу то рећи овако како пише, значи иде прво Вељко, па иде Марко…“ и онда наводи остатак. Значи он сам указује да ће он рећи како ту пише, а да остало не зна сам ништа.

Идемо даље. То Вам је поштована судијо, даћу један пример, као да ја сада, пошто папир трпи све напишем и наведем да су у периоду од почетка 2021. године тужиоци Саша Иванић и Зоран Бабић оформили ОКГ, чији су припадници постали Спасојевић и Хрватин, у циљу да обмањују суд ради добијања разних бенефита од извршне власти. Смешно. Значи без навођења када, како, на који начин, због чега и тако даље, верујем да би се и они запитали исто што се и ја и остали питамо сада.

Наводи се да су Георгиев Влада и Слађана Секулић ставили на располагање ону кућу у Тршићу што смо гледали и на телевизији, код Лознице која се налази на катастарској парцели 1401 где је Вељко Беливук са окривљеним Небојшом Јанковићем испробавао ватрено оружје које они кажу намењено за извршење кривичних дела. пошто је установљено судија да се ради о ваздушној пушци. Ваздушна пушка колко ја знам и дан данас није ватрено оружје. Све је то тужилаштво лепо провалило, па сада мора да нам објасне како су они планирали неко тешко кривично дело са ваздушном пушком, па пошто ваздушна пушка није кривично дело они немају ни ватрено оружје, тако онда је лаж да су Секулићи ставили на расплагање поменуту кућу за увежбавање руковањем ватреним оружјем, јер ми ватрено оружје немамо. Самим тим нема ни припреме кривичног тог истог дела кога тужилаштво нема, али наводи па да ми у будућности можда посредством хипнозе можда поверујемо у то. Видимо да су они од Француза присвојили ову технику претварања незаконитих доказа и оперативних сазнања у наводно међународно право, међународну правну помоћ, па можда су и хипнозу освојили то ћемо видети.

Постојала су наводно два наша припадника организоване криминалне групе, једног сте Ви упознали, другог нисте, један је Шћепановић Александар кога Ви нисте, а други је Коџић Вељко. Само је тужилаштво прво тврдило да су то наши наводни припадници, тако је и доказало да немају везе са нама никакве и хвала им на томе, то је коректно једино с њихове стране, што како време одмиче они показују да су хапсили масовно и насумично људе око нас на које су оставили тешке трауме и последице за читав живот. Конкретно сматрам и подразумевам за Николу Стефановића мог кума. Окривљени Стефановић Никола је мој кум и то му ТОК замера, јер тврдње да је Никола обезбеђивао путничка возила за Вељка и мене и остале припаднике наводне наше криминалне групе је апсурдна и неистинита и пристрасна од стране овог Тужилаштва. Ево зашто, ја сам возио блиндирано возило које се води на Николу Ристовића, то је и његово возило које сам ја требао да откупим од њега. Сада Никола Ристовић је и мени и Вељку дао пуномоћје за то блиндирано возило марке БМW. И сада имамо ситуацију да ја возим то блиндирано возило у том периоду који они наводе да ми припремамо кривична дела, а на Стефановић Николу се води Ауди који вози Вељко, али исто имамо пуномоћје и ја и Вељко, и они кажу они су возили тај Ауди и припремали су из тог Аудија за кривична дела, па возили смо и БМW-а, како нисмо из БМW-а онда припремали исто та кривична дела. Како они виде да смо ми из Аудија припремали, а из БМW-а нисмо, па сад по тој њиховој тврдњи судија, па онда је и Никола Ристовић припадник наше организоване криминалне групе, значи имамо исто чињенично стање, имамо исто овлашћења, имамо власника блиндираног возила, па како Ристовић није, а Никола Стефановић јесте, јер по њиховим тим тврдњама ТОК-а, рента-кар агенције ми треба да затворимо и укинемо сва пуномоћја, јер ако будемо тумачи позајмљивање кола као обезбеђивање путничких возила за припремање кривичних дела, онда ми треба да ухапсимио 90% људи.

Тачка 2 – Александар Глигоријевић, ја се у овој тачки не наводим, али ја хоћу да се изјасним и о односу на њу, зато што ћу да браним све окривљене иза оног стакла часно и поштено.

Тужилаштво тврди да су дана 16.06.2020. године Вељко Беливук, Милош Будимир, Владе Драганић, Никола Спасојевић, Небојша Јанковић, Срђан Лалић и Марко Будимир извршили кривично дело тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 1 и 5 КЗ у вези члана 33. Сада да се осврнемо ми на чињенице и материјалне доказе ТОК-а. Доказе да је Глигоријевић мртав, ми судија немамо, ја га бар нисам видео, јер да се подсетимо, обдукциони налаз је једини начин да се неко прогласи мртвим, а потом и убијеним ако је смрт наступила насилним путем. Судија, бити мртав није кривично дело, кривица је убити некога, да ли је он мртав или није мртав ја у то нећу да залазим то није моје. Е сада, а онда када нам медицински стручњаци из те области дају налаз да ли је покојни трпео велике болове и самим тим и доживео патњу и страх можемо квалификовати дело као свирепо, као што они то раде. Безобзирна освета је такође без и једног јединог доказа. Како је то ТОК утврдио да је Глигоријевић хтео да Беливука лиши живота неким снајпером, пошто тога нема и како су и Беливук и остали наводно безобзирно осветили Глигоријевићу, како су то Беливук и остали сазнали да он хоће да убије Беливука, како је уопште то он припремао, на који начин, где је оптужница да је он то припремо, где је сведок неки који ће да нам укаже на то, како се то сазнало да ће то Глигоријевић да уради, па ми то ништа немамо, а имамо безобзирну освету.

Даље, машина за млевење меса, е овако, ТОК тврди у кривичној пријави да смо убијали људе у кући у Ритопеку и неспомињући тада када смо ухапшени неки тајни простор. Сво време траје претрага те куће, такорећи рушење, и претрага око куће километрима, река, све живо. Онда волшебно се проналази неки скривени простор. Судија то траје 3 месеца као да су они претраживали ево да кажем цео овај суд, значи то је кућа од 150 квадрата колико сам ја видео, значи не знам шта су 3 месеца тражили да би пронашли тајни простор.

Онда, волшебно се проналази нека велика количина ватреног оружја, већином расходована из војске што указује на државне органе који само могу имати везе с тим оружјем, што сам ја и наводио претходно у својим изјавама ако сте прочитали, а вероватно јесте.

Индустријска машина за млевење меса каже ТОК ту је пронађена, алж нам не рече ко је набави ту машину. Не рече нам ни када, ни на који начин је купио, за колико новца, с којом намером, значи суд ако не испита све ово даје ТОК-у могућност да ко им се не свиђа могу у кућу да вам убаце шта год они хоће. Желе и тврде то да је Ваше, а Ви се браните. Без свих података јасних и прецизних одакле и од кад и ко је ту машину купио и довезо, не можемо гледати да је то наше судија. Каже тужилаштво овако: у машини има ДНК Радојевић Здравка, а по њиховој оптужници Љепоја Милан је последњи самлевен у тој машини, још нам ТОК каже детаљно су чистили после сваког кривичног дела, како то наводи њихов патолог Хрватин. А с којом логиком ме сад интересује има ДНК Радојевића ако је он пре Љепоје, а нема ДНК Љепоје, значи то је мало нелогично, алж добро видећемо кад испитамо вештаке.

