Прочитај ми чланакАфера Крушик, Вулинова тетка из Канаде, рушење у Савамали, лажни докторат и непријављивање 24 стана Синише Малог, нелегална кафана на Панчићевом врху, случај плантаже марихуане на Јовањици, несреће на наплатној рампи Дољевац, баснословна сума којом је Телеком платио пренос премијер лиге… Ово су само неке од аферакоје су обележиле владавину Српске напредне странке, сада већ пуну деценију. Ниједна није добила епилог. Толико их је било да их је тешко све набројати и сетити се, јер су сустизале један другу.
Афера Крушик, Вулинова тетка из Канаде, а затим и лажни докторат министра Синише Малог, плантажа марихуане у Јовањици и рушење у Савамали чини се да су највише потресле и уздрмале актуелну власт.
Те афере су негирали, нападали медије који то објављују, хапсили узбуњиваче који су само указивали на крађу и корупцију, а све због заштите јавног интереса.
Афера Крушик
Мали број афера успео је да уздрма српску јавност, попут као оно што се дешавало иза кулиса пословања фабрике оружја Крушик. Афера Крушик, односно прича о нелагалној трговини оружја у којој је, како се тврди, био умешан Бранко Стефановић, отац бившег министра полиције, а сада одбране Небојше Стефановића, добро протресла Немањину 11.
Да се отац министра полиције Бранко Стефановић бави препродајом оружја прво је објавио НИН.
Како се затим открило, у тим пословима, отац министра полиције је заступао приватну фирму ГИМ. То предузеће је имало привилегован положај у односу на државне фирме. Толерисала су му се чак и дуговања.
Умешаност свог оца у трговину оружјем министар Небојша Стефановић је упорно негирао.
Тако је и БИРН објавио да је Бранко Стефановић, не преко своје компаније, већ као представник фабрике ГИМ посредовао између Крушика и купаца оружја из Саудијске Арабије. То се видело и из приложене документације.
Име оца министра полиције нашло се на званичном захтеву који је фирма ГИМ упутила државној фабрици Крушик ради прегледа робе, а причу је актуелизовао међународни специјализовани портал “Arms Watch“.
Потом је БИРН објавио и званичан захтев за добијање саудијске визе и у самој визи наводи се да је Бранко Стефановић “легал адвисор” фирме ГИМ, односно њен правни саветник. Та компанија је у допису амбасади у Сарајеву маја 2018. затражила да им се одобре визе за три њихова руководиоца, међу којима је наведено и име Бранка Стефановића.
Након тога, на специјализованом порталу “Arms Watch“ објављено да је ГИМ куповао оружје по повлашћеним ценама у односу на државну компанију СДПР. Ову причу је демантовало руководство Крушика.
Уследио је нови текст БИРН-а у којем представља резултате анализе три уговора које је Крушик потписао са приватном фирмом ГИМ и четири уговора потписана са државним СДПР-ом, а из којих закључују да је приватна фирма добијала оружје по повлашћеним ценама.
Након великог притиска јавности, овим случајем бавила се и Агенција за борбу против корупције, због могућег сукоба интереса министра Небојше Стефановића.
Утврдили су да отац министра “на било који начин” није ангажован у наведеном привредном друштву.
Аферу је открио радник фабрике оружја Крушик Александар Обрадовић. Информације, као узбуњивач, достављао је истраживачким редакцијама.
Он је ухапшен у ваљевском Крушику 2019. године. Та информација се крила.
Да је Александар Обрадовић ухапшен открио је недељник НИН.
Пуштен је да се брани са слободе након великог притиска јавности. Претходно је у београдском Централном затвору провео више од три седмице, а затим је три месеца био у кућном притвору у Ваљеву.
На послу, односно у фабрици Крушик, је суспендован, а судски поступак који се против њега води није завршен. Афера Крушик још није добила епилог.
24 стана Синише Малог
Портал Крик објавио је још 2015. године да је тадашњи градоначелник Београда, Синиша Мали, власник 24 стана у Бугарској у летовалишту “Свети Никола”.
