Разграничио се са мозгом: Овако ниједан генерал није напао Вучићеву политику о КиМ

0

Говор генерала Божидара Делића, народног посланика (СРС) у Народној скупштини Србије, на трибини на Машинском факултету у Београду која је одржана у четвртак 7. новембра 2019., са темом: „Реинтеграција или разграничење. Разговори о будућности Косова и Метохије“:

„Крај 20. и почетак 21. века обележен је страховитим технолошким напрецима, али мој лични осећај је да цивилизацијске вредности не прате технолошки напредак и да се тај точак обрће у супротном правцу. Зато је нама могла и морала да се деси 1999. година. Ми који смо били доле на КиМ знамо колико је било страшно – то се никада у историји није десило, никада јача сила није ударила на једну војску и један народ: 26 земаља је учествовало у агресији, а не 19. Ми војници смо говорили о односу снага – у авионима толико, у артиљерији толико, у људству толико. Међутим, усвојио сам оно што је генерал Радиновић једном приликом рекао – однос снага је био један према бесконачно.

Наша земља је имала оно са чиме је ушла у рат. Сваким даном су се наши ресурси смањивали без могућности надокнаде, а њихови ресурси су били бесконачни. У таквим условима, кад су употребили све што постоји – нису употребили класично нуклеарно оружје, али јесу и хемијско и атомско кроз осиромашени уранијум – у мају 1999. је сломљена операција “Стрела”, ми смо за себе тада обезбедили стратегијски предах, ОВК није могла да крене напред сигурно два до три месеца, а Весли Кларк у својој књизи “Модерно ратовање” каже да би они тек у новембру били спремни да крену са коалиционим снагама.

Кумановски споразум је предвиђао повратак наших 1999, а не 999 војника!

Међутим, мир је био неопходан, јер сваки рат се завршава миром. Резолуција и Кумановски споразум су резултат расправе као расправе равноправних партнера, с обзиром да је био толико неравноправан однос снага. Ни о каквој капитулацији ту нема говора! Много тога што је писало у Кумановском споразуму је промењено: избачен је НАТО пакт из текстова, а уведене су међународне снаге и Унмик. Али, тако је то кад су са једне стране велики моћни, а са друге стране мала земља: Ноам Чомски каже да је привилегија великих и моћних да, када дођу у проблем, спремни су све да потпишу, али се тога не придржавају. То је у нашем случају апсолутно очигледно.

Од тих великих и моћних сам доживео поштовање као војник, јер оно што су рачунали да ће урадити за 7 дана нису ни за 79 дана и дошли су у проблем. Дошао је мир, а онда су се десили многи проблеми. Генерал Бранко Крга седи овде, ја сам му као оперативац био пратилац на разговорима са командантом Кфора. Кумановски споразум је имао ограничења за наше снаге и када би се привели крају разговори о тачно задатим темама, где смо најчешће ми одговарали шта смо предузели да се споразум испоштује како треба, генерал Крга би поменуо повратак наших снага. А не ради се о 999 него 1999 војника! Увек би исти одговор био: ја немам мандат да са вама разговарам о томе јер је то политичко питање. О свему другом што је такође `политичко питање` – он разговара, али оно што иде у нашу корист, о томе разговора нема.

Ми смо писали нашем политичком руководству, али сва наша руководства од рата до данас – нису дорасла проблему решавања питања Косова и Метохије. Ево, то је већ политика… Ми смо имали један део КиМ на који није ступила шиптарска нога и чизма – северно од Ибра… Када су почели бриселски преговори и споразуми – да ли смо се ми икад срели са Шиптарима? Никада! Шиптари одлазе у Брисел као на излет, јер они имају онога ко размишља и онога ко уместо њих са нама преговара и поставља нам услове. Врло је наивно очекивати да они који су се одлучили да бомбама граде шиптарску независност промене своје ставове, признају да су погрешили или да ће – ако већ неће прећи на нашу страну – бар омогућити да се на праведнији начин реши то питање. То се никад неће десити. Зато ја апсолутно подржавам колеге кад кажу: разграничење, то би било разграничење са мозгом, а о појединцима – појединци су се изгледа стварно разграничили са својим мозгом.

Друго је реинтеграција, она има много модела и на њој треба да се ради. Да ли време ради за нас? Ја сматрам да ради за нас. У важним резолуцијама које су донесене после Другог светског рата о државним границама, зна се где су границе Србије. У нашем Уставу се зна где су границе Србије.

А шта је још, у везу решавања косовско-метохијског проблема, током свог говора на Машинском факултету у Београду рекао генерал Божидар Делић, погледајте у видео клипу горе, па сами о свему донесите свој суд.

                   ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!