Тачка 3 – Величковић Горан. ТОК нам овом тачком оптужнице ставља на терет тешко убиство Горана Величковића. Поново нам тужилаштво ставља на терет најтеже кривично дело без медицинске документације, тачније обдукције да се ради о томе, да ли је Величковић мртав, потом да ли је смрт наступила насилним путем, па и да ли је оштећени трпео те велике болове, страх за свој живот и квалификују дело овако како су га квалификовали. Доказе у виду ДНК на који се константно позивају немају, али кажу ни не треба јер окривљени сарадник Хрватин Бојан је све то рекао у детаље, иначе он је хтео да упише медицинску школу али није стиго. Бојан Хрватин човек је енигма, он се појављује као супер херој да спаси Тужилаштво услед немања доказа за подизање оптужнице. Нитж знамо кад је ухапшен, и одакле му свеска из које је читао, па није више ни битно то ћемо накнадно утврђивати. Он је више пута судија осуђивано лице, и то последњи пут је осуђиван баш за кривично дело тешко убиство на 15 година, па је просто нејасно, Закон је јасан у том погледу, да он не би смео да добије повлашћени статус, јер он је већ осуђиван за најтеже кривично дело и ми сад имамо ситуацију да га награђујемо зато што је опет осуђен за најтеже кривично дело. Значи награђујемо га опет 15 година, да може да са наногице врши и даље кривична дела и награђујемо га још наногицом.

Боловао је Бојан Хрватин од рака на мозгу и то је он оперисан у болници док је био на одслужењу затворске казне у Забели, па Вас молим да се прибави та документација од чега је боловао, шта је оперисао, која интервенција му је урађена тада, да ли је тада нешто то деловало на његово даље психичко стање, с обзиром да се ради о операцији мозга. Знамо да му је 2021. години што је сама његова супруга рекла извађена штитна жлезда, пошто је она прво дошла и тражила пуномоћје од наших адвоката да га заступају, али доћи ћемо на главним претресима како је ту дошло до промене. Тако да ја тврдим да Тужилаштво користи болест и психичко стање Хрватин Бојана уцењујући га притвором и казном доживотног затвора да лажно сведочи онако како су му написали.

Јелена Величковић жена вишеструког повратника у кривичном делима Величковић Горана, рече нам њена пуномоћница, то сам чуо на припремном рочишту прошли пут, да је Величковић Горан хапшен више пута за оружје и правда нам то јер се осећао судија небезбедно. Каже, сада ја да подсетим госпођу адвокатицу да ношење оружја на јавном месту од стране нестручног лица које није прошло обуку за руковање истим доводи у опасност велики број људи који се налазе непосредно у окружењу Величковића, а самим тим чули смо да је он то радио и пред женом и децом, па самим тим доводи у опасност њихове животе. Његова супруга по речима њене адвокатице је све то знала, самим тим му и помагала у том кривичном делу. Чусмо такође да траже неке велике одштете да им платимио нека мора и тако даље, па желим само да нам доставе документацију шта је радио Горан Величковић, чиме се бавио, од чега је издржавао своју породицу, колика му је била плата да је он мого уопште да плати неко море од 3.000 еура, тако да нека нам то доставе да видимо о коме се уопште ради, а ја ћу Вам рећи да је Горан Величковић неко ко је у криминалу био јако дуго…, у ствари то ћу оставити за главни претрес да не дужим сад даље.

Спомињали су Вукашина Гошовића, па исто ето тражим да видимо, пошто видео сам, чуо сам да ова госпођа адвокатица нас терети вероватно и за то убиство, она је ушла у улогу тужиоца, па нека само нам, да се донесе када је нестао тај момак, какве ми везе имамо са тим момком, с обзиром да ово није предмет овог кривичног дела, али она покушава перфидно да нас углави у то нешто, па ајде нека изнесе те доказе а не да нас оптужује без доказа ко што раде поступајући тужиоци.

Е сад овако, ми смо наводно држава судија која има јасне законе и чланове ЗКП-а и које тужилаштво мора да нас доведе до истине заједно са Вама поштовани суде, међутим у овом предмету тужилаштво је прешло у улогу прогонитеља нас окривљених, наших породица, пријатеља, адвоката, све у циљу да нас осуде по сваку цену јер се не свиђамо њиховим пријатељима из извршне власти. Само желим да подсетим суд да мора да нас гледа као невине и суди по закону искључиво, а оно мајке ми што користе ови окривљени сарадници, то треба да оставе за утакмице и друге активности, кафане, кафиће, и активности ван суднице. Позивање ових тужилаца судија на члан 300 став 2 је тотално неоправдив и необјашњив, из разлога што исто тужилаштво у предмету за прање новца односно тужилац Предраг Ћетковић се позива на члан 300 став 1 и позива нас уредно на испитивање и саслушање сваког сведока, како нас тако и наше адвокате, па се поставља питање шта то ова два поступајућа тужиоца виде па се позивају на став 2, а тужиоц њихов колега не види па поштује став 1, само да Вам нагласим и у том поступку смо ја и Вељко организатори, значи имамо сличне сведоке, а организатори су исти.

Тачка 4 – Лазар Вукићевић. ТОК нам овом тачком 4 ставља на терет извршење кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 1 и 5 КЗ у вези члана 33, е овако, поново нам ТОК ставља најтеже кривично дело на основу изјава сведока окривљених, а без медицинске документације, да је наводно Лазар Вукићевић мртав. Кад би имали ту документацију судија ми би могли да знамо и како је смрт наступила ако је заиста мртав, насилно или ненасилним путем, јер ако судија ненасилним путем он није убијен, просто и једноставно. Па би самим тим и правна квалификација кривичног дела била оправдана, у овом случају је и више него јасно да нас тужилаштво терети за највише кривичних дела на основу ДНК трагова. Ја још нисам чуо у нашем правосуђу да неко може да буде мртав зато што му је нађен ДНК траг, алж добро видећемо. Имамо ДНК трагове и изјаве лажних сведока, па потом неким базним станицама.

Сада ћу Вам ја судија, ја сам овде донео и оптужницу из Подгорице у којој се теретимо ја, Беливук и Јанковић да смо истоветна кривична дела, али других лица вршили у истом периоду везано за три лица овде, где Црногорци, ево ја ћу Вам то одмах прочитати. Ово Вам не могу сада дати али могу преко адвоката да Вам проследим, зато што немам више. Чисто да констатујемо да се ради, Црна Гора Специјално државно тужилаштво КТС број 262/21. Ево овако, каже, сада ћу Вам рећи, значи 14.10. смо ми отели Радуловић Милета и држали смо га дуже од 10 дана, па ми смо 14.10. убили наводно и Вукићевића. Закон физике не дозвољава да ми можемо да будемо два пута на истом месту на толико удаљености, па и на мањој, али добро могуће да они имају нека друга сазнања, па ћемо, ја колко знам телепорт још није измишљен, можда се варам. Онда, они кажу следеће судија: „па смо у означеном периоду чували оштећеног да не побегне, окривљени Радоњић, Вучковић, Рогановић, Миљковић, Беливук, Кашћелан, Ђуровћ и други за сад не идентификовани припадници ове криминалне групе, све до 21.12.2020. године“. Па како је могуће судија, значи од 14.10.2020. до 21.12.2020. ми смо били у Црној Гори, чували смо Милета, па како смо стигли да убијено онда и Љепоју и Радојевића и Вукићевића кад смо ми морали да чувамо Милета како каже Црна Гора. Значи ова два предмета су Вам у колизији, али добро да наставим ја судија даље само сам ово хтео да разјасним.