Он је то тада упорно негирао, али је додатна потврда да је то тачно стигла шест година касније у оквиру међународног пројекта “Пандорини папири“.
Када се први пут појавила ова информација Мали је тврдио да то није тачно, чак је и нудио кључеве станова новинарима, уколико докажу да су у његовом власништву.
Докази су стигли, али не и понуђени кључеви.
Министар финансија Синиша Мали био је власник тих станова у периоду када је био јавни функционер. То значи да је имао законску обавезу да ту имовину пријави. Он то ипак није учинио.
Агенција за спречавање корупције која је морала да реагује и у овом случају је донела одлуку у складу са интересима Малог.
Тетка из Канаде
Афера која се у јавном жаргону одомаћила под именом “Вулинова тетка из Канаде“, кренула је оног тренутка када је Александар Вулин постао посланик, у мају 2012. године. О њеном току јавност је уредно извештавао КРИК.
Вулин и његова супруга у јулу 2012. године званично постају власници стана на Звездари, који су купили од инвеститора Момчила Филиповића.
Цена стана износила је 229.620 евра, плус паркинг место у истој згради у вредности од 15.000 евра, дакле, укупно 244.620 евра.
У уговору који су тада потписали купац и продавац наведено је и да је брачни пар Вулин прву рату у износу од 40.000 евра уплатио 22. октобра 2011. године, те да се обавезују да ће остатак исплатити до 30. септембра идуће године.
У јулу 2012, Уговор о куповини стана званично је оверен у Првом основном суду у Београду.
Тада се поставило питање одакле новац Александру Вулину за тај стан. О пореклу те имовине у неколико наврата је мењао исказ.
На почетку је тврдио да је стан платио од продаје имовине. Новинари КРИК-а су открили да је једину некретнину коју је поседовао, једнособан стан у Новом Саду, Вулин добио на поклон, а потом га продао брату за 38.000 евра.
Пошто та сума није чинила ни шестину новца који је Вулин дао за куповину стана, био је принуђен да поново мења исказ.
Тада у причу улази “тетка из Канаде”.
Као доказ да је 205.000 евра позајмио од тетке своје супруге, Вулин је доставио признаницу са потписом Наташе Вулин, на којој је писало да је примила новац и да је рок за враћање 10 година. Занимљиво је да „Вулинова тетка из Канаде“ није ставила потпис на овај папир.
Тада се цела ствар даље искомпликовала.
Око тока новца није постојао никакав писани траг. Управа за спречавање прања новца није пронашла да је 205.000 евра легло на рачун било Александра Вулина, његове супруге Наташе, било продавца Момчила Филиповића.
Да је министар новац у земљу унео у готовини, морао је да га пријави царини. Таква пријава не постоји.
Вулин је затим навео да је стан исплатио дан након овере уговора и доставио још једну признаницу са потписом продавца стана и адресом у Марбељи у Шпанији. Овај пут недостајао је број рачуна на који је Вулин уплатио новац.
На инсистирање новинара да објасни на који начин је унео у земљу 205.000 евра, Вулин је рекао нешто што ће се свакако дуго памтити.
„Ко вам каже да је унето у једном комаду? Ко вам каже да није пренето 9.000 по 9.000 по закону?“, рекао је тада министар и само се још дубље закопао у живо блато.
Да је ово тачно, то би практично значило да је чак 23 пута морао да путује из Канаде у Србију и доноси новац мало по мало.
Агенција за спречавање корупције извештај о контроли Вулинове имовине послала је Тужилаштву за организовани криминал. Поступак је обустављен, а затим прослеђен Првом основном тужилаштву које је проверавало само да ли је Вулин пријавио стан.
Пошто јесте, обуставили су поступак.
У августу 2017. Агенција за борбу против корупције извештај је послала и Вишем јавном тужилаштву у Београду, које је такође одлучило да не покрене истрагу.
Случај Вулинова тетка из Канаде овим је званично завршен.
