Pročitaj mi članakRekoh i spasoh dušu. Izvolite, bacajte kamenje, recite da nije pametno, nije trenutak, ali jednostavno moram napisati ono što osećam, jer istina ,,vrišti" iz mene i ne mogu da gledam da bilo ko zloupotrebljava i koristi decu, građane koji ih podržavaju. Decu, studente, koji četiri meseca hodaju širom Srbije, budeći narod, oslobađajući ga straha i vraćajući mu veru da je moguća promena na bolje. Oni dišu slobodom, a mnogima su ovih dana davali i ,,veštačko disanje". Ne dozvolimo da to IKO zloupotrebi.
Ако желимо да сагледамо ситуацију реално, морамо бити критични према свима, укључујући и оне који су тек сада стали на страну студената. Ректор Владан Ђокић годинама је био део система који је довео до тренутног стања у високом образовању, а сада га поједини представљају као хероја. Не треба заборавити да је он као ректор Универзитета у Београду сарађивао са властима и није отворено подржавао студентске иницијативе све док није постало неизбежно.
Наравно, не желим да се осврћем на изговорене бљувотине појединих тзв. медија, који на вулгаран и прост начин нападају Ђокића, а није им сметао док је отворено слушао одлуке вође СНС секте, велеиздајника и непомјаника, који финансира и њихове ,,тзв. медије.“
У последњим дешавањима у академској заједници, ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић појединима изгледа као фигура отпора. Међутим, детаљнија анализа његовог деловања открива контроверзну прошлост испуњену компромисима, злоупотребама положаја и сервилношћу према режиму. Његова улога у урушавању аутономије Универзитета и академских стандарда не сме бити заборављена, без обзира на његово тренутно позиционирање.
Док је званично пратио директиве СНС-а, Ђокић је незаконито продужавао уговоре запосленима на факултетима искључиво на основу страначких препорука. У академској заједници било је немогуће разговарати с њим о овим питањима, а све жалбе и покушаји указивања на нерегуларности били су игнорисани. На тај начин, политички подобни појединци су задржавали своје позиције, док су стручни и независни професори били маргинализовани.
Један од најскандалознијих примера његове контроле било је померање седница Сената Универзитета на удаљене локације, укључујући Радмиловац, како би се избегло присуство медија и јавности. Када је на једној таквој седници наша екипа покушала да снима, било је забрањено уз образложење да се не сме снимати „на пољопривредном добру“. Ово је био јасан покушај скривања незаконитих поступака, укључујући кривотворену документацију у процесу реизбора СНС професора, коју је Ђокић не само стављао на гласање, већ активно лобирао да буде изгласана.
Године 2021, у време ковид хистерије, Ђокић је омогућио кршење Устава и права студената Медицинског факултета уводећи обавезу да присуствују настави само ако су вакцинисани или имају ПЦР тест (који је при том ирелевантан). Притом је учествовао у трибинама промоције вакцинације младих људи, иако су независни стручњаци упозоравали на могуће штетне ефекте. Осим тога, под његовим вођством, организована је вакцинација у Студентском културном центру (СКЦ), који није испуњавао основне медицинске стандарде за спровођење било каквих медицинских интервенција.
Како наводи БИРН, Ђокић је 2014. године именован у радну групу за стручну контролу Нацрта просторног плана за „Београд на води“. Иако је имао прилику да заштити јавни интерес, он се „због спречености“ није појавио на седници на којој је пројекат одобрен, чиме је директно допринео реализацији овог контроверзног урбанистичког подухвата.
Са свим наведеним у виду, поставља се питање – да ли је Ђокићева тренутна позиција заиста акт независности или је покушај да сачува сопствену репутацију у ситуацији када режим који је подржавао почиње да се урушава? Његова прошлост нам говори да није реч о човеку који је бранио академску част и независност, већ о особи која је свој положај користила за личне и политичке компромисе.
Студенти данас не смеју дозволити да их нико обмањује, нарочито не они који су годинама радили против њихових интереса. Борба за слободан универзитет не сме бити инструментализована у корист људи попут Ђокића, који су својом ћутњом и поступцима допринели урушавању академских вредности.