Овако, најбитније је то што ТОК паушално тврди и датуме извршења кривичних дела, а да исто имамо овде базне станице неких телефона које смо наводно користили ја, Беливук и Јанковић и остали који Вас не интересују сада. Ми смо тамо негде прелазили неке граничне прелазе, ми смо тамо се шетали уздуж и попреко по Црној Гори, отимали, убијали људе, решавали се тела, не знам ни ја више шта смо радили, мењали подове, кречили, све смо то ми судија стигли да урадимо, а да нас нико није приметио, значи ко духови. Користили смо те неке телефоне, нема ни један доказ да су то наши телефони, ко што нема ни овде доказ да су наши телефони сасвим неки други које ово тужилаштво тврди. Значи тамо тужилаштво тврди за неке телефоне, овде тужилаштво тврди за неке сасвим друге телефоне, а онда нам су одузети на пример кад смо ухапшени, телефони који немају везе ни са једним од ових њихових тврдњи. Видимо и да чланови породица су активни саучесници у извршењу кривичних дела и да имају пуно разлога да обмањују државне органе и прикривају чланове породице како би се они успешно скривали и наставили да врше кривична дела из разлога лагоднијег и комфорнијег начина живота, а то подразумевам под овим да свих 7, у ствари изјашњаваћу се о 5 нисмо прочитали другу оптужницу, свих 5 ових момака нису студенти теологије судија па да се ми изненадимо што су они нестали, нису они нестали први пут у животу, они су бежали од закона и много пре овога, против њих се воде и дана данас неки судски поступци, осуђивани су за разлику од нас много више пута и за најтежа кривична дела.

Ми не можемо да се не изненадимо пошто су ти људи продавали дрогу значи, да им није се замерио неки родитељ чију су децу тровали годинама, тако да не можемо ми сада да гледамо то као што сам рекао студенте теологије па се ми изненадимо јао што је он нестао, ко што се не би изненадила ни моја породица да ја нестанем, можда сам побего, можда сам полудео па сам отишо, значи то је све уптино док ме не нађу јелж тако. Не видесмо а ТОК нам тврди такође јасно и гласно како и када је било код од наведених несталих ушао у кућу у Ритопеку, а камоли да смо га ми дочекали, а потом убили, исекли и те научне фантастике њихове. Каже нам тужилаштво да су посебне мере тајног праћења трајала 6 месеци до тренутка хапшења, пошто смо пратили 24/7 сви ми окривљени апсолутно ми је нејасно како нигде нисмо снимљени како отимамо, па одводимо те људе и нестале у Ритопеку, па нису они бомбоне да их ја ставим у џеп и да их као одвезем у Ритопек, значи то је процедура. Зашто нико од полиције то није зауставио судија, имамо снимак на који се они позивају, Тешић наводно уводи Љепоју у кућу, па шта је радила та полиција што није ушла у ту кућу, шта је радила и 3 месеца, па они пустише мене и Вељка да одлетимо за Црну Гору да тамо будемо на слави, па нас пустише још и да се вратимо, да би нам узели ДНК и пустили нас напоље, и онда после 5 дана спектакуларна акција, вау! Што су нам узели ДНК тад, е то ћемо да Вам објаснимо све на главним претресима да Вас сада не замарам стим стварима. А да Вас подсетим само наводно од почетка трајања њихове те посебне доказне радње тајног праћења, нестали су Вукићевић Лазар, Радојевић Здравко и Милан Љепоја и опет постављам питање како је то могуће поред будних очију и комплетне технологије БИА-е и МУП-а. Да ли смо ми онда то радили на њихове очи, а они ћутали? Онда су они наши саучесници. Или се то нигде није десило него праве лажну фарсу по налогу својих шефова из извршне власти. Пошто сам од овог тужилаштва научио како се од почетка истраге докази прво објаве у јавности, па тек онда дају суду, сачекаћемо и да се јавност упозна са доказима који сведоче нашу повезаност државним врхом, па потом Ви судија одлучите да ли су ти законити докази и да ли се они могу користити у кривичном поступку или нису, ако одлучите да се њихови незаконити докази могу користити онда судија са истим тим Вашим образложењем претпостављам да ће моћи и наши.

Поштована председнице већа, ја претпостављам да сте пажљиво слушали образлагање тужиоца Саше Иванића када прича о изјавама датим у полицији тачније СБПОК-у, од стране Димитријевић Владимира и Шејић Алексе. Каже нам тужилац да су у просторијама СБПОК-а њих двоје причали истину, а зашто, зато што тужиоцу Саши Иванићу одговара јелж тако, кад су их плашили и малтретирали, ја сам био исто хапшен у том СБПОК-у и знам како поступају. А у просторијама ТОК-а каже нису јер су негирали кривично дело и рекли да их је полиција малтретирала и то нико ништа, добро. Значи по тужилаштву први пут говорите истину, а други пут лажете како то они тврде добро.

Спасојевић Никола у полицији рече да није извршио кривична дела, онда нам Спасојевић Никола рече у три наврата још да није извршио кривична дела, тамо је нешто повраћо на ове слике, вато се за главу, морам одма да се базирам на Спасојевић Николу зато што је Спасојевић Никола што је проверљиво био у соби изнад мене, тачније то је соба 116, ја сам у соби 62 и ми смо имали могућност да причамо кроз прозор. Он се мени жалио, кукао је како не може да издржи, како су му девојку сударили неким колима неки тужиоц пијани, како му све то ради Саша Иванић, ја сам то и наводио у мојим поднесцима, како он ће да се убије, да се обеси, како ми је он реко „окачи“, да ће да потпише све што треба да потпише само да изађе из притвора, да он више не може да издржи притисак и тако даље и тако даље. Зато ја позивам да Ви, то јест ја Вам предлажем да Ви саслушате сведоке у наставку који су били са њим у соби што у Централном затвору у Бачванској, што неки овде, а то су Ракочевић Радован, Ђурић Немања, Пешић Милош, Велибор Цветков и Николић Саша. Велибора Цветкова и Николић Сашу Ви познајете јер сте били у том већу где се судило Младену Новаковићу. Николић Саша је мој цимер из собе који је слушо сво време шта Спасојевић прича, које терапије пије, шта ми се жали и кука, па ако Ви желите да дођете до истине позовите их. Велибор Цветков је такође неко ко је био у том истом делу са Сашом Николићем познајете и њега силом прилике, он је био са Спасојевићем у соби одакле је Спасојевић изашо, а онда је потом Лалић ушао у ту исту собу пошто је овај Цветков има неки патент за окривљене сараднике па онда од њега излазе код тужиоца.

Онда, шта се десило Спасојевићу на крају па он добио сазнање и осети се кривим то ћемо га испитивати ако Ви дозволите оно унакрсно испитивање и суочите нас да видимо где је истина. Можда је Спасојевић и хипнотисан по моделу из Француске ја то не знам, али видимо да се тужилаштво узда највише у Француску.

Исто важи и за Срђана Лалића, он рече бар 7 пута да није крив, да није извршио кривична дела, да нема коментаре на та кривична дела, а онда га чусмо овде да је крив каже, а зашто, ја Вам предлажем да Ви ове све окривљене вратите у притвор, па ћете видети о коме се ради и видећете да они кад се пробуде из те њихове хипнозе ће Вам рећи знате шта, кад их вратите у притвор, „нисмо криви судија све нас је натерало тужилаштво“. Живи били па видели.

Лалић је први тражио да буде сведок-сарадник још после подизања оптужнице, по мојим сазнањима. Тако су га онда, пошто они имају тактику да Ви када им напишете они вас пребаце из Бачванске овде да би могли да идете горе на ћевапе, ту има ресторан, па овај сви ови командири саучествују са њима, они их одводе, овај без знања суда, одводе им тамо лица, они онда ту преговарају, чаврљају, онда нама њихови цимери вичу, није био пет сати у соби, овај је отишао, овај је писао и тако даље. И онда ми сазнамо шта они раде. Онда кад се загусти, укини им посете, ковид је позитиван, онда су они као ковид позитивни, да не би могли да виђају ни овај ни супруге, ни породицу, ни адвокате, да би они могли да их пуне, осудићемо вас доживотно, осудићемо вас доживотно и они им тако понављају ко, скај је законит, скај је законит, скај је законит, они им понављају исто то осудићемо вас и онда ови кажу јааоо онако уплашени, ја ћу да потпишем све, па и убиство Ђинђића ако треба, све ћу да потпишем само да изађем. Јер о таквим људима се ради, знате. Овај, он није добио на пример статус сведока-окривљеног тада. Па шта се то променило ако су толко јаки с доказима, а ја сам јасно чуо Сашу Иванића да је рекао…“Ми имао све доказе, чак и без међународне правне помоћи и са ова окривљена два сарадника ми сматрамо да смо потпуно доказали“. Што поклонише Лалићу 18 година? Јел им он брат, кум, женин брат? Ја не знам. Значи што му поклонише од 111 година јединствено 18? Па, судија па то је скандал. Још га пустише из притвора. Насмејани кољач из притвора. Добро. Значи они овде имају модел, ајмо ко призна иде кући, а ко не призна нек буде у притвору. Ја ћу часно да будем у притвору, а нећу да признам ништа што нисам урадио.