Рушење у изборној ноћи – случај Савамала
У изборној ноћи 2016. године, између 24. и 25. априла, група непознатих особа рушила је приватне објекте у Херцеговачкој улици, у београдској четврти Савамала, у којој се сада гради „Београд на води“.
Три дана касније, музичар и сведок догађаја Милош Ђорђевић, испричао је за телевизију Н1 да је те ноћи свирао у Савамали. Након наступа отишао је до аутомобила на паркингу у Херцеговачкој и почео да пакује опрему.
Тада су му пришла тројица мушкараца у фантомкама.
“Извукли су ме из аута, рекли да ћутим и спустим главу доле. Помислио сам да краду ауто. Међутим, питали су ме одмах за телефон и узели ми целу торбицу у којој ми је била лична карта“, рекао је тада Ђорђевић.
Објаснио је и да је раширених руку и ногу стајао сат времена, а да је поред њега у истом положају био радник обезбеђења кога су “мало више малтретирали“, као и да верује да је ту било још људи.
“После неког времена су рекли да можемо да спустимо руке, да сачекамо још неко време и да онда можемо да одемо. Када сам кренуо, Херцеговачку улицу су затворили са два камиона“, рекао је Ђорђевић.
Додао је и да случај није пријавио полицији, јер је у близини Херцеговачке видео два полицајца “који се шетају около“.
Сличну причу за Н1 испричао је и радник обезбеђења у Херцеговачкој. Он је рекао да су га људи у фантомкама везали.
“Ту су ме извели, везали, одузели телефон. Имали су палице и маске и само су трчали по кругу. Било је њих 30, као војничка чета“, сведочио је тада чувар.
Преминуо је месец дана касније.
Оно што је у овом случају био преседан је чињеница да на позиве угрожених грађана полиција није реаговала.
Наиме, почетком маја 2016. године у случај се укључила канцеларија Заштитника грађана коју је тада водио Саша Јанковић.
Јанковић је убрзо објавио извештај у ком пише да је те ноћи “полиција одбила да изађе на терен и ускратила грађанима заштиту“ и да је такво наређење полицији стигло “са врха“.
И поред више обећања, починиоци и налогодавци рушења, али и задржавања и везивања људи који су се нашли у близини, до данас нису откривени.
Једини који је сносио какву-такву одговорност био је шеф смене полиције Горан Стаменковић. Он је споразумно са Вишим јавним тужилаштвом признао кривицу за несавестан рад у ноћи рушења у Савамали, за шта је добио условну казну од пет месеци.
Афера Нитес
Јавност у Србији сазнала је и да су компаније блиске Бојану Кисићу, супругу бивше министарке правде Неле Кубуровић и брату актуелне министарке за рад Дарије Кисић Тепавчевић, добиле 27 уговора са јавним предузећима и министарствима.
Истраживање БИРН-а у том тренутку је показало да су од 2013. године фирме НИТЕС групе, а чији је један од директора Бојан Кисић, само у Србији потписале 27 уговора вредна око 26,8 милиона евра.
Дарија Кисић Тепавчевић и Бојан Кисић Фото: Весна Лалић/Нова.рс, приватна архива
Саме или у конзорцијуму са другим фирмама.
Само у априлу 2020, НИТЕС је склопио три уговора са Министарством здравља, укупне вредности 3,2 милиона евра. Бивша министарка Нела Кубуровић у одговору БИРН-у негирала је да је повезана са фирмом у којој ради њен супруг.
“Ни на који начин нисам повезана са фирмом у којој ради Бојан Кисић, нити сам у могућности да утичем на пословање једне мултинационалне компаније која послује широм света. Влада и министарства имају строге процедуре када је у питању пословање и закључивање уговора са различитим фирмама, које подразумевају рано препознавање евентуалног сукоба интереса”, рекла је Кубуровић.
Пословање фирме “Нитес” са државом се наставило. У 2021. само са Министарством здравља уговорио пет послова вредних 6,7 милиона евра.
Све те послове “Нитес” је добио у конзорцијуму са компанијом “Телеком Србија” и фирмом “Медит”. На тендерима које је расписало Министарство здравља били су једини понуђачи.