Онда, мене интересује да, ко доводи овде у заблуду и Вас и нас? Да ли Лалић или ТОК? То ћемо да видимо. У случају Вукићевића ми не видимо нигде улазак Вукићевића у тај Фиат Добро на које се ово тужилаштво позива. Нити видимо да Немања Ђурић вози тај ауто. Поготово не видимо заједно њих двоје у истом ауту како иду још мање у Ритопек. Шта је са тим снимцима тајног надзора, где су? Па рече нама Александар Вучић да су нам супротно закону и у приватне куће и станове улазили, што смо могли и да видимо из ових бројих доказа које нам је давало тужилаштво. Е, сада где се то загубило? Или пак то не постоји судија, већ нам тужилаштво само прича причу коју понављам доказује са ДНК траговима и штуром причом сведока-окривљених. Па, Вас питам поштовани суде, замислите сад овако, оду окривљени Спасојевић, Лалић и Хрватин у тужилаштво код поступајућег тужиоца нешто да се договоре као и раније и они нестану после тога. И ми нађемо ДНК од њих тројице, имамо камере да су они ушли у ту канцеларију, а можда су изашли на неки тајни улаз, овде имамо и тајне улазе. Јер то значи да су их ова два тужиоца побили? Па, не значи судија, не значи наравно. Онда, то може да буде судија добра индиција, али доказ за најтеже кривично дело никако не може да буде нити ће икад бити. Јер да се тако доказују највеће, најтежа кривична дела па онда би свако могао да пошаље неког ко му се не свиђа у животу на доживотну робију. Е, зато имамо закон где се изричито налаже да без медицинске обдукције не можемо рећи судија да је неко мртав. Што не прогласише Матеја Периша мртвог, а сви су били убеђени на пример, наводим тај пример, да је, да се дечко удавио. Па, не судија не може. Имамо ми ситуацију, скоро сте читали можда, да је у Шпанији пронађен Хрват који је тридесет година побегао од куће јер се није слагао са својом породицом и рекао да и даље не жели да их види. Значи, док ми не нађемо, не можемо да верујемо. Ја ћу Вам у наставку, не сада, да не бих трошио време, али донети још много пресуда везано за оваква и слична поступања која су се чак водила и пред овим овде, овај судом. Е, зато ми не можемо рећи да је неко мртав, а камоли убијен и још квалификовати дело као што то ради тужилаштво у нашем случају. Навођење тужиоца Саше Иванића да је међународна правна помоћ законита и то на начин што је услед свог излагања поновио то хиљаду пута и мисли да ће тако постати законито и натерати нас да поверујемо у то, на његову жалост неће. Његово излагање ме подсећа на онако таблоидни, на таблоиде извршне власти који раде по принципу хиљаду пута поновим лаж и постаје истина. Али, не, не постаје, јер лаж је судија лаж и тако ће бити колико год је пута ви поновили.

Тачка 5 оптужнице – Радојевић Здравко. Поводом ове тачке оптужнице поново видимо сличну радњу, али без доказа наравно. Е сад, слушајте ја на преваран начин се представљам као продавац ватреног оружја наводно по оптужници Радојевић Здравко. Не знамо ни ког оружја, ни за колко пара ја то њега нешто хоћу да варам, ни зашто га ја варам. Претпостављам да бих га убио како они то наводе. Али, идемо даље. Ко је то Радојевића и мене спојио? Ја то не видим у оптужици, а ја га наводно намамљујем. А, сад ћу ја да Вам објасним. Јер ја не знам дал они то знају, а претпостављам да знају. Ја Здравка Радојевића познајем…да наставим?

Председник већа: Да, да.

Оптужени Марко Миљковић: Ја њега познајем судија 15 година и више од 15. И у добрим смо односима. Па ја не видим како и зашто бих га ја звао и представљао се лажно судија. Коју потребу ја имам када знам човека, зашто бих га варао? Ја да бих се видео са њим кад сам могао увек да га позовем и да се нормално, кад год се нормално договоримо ми смо се и виђали и видели би се. Значи немам ја да користим тако нешто. Каже тужилаштво има ДНК трагови Радојевића и то је доказ за убиство. И каже окривљени-сарадник Хрватин је све објаснио и верујте они тиме доказују убиство. Он је подробно објаснио. Ја знам да сведок Хрватин Бојан је завршио осам разреда основне школе, сам је то и рекао. Имао је жељу јаку да упише Медицинску школу, али у томе није успео, омело га је бављење криминалом. И сада ми имамо улогу Хрватин Бојана као патолога. Знате он одређује који су то интензитети, како је ко кога убио, како је засеко, па онда им је дао неки патент што је гледао из наркос мексика серија. Знате овде засечете, овде исецкате, јер треба да понављам? Каже му Саша Иванић, не, не, не, не треба да понављате. Значи, то је исто тако, да, да, значи оно што успе мало да углави онда то исто тако ми користимо. Онда имате тамо где му и држи час географије. Где је Крит, где је Крф, не Крит, Крит ти је доле, Крф ти је горе. Мислим ја знам да овај је једва завршио основну, али нема потребе у тужилаштву да му држе час географије. Онда, медицински налаз да је Радојевић мртав судија ми немамо опет. Онда да је смрт наступила насилним путем, ми ни то немамо судија. Значи, опет смо у ситуацији да ми верујемо тужилаштву које нас је толико пута лагало. Каже ТОК „ДНК трагови се не могу и нису подметнути у Ритопеку“. Значи по њиховим тврдњама то не може да се деси, да ви подметнете нечије ДНК трагове. Добро. Слушајте сада. На предметима или возилима, али каже да смо ми подметнули биолошке трагове Радојевића на чауре, то јест меткове, а исте чауре су нађене на лицу места у Крњачи, Партизански блок, улица 2, број 47-а, приликом увиђаја за кривично дело покушај тешког убиства на штету Марка Будимира. Каже тужилаштво „Пуцано у гаражу“. Како они знају да је пуцано кад нису ни радили тај увиђај? Значи они не могу то да знају него опет ту они нешто паушално тврде како њима одговара.

Ја Вам кажем овако, пуцано је у Марка Будимира, што ће Вам и сам Марко Будимир и рећи, детаљно испричати и објаснити. Но, да се вратим ја на овај ДНК, па ћу да наставим. Каже тужилаштво да је на чаурама подметнут ДНК. Значи, сада признају да са ДНК се може судија манипулисати, али само када њима то одговара, у супротном кажу не, не, не може се подметнути ДНК.

Ја тражим од Вас, предлажем Вам да Ви узмете записник са увиђаја тог дана, то је био дан, сад ћу Вам ја рећи, 10.11., када смо наводно убили Радојевића овај, око 18 часова у Крњачи, улица Партизански блок 2, број 47-а. Да се вратим. Нису они били 43 заинтересовани за ту истрагу јер тај доказ руши њихову оптужницу у погледу тачке ове. ТОК тврди да је Радојевић наводно убијен и самлевен у јутарњим часовима 10.11.2020.године, а ми тврдимо да је Радојевић жив и здрав, способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, са умишљајем свестан да је његово дело забрањено и хтео његово извршење, на подмукао и свиреп начин покушао да лиши живота Марка Будимира. У Крњачи око 18 часова, улица Партизански блок 2, број 47-а, тако што је из ватреног оружја пуцао у Марка Будимира, за сада неидентификованог ватреног оружја калибра 7,65. Пуцао у Марка Будимира који је приметивши га почео да бежи и спасао се сигурне смрти. Где је од шока што му се десило није могао у полицији да се изјасни ко је особа која је тог тренутка пуцала на њега и покушала да му одузме живот. Међутим, пошто се сећање селективно враћа, он сада је 100% сигуран да је јасно видео да је управо Радојевић Здравко лице које је покушало да га лиши живота.

Видели смо у предмету Милана Бека на штету Милана Бека да му се памћење селективно враћало десет година, а суд рече да то може. Па, Будимиру се вратило за две. Значи још је веродостојније него Беково. Имамо чист случај доказан за покушај тешког убиства ДНК на чаурама извршиоца Радојевића. Онда изјава оштећеног коју ћете чути и изјаву његовог оца Милана, Миладина Будимира који је био критичном догађају ту, поред Марка Будимира, значи када би саслушавали, када би слушали ТОК ово је са свим материјалним доказима и оваквом мојом оптужницом доказана радња извршења кривичног дела на штету Радојевић Здравка. Што значи, околности да је Радојевић Здравко извршио тешко кривично дело и да је од тада у бекству због истог тог кривичног дела, а не судија нестао. Предмет извршења кривичног дела је пиштољ, самим тим и чауре које су изашле из тог пиштоља и на њима ДНК. Кривично дело то је пријављено и евидентирано од стране полиције, а наводно убиство Радојевић Здравка нити је пријављено, нитж се десило, само паушалне тврдње тужилаштва. ТОК нам каже да смо отели Радојевића и да смо отели Радојевићева нека његова кола. Тачније Мерцедес ГЛЕ, Мерцедес С класе, Ренџ ровер Евоqуе, Шкода Кароq и каже та су кола Радојевића тако што каже његова породица. Боже свашта! Па судија, па моја продица може да каже да сам ја власник „Делта моторса“, па јелж то значи да сам ја власник „Делта моторса“? Не значи. Значи морају да постоје папири, докази да сам ја власник тога, као што мора да постоји да је он власник тога. А, сад ћу Вам објаснити и зашто он не може да буде власник тога. Прво се поставља питање, одакле Радојевић Здравку толико новца за те аутомобиле кад је он од пунолетства његовог, што је лако проверљиво, пријављен на бироу за незапослене. Па, ја сам чак са Здравком Радојевићем пре десет година у више наврата ишао да се пријави због здравствене књижице да обнавља, у бироу за незапослене на Дорћолу. Значи, ево ја лично. Значи, како је онда Радојевић Здравко могао да има 200 хиљада евра у колима? Човек који је незапослен. Немогуће судија!

Зато ја тражим да се и у односу на све овде оштећене поднесе нека финансијска истрага. Они овде траже неке милионске одштете, па ми не знамо уопште чиме су се бавили њихови, овај наводно нестали, а ја Вам кажем кривичним делима. Па, онда да имају поступци против њих, па како је могуће да су сад они нестали и ми овде мислимо да су они неки свеци, а не утврђујемо ко су они заправо.

Онда, тужилаштво нам константно тврди да су они припадници неке организоване криминалне супротстављене групе. Ево ја ћу бити слободан, па ћу рећи, јер то они мисли на Шкаљарски клан? Па, ја не видим њих ни у једној оптужници Шкаљарског клана, ниједног од тих људи. Нек нам доставе то. Или нек нам доставе бар кривичну пријаву да се води. Одакле овом тужилаштву сазнање да су то супротстављене групе, одакле тужилаштву сазнања да је Радојевић хтео да убије било кога од нас? Ја стварно не знам.

Онда имате, предлажем такође и да се испита власник ауто плаца с којим смо сви сарађивали. То је наш друг из краја. У вези кола, Аризановић Игор-Пиле. Онда рече супруга Радојевић Здравка, али испитаћемо је поново о коме се ради, с обзиром да су је тужиоци збунили, вероватно зато што су је сугестивно наводили да она прича. Можда нису знали ни чија је она супруга, па су је помешали. Ал, да претпоставимо да мисли се на Радојевића. Зашто је бацила његов приватни мобилни телефон у Дунав? Јер видите овако судија. Ја претпостављам на пример ако сам ја студент Теологије и ја, нешто се деси и нестанем, моја супруга и моја мајка сигурно неће да оду да баце телефон у Дунав. Јер тако? Нема потребе. Ако сам ја неко нормалан, они ће да дођу и да кажу, ево изволите и ако ја не правим никакве глупости и тако даље. А, с обзиром да је Здравко Радојевић лице из кримогене средине, што знамо бави се и дрогом и тако даље цео свој живот. Знамо сви одлично како је сарађивао, зарађивао за живот. Онда Ви можете да претпоставите да је то и његова супруга знала и саучествовала у томе. И кад се десило то око пуцања Марка Будимира, она тиме што је бацила телефон је нама јасно ставила до знања да је знала да он нешто спрема и кад је чула шта је урадио, она је наравно бацила тај телефон. Да би прикрила свог супруга у извршењу кривичног дела. Најтежег кривичног дела. Ја Вам на тај начин само указујем да је она у тим радњама саучествовала и тврдим да она саучествује и сада и помаже му да се крије јер му прети дугачка затворска казна. Значи мотив за Радојевићемо бекство и подршка његове породице у виду лажних изјава на штету, се неупитне и доказане из свега што сам навео, то јест на нашу штету.

Тачка 6 оптужнице – Љепоја Милан. Тачка 6 ове оптужнице мени и осталим окривљенима ставља на терет кривично дело тешко убиство. Прво кажу овако, Љепоја је по становишту ТОК-а припадник неке супротстављене групе. Без иједног доказа. Да је Љепоја заиста припадник неке групе и које групе је он припадник. Када је Љепоја постао њихов члан? Па надаље, кажу учествовао је заједно са том групом у покушају атентата на Радоја Звицера. Судија, ми имамо оптужницу у Украјини против наводних атентатора на Радоја Звицера. Ја тамо нисам видео Љепоја Милана. Истина говорећи видимо двоје Нишлија, али ја Љепоју нисам видео у тој оптужници. Како је тужилаштво то видело? То ме интересује. Па, да могу да тврде тако нешто. Нити су ти, те Нишлије спомињали Љепоју Милана пред тамошњим судом. Значи опет ми имамо да нас тужилаштво лаже, ал ајмо даље. Онда кажу, Вељко и ја смо по тврдњама ТОК-а донели одлуку да лишимо живота Љепоју јер наводно он хоће да нас лиши живота. Боже свашта! Ево опет ми имамо да је Љепоја хоће нас да лиши без иједног доказа. Како? Кад? Чиме? Уз чију помоћ је Љепоја хтео нас да лиши живота? Значи ми то немамо. Ми то не знамо. Јер тужилаштво то само тако напише на папиру, па каже ајде ви се браните. Онда, сви смо видели снимак како Тешић сам вози Пасат. Ако сте прегледавали судија и остале снимке Ви видите на пример од Ласте да Тешић се вози сам. Онда видите у Ритопек да Тешић улази сам. Ми опет Љепоју не видимо. Шта га је Тешић ставио у џеп? Ал, опет ја не знам шта је радила та полиција која је снимала све то? Ја предлажем да ми позовемо исту ту полицију која је поставила те камере да нам објасни зашто није ушла у ту кућу. С обзиром да полиција мора да ради у сарадњи са тужилаштвом, зашто ови тужиоци који ово тврде нису дали налог да се ту уђе? Што су ризиковали? Шта су чекали? Ја ћу да Вам кажем. То се није ни десило! То су њихове паушалне тврдње само, измишљене приче. Зато сам им ја у својим изјавама и предложио оног мађионичара Коперфилда да им помогне јер ово без њега не могу да реше. Онда, захтевам од ТОК-а да обдукциони налаз да да је Љепоја мртав, а онда да видимо и да ли је смрт наступила насилно или не несилно. Позивање на некредибилне окривљене-сараднике који су у међувремену постали патолози је смешна прича јер да није смешна била би трагична судија. Њих двојица су по мом мишљењу очигледно хипнотисани, по моделу француских тужилаца, па онда када их будемо пробудили из хипнозе видећемо судија и чућемо истину од њих. А, међународна правна помоћ кад вратимо на оперативна сазнања, питаћемо ТОК хоће ли и даље да лаже и обмањује суд и јавност и нас.