Објекат на Панчићевом врху
На Панчићевом врху на Копаонику, у заштићеном подручју националног парка, изграђен је бесправни објекат од преко 1.000 квадрата.
Изградња је текла наочиглед јавности, надлежних институција па чак и уз нескривену помоћ неких. Тако је Општина Брус на чијем је челу био тада осуђени Милутин Јеличић Јутка, покушала да помогне инвеститорки Снежани Митковић да легализује објекат.
За ту потребу јој је издат фалсификован документ. То је један од разлога због којих је против њега и Митковић поднета кривична пријава.
Иако је градња почела 2017. године објекат до данас није срушен.
Првобитно је рушење нелегалног објекта заказано за 8. август 2018. године, али је дан раније отказано, јер је изостала асистенција полиције.
Објашњавајући изостанак припадника МУП-а, Стефановић се позвао на законе. Рекао је да помоћ полиције није могућа уколико претходно није достављен доказ да је претходно покушано рушење.
С друге стране, његова колегиница из Владе Зорана Михајловић тврдила је да њен ресор не може да сруши објекат без асистенције полиције, јер би тиме била угрожена безбедност запослених у њеном министарству.
Према писању Инсајдера, она је тада рекла да је грађевинска инспекторка која је радила на том случају, у службеној белешци и изјави навела је да је добијала упозорења да буде опрезна јер се ради о опасним људима и да је била уплашена за безбедност своје породице.
Та документација је, према тврдњи Зоране Михајловић, достављена МУП-у.
Министар Стефановић је на питања Инсајдера одговарао тврдњама да полиција пријаву није добила, али није конкретно одговорио на питање да ли је МУП на било који начин обавештен да је инспекторима прећено.
Ова пат позиција између два министарства, која је показала сву немоћ система правне државе, трајала је више од две године, а епилог је наводна одлука инвеститорке да сама отпочне уклањање објекта.
Уместо тога, направљена је нова превара. Инвеститорка је заправо адаптирала објекат тако да изгледа као брвнара, односно ски бифе за који је првобитно и добила дозволу.
Монтажни објекат не може да буде већи од 150 квадра и не може да буде изграђен од армираног бетона.
Објекат је управо изграђен од тог материјала и такође је и даље већи од дозвољене квадратуре.
Једно од главних питања јавности у вези нелегалне градње на Панчићевом врху било је ко стоји за тога.
Начелница инспекције Весна Руменић, која је истраживала ове случајеве и потписала документа, у више наврата је рекла да страхује за своју сигурност.
„Ми ту видимо да су и они знали да су у питању људи из СНС-а, као што је Зоран Милојевић звани Зеља, човек са севера Косова, координатор СНС-а за источну Србију, да је он уплетен у изградњу објеката на Панчићевом врху, тако и у центру Копаоника. Јер, у изјави коју је дао и Министарству грађевине објашњавајући инспекторки ко ту гради, шта она ту треба да ради, односно шта не треба да ради“, рекао је новинар БИРН-а Слободан Георгиев, док у извештају о градњи на Копаонику пише:
„На моје питање око изградње објекта-хотела власника Зорана Костића, избегао је одговор око имена правог власника и рекао ми је да пустим момка да заврши хотел пре почетка сезоне“.
Синиша Мали и лажни докторат
Након рушења у Херцеговачкој улици, каријера Синише Малог је кренула је да напредује до те мере да му је на чување поверен новац свих грађана Србије. Постао је министар финансија.
Упркос веровању одређеног дела јавности да ће му случај Савамала окончати политичку каријеру, чини се да је узлет Синише Малог кренуо управо након те априлске ноћи 2016. године.
Синиша Мали 24 стана докторат Фото:Немања Јовановић/Нова.рс
У томе га није омела ни изјава његове бивше супруге Марије, која је у интервју за КРИК, навела да је управо он главни актер догађаја у Херцеговачкој.
Поред рушења у Херцеговачкој, име Синише Малог је повезивано са офшор компанијама.