Тачка 7 оптужнице. Ова тачка оптужнице каже да смо ја и други окривљени извршили кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 КЗ-а. Најзанимљивија тачка можда. Прво, оружје које је пронађено, оружје је пронашено где је Вулинова полиција и поставила то оружје. Три месеца судија полиција чува ту кућу. Значи нико нема приступ тој кући. Имамо прве налоге за претрес где ништа се не проналази наравно. И онда после три месеца док они држе ту кућу, па они могу да убаце судија шта хоће. Јел тако? Значи могу. И кажу то је наше. Ма, немају ниједан ДНК, немају никакав доказ да ми имамо везе с тим оружјем. Шта раде? Сад потписује Срђан Лалић 12 година за оружје. Па, Срђан Лалић потписује исту казну као и за убиство. Зашто? Да би могли на основу тог неког споразума да они нас осуде за исто то оружје јер немају ниједног доказа за то. Е, сада судија поред, три месеца полиција чува ту кућу и могла је поред машине и оружја и тенк да нам постави. Па, то судија не значи да је наш. То што је неко запослен у МУП-у не значи да није плаћени убица или професионални ликвидатор. Притвори су препуни радника МУП-а који убијају, рекетирају, подмећу, отимају, шверцују и разна друга кривична тешка дела. Што ћете видети да је случај и код нас. Да решимо енигну такозваног бункера. Као што сам ја и рекао и дан данас тврдим то је Вулиново! И видим сада да је ту узгајао прво марихуану на начин као што је то радио и у Јовањици. Па, откуд ја знам да он то није радио са Радојевићем, Љепојом, Вукићевићем? Па, су оставили ДНК сва четворица. Него Вулин је брзо дошао ту кад је био увиђај да контаминира доказе. Значи ја то не знам. Па, је после три месеца од нашег хапшења напунио оружје и узео машину од НН лица како би намазао ДНК и уверио јавност да смо ми ту млели неке људе. За њих је то можда на њиховом интелектуалном нивоу логично, али за нас интелигентније мораће више да се потруде. Оружје које је пронађено у Ритопеку је Вулиново и то је почетак и крај те тачке.

Тачка 8 оптужнице, и слободно предлажем да га позовемо као сведока и да се суочи самном. Ова тачка на штету Илије Спасића који не зна ни када је отет, ни који месец, а камоли годину. Који је сам у својој изјави навео да га је љуљао у крилу Александар Вулин и како он много поштује њега. Како се захваљивао да су му дали ћевапе и сендвиче. Давао је неке неразумне изјаве. Он је тамо овај, у поступку пред Вишим судом причао да га је силовао овај и овај тај малолетник, па га је силовао Шејић, па не зна ни како га је силовао, па му је гурао неки штап. Поставља се питање судија, да ли је могуће да нас четрнаест ево видели сте нас отприлике све како изгледамо, ево да изађе Спасић, треба да бије Спасића? Па, и да ли мислите да стварно узме да га бије нас четрнаест да би он дан данас овако изгледао? Не би сигурно! Него би морао путем видео линка да овде даје изјаву. Јер ја Вам тврдим судија да сам га заиста тукао, он би и дан данас био у болници. Ево стојим иза тога. Значи не бих га тукао као што ови то описују овде, али да ли мислите да бих ја тукао овог клинца тамо? Не! Ја сам дечка упознао тако што је он мени причао да му дам 1.000 динара на стадиону Партизана, он је ту неко лишће чистио, ја њега не знам. И рекао да му дам 1.000 динара, на шта сам га ја питао, „за шта ће ти?“, а он каже „да не морам да“, ја морам да се изразим како је он рекао „пушим камионџијама“.

Председник већа: Значи то имате времена у својој одбрани да изнесете.

Оптужени Марко Миљковић: Добро, може.

Председник већа: Дајте фокусирајте се на оптужницу.

Оптужени Марко Миљковић: Добро, кренућу даље. С њим сам онда завршио.

Тачка 9 оптужнице – дрога. Иако се мени не ставља на терет, ставља се Вељку и другима, па ћу се ја осврнути и на ту тачку. Прво каже ТОК од почетка 2019. године до 04.02.2020. године, ж21., у Београду, Беливук, Тадић, Вучељић, Димитријевић и Шејић неовлашћено преносили, држали и стављали у промет ради даље продаје опојне дроге. Затим, на почетку диспозитива оптужнице имамо од октобра 2020. до краја 2020. године, односно три месеца, па се питам где нестаде цела 2019. и првих девет месеци у 2020. години? Ми то немамо. Онда, јер нас тужилаштво у прва та три реда зеза, плаши или ја не знам ни сам шта пишу од толиких лажи, па ни сами они не знају шта ће даље. Кажу Тадић преузимао од НН лица „стотке“. Тако каже ТОК. Кад су утврдили све до сада и оволико нас похапсили за сва кривична дела, па која су написана у ЗКП-у, па како не знају ко је НН лице које даје „стотке“. Да ли је то могуће? Јел могуће или га нема као што у овом предмету нема грама дроге. Па, само напишу да лепо звучи кад Ви то прочитате. На стадиону то вече уочи нашег хапшења пронађено је 20 грама кокаина, што сам ја тамо прочитао, 4 грама марихуане и грам амфетамина. У просторијама које ми користимо, а и десет хиљада судија навијача. Значи то нису наше просторије, то је јавно, мислим то је стадион. Ту долазе сви. Тај простор смо ми на пример делили и са рвачким клубом, па јер то значи и да је и од рвача? Мислим, не разумем. Не може то да буде наша, а поготово не Вељково, Шејићево. Значи „Партизан“ и цела управа и сви запослени, јер стадион је власништво судија понављам државе, а не наше приватно. Рекли су они такође и за снајперску пушку, Ви тад још нисте били у предмету, ал тамо је нађена, можда сте пратили у медијима, нека снајперска пушка. И они кажу то је наше, спремали смо атентат на председника, 561-ви. И шта кажу после, не, не нису они спремали овај, није то њихово. Сам Вучић каже, не, не није то њихово нећемо да лажемо и онда неки Шћепановић кога ми ни не познајемо, нит смо га икада видели, узима споразум прави, одваја се из поступка и каже то је моја пушка. Значи све они тврде да је наше, а после и сами они докажу да то није наше. Шејић кажу паковао са прецизном вагом у пакетиће мање од грам. Ја не бих да ја сада кажем вређам Шејића и тако нешто, Шејић је дете које је мало онако необразован и дете које је расло у лошим условима. Није баш претерано паметан да кажем. Али, је добро дете и поштено. Шејић судија је радио у том ресторану као конобар. Живео је судија у остави. Ја када бих Вас довео да видите где је он живео, где има тај кревет и то, јер није имао да плаћа кирију, па то је скандалозно. Како је он продавао дрогу, а живео је у онаквим условима на стадиону „Партизана“ да не би морао да има трошкове. Ја Вам кажем да Шејић није знао да наплати три кафе и киселу. То да срачуна. Шејић сигурно не зна да срачуна од 100 грама по 0,7 да спакује дрогу. Ја Вам то тврдим. А, можете да предложите неког вештака да га извештачи, три пута три, ето ни то вероватно неће знати. Не да га вређам, само Вам износим чињенице како јесте. А, сад мој омиљени део. Најмање кажу 8 килограма је по тврдњама ТОК-а Димитријевић Владимир преносио и држао неовлашћено ради даље продаје, а све по налозима Вељка. Путем тог незаконитог доказа апликације скај на коју су се сви изјаснили, па се ја нећу понављати. И ако нема ниједног грама дроге, па самим тим ни доказа, они под притиском муче, прете и притискају Димитријевића да лажно терети Вељка. Што овај и ради да се спаси од полиције и притвора. Ал, да подсетимо ТОК. Каже тамо истину у ТОК-у, међутим то је за ТОК кажу небитно. Није то истина. Наравно да подсетимо и да за то кривично дело нам треба дрога судија коју ми немамо, али они кажу радио је то Димитријевић. Па, се ја исто питам, што ради Димитријевић као лимар ако ваља већ оволике количине кокаина? Што је он тамо прљав нешто, лимарише, поправља, сређује на колима, живи тако како живи ако већ ваља дрогу? Што није покуповао неке некретнине, него живи са татом и дан данас. Мало је све то нејасно. То је за сада судија то од мене. Хвала!

Хрватин: Веља је секиром одсекао главу, а ја сам је ножем одвојио од трупа

Бојан Хрватин је добио статус окривљеног сведока на основу Споразума о признању кривице. Хрватин је Тужилаштву за организовани криминал описао кривична дела која је извршио заједно са осталим припадницима организоване криминалне групе Вељка Беливука.

Магазин Таблоид објављује делове Хрватиновог сведочења о убиствима Здравка Радојевића и Милана Љепоје из оптужнице КТО бр. 65/21.

– Чињенице из којих се утврђује предмет доказивања да је пок. Здравко Радојевић по договору дошао на паркинг простор СП „Ласта“, одакле га је окр. Небојша Јанковић, возилом марке „Ренаулт Сцениц“ одвезао у Ритопек, ул. Ливадице бр. 3.

Одбрана окр. Хрватин Бојан у којој је навео: „Вељко ми је рекао да имају посла. Знали су да Здравко долази „Пасатом“, сивим или сребрним“. У акцији „на лажном судару“ су у једним колима „Инсигниа“ црне боје били он и Марко Будимир, а у другом „Фиат Доблу“ је био Немања Ђурић Тајсон. Смисао лажног судара је био да, када крене Небојша Јанковић „Хелл“ са Здравком ка кући, да они задрже сва остала возила, и тако да утврде да ли евентуално Здравка неко од његових не прати, то се зове „контра пратња“. „Хелл“ Небојша Јанковић је са „Рено Сеником“ чекао Здравка Радојевића да дође у договорено време између 7 и 8. Поставили се се на позицију, Здравко је каснио, па кад је дошао нешто је кружио. Сачекали су, али када су видели да је „Рено Сеник“ прошао, знали су да је Здравко у колима. Тај „Рено Сеник“ је преузео да прати Дејан Тешић. Немања Ђурић је отишао ка Београду, а он и Марко су отишли по храну и до једног дечка кога зна као „шепртљу“, који има ауто сервис по комбинезоне.

Веродостојност исказа окр. Хрватин Бојана потврђена је исказом ошт. Маријане Крстовић као и надзорним камерама и видео снимцима добијеним од стране приватних привредних друштава.

Чињенице из којих се утврђује предмет доказивања да је сад пок. Здравко Радојевић лишен живота на начин описан под тачком 5. оптужнице, да су самлевене делове тела бацили у Дунав, личне ствари оштећеног Радојевића полили бензином и запалили, окривљени Драганић и Јанковић скривену просторију и машину за млевење опрали хемијским средствима у циљу укљањања трагова кривичног дела:

Из одбране окр. Хрватин Бојана, који наводи: „Вратили су се у кућу у којој су тада били „Боске“ или „Брале“ Драганић, Вељко Беливук „Сопрано“, Марко Миљковић „Кратос“, Милош Будимир „Арес“ и Срђан Лалић „Баррy Миллс“ и Небојша Јанковић „Хелл боy“ или „Хелл“, сркаћено. Здравко је био на спрату, седео је на двоседу, а Милош је седео преко пута њега. Здравко је већ био дао шифру за телефон. Милош га је испитивао. Ту су Здравку дали да опипа сваки метак, па је метке стављао у оквир, оквир у пиштољ. Када је Здравко све то испипао, „Хелл“ и Боске су навукли рукавице, узели пиштољ на којима су били Здравкови отисци и ставили га у кесу. План је био да са тим пиштољем направи лажно дело пуцања на Марка Будимира испред његове породичне куће, тј. где му је живео отац, а све са намером да се полиција усмери на погрешан траг.“

У овом делу одбрана окр. Хрватин Бојана потврђена је из пресретнуте комуникације окр. Будуим Марка на посебној доказној радњи спровођеној преко тел. броја 381694413… од 11.11.2020. године. Наиме, у 09:52:57 часова утврђују се чињенице које су предмет доказивања – да је фингиран наводни напад ватреним оружјем на њега. Наиме, у току разговора окр. Будимир Марко од саговорника, свог суседа, тражи да се обрижу сви снимци са надзорне камере суседа, наводећи да ће се идентитет напада утврдити преко ДНК анализе.

Даље окр. Хрватин Бојан у својој одбрани објашњава да су Здравка у бункер одвели он и Веља. Воде га полако, гледају споља, улазе у гаражу, говоре му да ништа не брине. У једном тренутку се вратио „Кантона“ и имао нешто још да каже Здравку. Ту му је спомену његову љутњу, јер је Здравко хтео да га убије, споменуо му је, ево сада видиш ко смо ми, да смо ми напредовали… Обукли су комбинезоне са капама, онда хируршке рукавице на једну и другу руку, а онда оне молерске. На ногама су имали гумене чизме, које су пране. Преко гумених чизми је навлачен комбинезон, да не би упадало унутра. Личне ствари су оставили и углавном остављали у Драганићевом аутомобилу. У бункеру су остали Вељко Беливук, Милош Будимир „Арес“, „Сопрано“ и он. У једном тренутку је Вељко Беливук рекао овако: „Ајмо браћо, ко ће да га реши?“ „Арес“ Милош Будимир је одмах рекао „Ја нећу, кум ми је“, док то Милош Будимир изговара, Вељко креће ка секири која је стаја од врата кад се уђе десно. Скинули су га полако, пазили се… Окренули су га с леђа на стомак, окренули му главу ка левом зиду паралелном и ставили главу на фосну и буквално прецизним јаким ударцем Вељко Беливук „Сопрано“ је пресудио и убио Здравка. Чуло се онако „аааааххх“. Хрватин је одвојио главу од трупа „јер је то требало да се уради“. Дошао је и „Хелл“ и на куке каче најлон. Дакле, Вељко Беливук „Сопрано“ удара секиром и док он, окр. Хрватин, засеца делове где је дебело, ако негде нешто мало се не одвоји, он досеца да може да удари још ако треба. Милош Будимир „Арес“ је решавао комаде који су им требали да би машина самлела.