Наводило се да поседује 24 апартмана у луксузном летовалишту “Свети Никола” на бугарском приморју, те да је само један од станова уписан на њега, док је 23 купио у име две офшор компаније са Британских Девичанских Острва.
Био је на челу престонице и кад је портал “Пиштаљка” на свом сајту објавио да је у децембру 2016. намештен тендер за набавку новогодишње расвете и да је услове могла да испуни само једна фирма.
Део јавности је управо Малог оптуживао да је злоупотребљавао јавне набавке, док је кривичну пријаву, која је касније одбачена, против њега тада поднела Иницијатива „Не давимо Београд“.
Међутим, поменуте афере нису значајно уздрмале Малог. Чак ни она последња, која је свој епилог добила пошто је он већ увелико засео у министарску фотељу, кад му је поништена докторска дисертација одбрањена на на Факултету организационих наука.
После више од пет година мукотрпног процеса, Универзитет у Београду је тек крајем 2019. године утврдио да је Мали плагирао свој докторски рад.
Након тога Управни суд доноси пресуду којом је поништено решење Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду да је докторска дисертација министра финансија Синише Малог плагијат и предмет враћа надлежном органу на поновно одлучивање.
Међутим, опет је потврђено да је Мали фалсификовао докторат.
Ипак, ни то није био довољно снажан разлог да поднесе оставку.
Афера Јовањица
Од када је објављена информација да су Предраг Колувија, већински власник компаније „Јовањица“ и његових деветоро сарадника ухапшени због рекордног засада марихуане, јавност не престаје да интригира питање да ли су и у каквој вези са овим случајем појединци из државног врха. Тужилаштво је подигло оптужницу, али у њој нема имена политичара, што говори о томе да су евентуални докази о везама Колувије са људима из света политике или брижљиво сакривени или их напросто нема.
За везу Предрага Колувије, власника Јовањице, са државним врхом могли би рећи има много приче, а мало доказа, посебно оних чврстих који би доказали да је овај осумњичени за производњу марихуане и лажно коришћење полицијских блинкера био пословно повезан са врхом власти. С ким је тачно и како ступио у контакт са људима из политичког живота, а посебно из владајуће партије, није могуће проверити.
Потпреседник Народне странке Мирослав Алексић, који је јавно иступао о овом случају, тврдио је да је на дан привођења Колувија телефоном звао Андреја Вучића, брата председника Србије. Алексића је због ове тврдње Андреј Вучић тужио. Алексић је такође тврдио да је Колувија био донатор великог броја државних предузећа, али и владиних служби попут БИА. Наводе да је Колувијино предузеће донирало брод за агенцију БИА, што је Безбедносно информативна агенција демантовала.
Колувија је у међувремену пребачен у кућни притвор, али ће остати запамћено да га је у директном преносу бранио лично председник државе Александар Вучић, а био је радо виђен гост и у неким емисијама.
Наплатна рампа Дољевац, енигма ко је возио ауто
Пре пада “Јовањице”, на њеном имању се нашао још један државни чиновник.
У питању је Зоран Бабић, бивши шеф посланичке групе Српске напредне странке и бивши в.д. директор Коридора Србије, који је био актер још једног, много трагичнијег случаја.
Зоран Бабић Дољевац наплатна рампа Фото: Принтсцреен, Весна Лалић
Реч је о афери Дољевац. Наиме, Бабић се налазио у службеном возилу Коридора Србије које је почетком јануара 2019. на наплатној рампи Дољевац ударило у ауто Станике Глигоријевић, која је преминула.
У полицијским извештајима се наводи да се возило, у којем се налазио Бабић, по магловитом времену кретало већом од дозвољене брзине, али до данас је остало питање ко је заправо седео за воланом тог дана, јер на снимку који је кључан за ресветљавање овог случаја недостају два минута. Бабић је након несреће поднео оставку, али из Владе му нису пронашли замену, па је наставио да обавља функцију в.д. директора Коридора Србије, све до следећих избора и доласка социјалисте Александра Антића на ову функцију.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 14, 2022