Окр. Хрватин Бојан детаљно објашњава: „Иста је процедура ноге, руке, труп засече се ту код рамена, лопатице, изнад десног рамена, направи се рез као ово да може да се окачи за куке. Међутим, ми смо рукама, један држи или двојица и онда засецамо полаго одозго, од желуца полако да не изађе, засецамо унутра све да би изашла црева и то. Кад то отклонимо онда иду ребра, све се то удара на тој фосни секиром, иде у ситне комаде и онда када све то истранжирамо лепо, када се то доведе на меру која нама треба за машину, то иде из корита у машину“… „Значи, постојала су два корита пластична у која смо ми одсечене делове тела стављали. „Хелл“ Небојша Јанковић и Драганић Боске да би убрзали процес, мељу, како смо ми корито пунили, тако смо давали, углавном су два била… Телесна течност одлази по најлону, али доста остане и на месу. Никада није био малтретиран човек док је жив, да су му сечене уши, језик, тако то нешто, да он трпи те болове, масакрирање је увек било када је човек био без живота, када више није био свестан, значи када је био мртав.“

Даље наводи да су били уиграни, и то су одрађивали за сат, сат и по. „Уиграни смо били и добро је ишло.“ Иза тога иде млевење. То млевење траје, због пуњења, сат и по времена ако закочи, ако не, то иде брзо. После тога се пуне џакови. Месо што је прскало, коске, скупљају рукама.

Окр. Хрватин Бојан објашњава: „Убаци се у корито да се самеље, значи они делови што су отпадали по крајевима по овоме… А ово, нпр. ово ситно, она крв, она сукрвица од мокраће, од овога, то се некако скупи у кесу, умота се да не иде даље и то се касније пали. Сад то паљење је трајало добра два сата, јер је мокро…“ „Углавном се избегавало да се пали у кући зато што је и ватра, мрак, види се, а и постојало је боље место. Лично је палио Веља јер је водио рачуна о томе, јер је споменуо био да треба да се окреће да некада у некој паљевини, када су палили, да дно неће да изгори. Палио је и Боске. паковано је у џакове, прво у један па у други, да се не би контаминирао ауто или успут нешто да не испада. Било је шест џакова. „Арес“ је носио два, Босанац је носио два, а „Хелл“ и он су носили један. Џакове су одвозили километар, километар и по даље, до дунава. Онај који улази у воду обуче рибарско одело, веже се за струк конопцем, други крај конопца држи Боске, да овог струја не повуче. Тај у води иде што дубље са џаком. Кад види да више не може, скалпелом исече дно џака и што даље од себе истресе садржај у воду.

Чињеница да су оштећеног Љепоју сви окривљени савладали, везали лисицама и увели у наведени скривени простор, где су га тукли, мучили, испитивали како би изнудили информације које су их интересовале, узели му криптовани телефон и принудили га да га откључа како би видели са ким је и када био у контакту, након чеага су окривљени Беливук, Миљковић, Драганић, Марко Будимир, Лалић Срђан, Хрватин Бојан и Јанковић Небојша лишили живота оштећеног Љепоју тако што су га окривљени Беливук, Хрватин, Лалић и Јанковић стезањем кесе навучене преко главе и жице око врата удавили, након чега је окр. Беливук ножем пресекао оштећеном Љепоји врат.

Окр. Хрватин Бојан наводи „у првом тренутку Веља ставља кесу и он за тај један крај, ја за други крај и држимо и давимо. И он се ту већ губи са дављењем, међутим када смо пустили продисао је. Ту нам је суфлирао „Баррy“ из неких претходних искустава да је боље са жицом која је стајала ту негде. Додали су и онда смо узели жицу, обмотали око врата, уврнули два пута и он је вукао на једну страну, ја на другу. Вељко Беливук и ја. Значи, он је стајао са леве стране, а ја сам стајао са десне и ту смо вукли. Помогли су били „Хелл“ и помогао је „Баррy“ у једном тренутку, убацивали су се јер су видели да ми већ, значи, давили смо. Када је дављење стало, када само закључили да је то готово, попустили смо жицу и он је урадио онако… Плућа су урадила не константно, али у неких нпр. 10 секунди онако… То је тако било, то је био рефлекс, али је већ поплавео био, видело се онако плаво око ушију, већ је плаве, мислим да је тада већ био готов. Углавном, донесли смо били користо, поставили смо главу у користо и Вељко Беливук је месарским ножем урадио рез овако да почне да цури крв. Сачекали смо мало да исцури крв, скинули смо ове ствари са њега, тада смо, када смо премештали лисице, видели да му је пукла рука ту негде, вероватно у том цимању, као што смо Здравка…“

Све напред наведено потврђено је исправама добијеним путем међународне правне помоћи у кривичним стварима.

Чињеница да су окривљени Беливук, Марко Будимир, Хрватин, Драганић и Јанковић тело исекли на мање комаде, измасакрирано тело фотографисали и те фотографије слали контактима са телефона оштећеног Љепоја Милана и међусобно делили, затим тело самлели у индустријској машини за млевење меса, ставили у ПВЦ џакове и путничким возилом окр. Драганића „Опел Астра“, и то окривљени Марко Миљковић, Лалић Срђан, Марко Будимир и Јанковић Небојша однели до Дунава где су га бацили, личне ствари Милана Љепоје полили бензином и запалили, а затим су окривљени Драганић и Јанковић скривену просторију и машину за млевење опрали хемијским средствима у циљу уклањања трагова кривичног дела утврђује се из одрбране окр. Хрватин Бојана, који је навео: „секао је Веља, иако му је нога била повређена, Веља је ударао секиром, ја сам помагао доле, намештао нпр. када одстанимо главу, главу склонимо са стране, њу смо задњу радили. Направим резове на нози, он удари, ако није отпало одмах, ако је отпало бацим у том случају „Кантони“ Марку Будимиру, ако није ја још засечем, ако не могу ножем да пресечем ја ту, једна нога, друга нога, једна рука, друга рука. Прво смо одвајали били и шаке и стопала да се исто… Онда је ишло оно изнад рамена се направи да држимо… Када смо ми то кренули да радимо Лалић „Баррy Миллс“ Марко Миљковић „Кратос“, Боске Драганић и „Хелл“ Јанковић нису били ту. Били су у кући горе на спрату. У неком тренутку су дошли Боске и „Хелл“, исто обучени у ове… и кренули да оспособљавају машину. Самлевено је месо, све је почишћено, иста процедура и да се реше тела. Исто „Опел Астра“. Није паљено тада горе на оном делу. Да се реше тела су ишли као возач „Хелл“, Боске, Срђан Лалић „Баррy Миллс“, Марко Будимир „Кантона“ и Марко Миљковић „Кратос“. Вељко Беливук и ја остајемо у кући. После неког времена, чекали смо да се они врате, после неког времена када су отишли, враћа се, ауто улази, вратио се „Хелл“ и рекао да је њих оставио доле и да ће доћи. Ми смо искористили и рекли „Хеллу“: „Ајде ти одвези нас двојицу до мог аута, до „Сунца“, па се врати назад“, на шта је он рекао: „Имам времена, таман“, где смо ми већ чекали само да кренемо, ми смо се спаковали, ушли у ауто и Јанковић нас је одвезао до „Сунца“ на Смедеревском путу, где смо Вељко Беливук и ја сели у кола и одвезли се.“

Наведена одбрана је потврђена Посебном доказном радњом тајног праћења и снимања, где се утврђује да се у 17:33 из дворишта на истој адреси извезло и одвезло возило марке „Опел“ модел „Астра“у правцу Дунава, а које се у 17:40 враћа.

Тужилац: Све је по закону

Саша Иванић, заменик тужиоца за организовани криминал, тврди да су сви докази прибављени у складу са законом, па и они који су стигли из Француске.

– Садржаји комуникације са апликације „Скај“ у Француској се користе као докази у кривичном поступку, као и у свим европским земљама. Материјал „Скај“ је исправа која је стигла у поступку међународне правне помоћи. Став тужилаштва је да се ради о исправи. Исправа је текст, исправа је фотографија, исправа је тонски запис према ЗКП-у Србије. Ради се о исправи, не о посебној доказној радњи. Значи, нема ништа спорно.

Извор: Магазин Таблоид

Ознаке: Александар Вучић, Вељко Беливук, исказ, медији не смеју да објаве, Предраг Поповић, транскртипт