Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Реченица Алијиног сина да је „Кустурица велики редитељ и још већи издајник свога народа” осликава све несреће, поделе, плотове и тарабе, сву трагику чемерне земље БиХ.
Велику муку службено и неслужбено Сарајево има са Емиром Кустурицом. Траје то двадесет и нешто лета, прелива се кроз године, буја па копни, искаче у разним облицима, ћути и чека прилику. Најновија је искрсла ових дана и нису је пропустили Жељко Комшић и Бакир Изетбеговић.
Првог су изабрали Бошњаци (Муслимани) да у органима БиХ представља Хрвате – звучи нелогично али је тако – док је други, Бакир, биолошки и политички син Алије Изетбеговића. Шта им смета Кусто?
Чули сте, сигурно, да Емир снима филм о љубави у рату и да му главну улогу игра Моника Белучи. Снимају на простору БиХ, углавном у РС. Како свака прича у ратном оквиру подразумева некакву војску и оружје ни Кусто није могао без тога. Затражио је и добио сагласност да му оружане снаге БиХ статирају, пуцају, фингирају рат, неважно шта, али се онда јавио Жељко Комшић и рекао: „Не дам“. Без образложења. Истога дана оглашава се Изетбеговић и он каже: „Не дам“ али нуди образложење које гласи: „Кустурица је велики редитељ и још већи издајник свога народа“.
Та реченица Алијиног сина осликава све несреће, поделе, плотове и тарабе, сву трагику чемерне земље БиХ. У ових пар Бакирових речи крије се објашњење зашто Босна никада више неће постати јединствена држава; зашто ту назови државу једни сматрају ексклузивно својом а други је не признају или је доживљавају као туђу.
Кога је и како издао Емир Кустурица? Изетбеговић креће од поставке да је Кустурица муслиман, Бошњак, и његов одлазак из Сарајева, пред почетак рата, а посебно Кустино сврставање на српску страну, третира као издају. Бакира није брига што Кустурица никада није исповедао ислам, што се никада није изјаснио као Бошњак, што је Србин по осећању и опредељењу.
Бакиру је довољно што се Емир тако зове, што му се отац звао Мурат а мајка Сенија. Зна он добро да су Кустурице некада били Бабићи, да потичу из околине Билеће и да су, притиснути невољама, са православља прешли на ислам. Као што зна да су његови Изетбеговићи некада били Биоградлије, да су средином 19. века дошли из Београда и да се његов отац, Алија, једно време изјашњавао као Србин. Леп предложак за причу о издаји.
Са овим неспорним чињеницама Бакир Изетбеговић и његови истомишљеници имају огроман проблем, а да би се колико-толико одржали на ногама у теорији да је Кусто велики редитељ и још већи издајник, рећи ће да је славни редитељ напустио своју земљу баш кад је на њу извршена агресија сврставајући се на страну агресора.
Позната прича, у њеном нуклеусу је дефиниција рата, односно, једна велика сарајевска лаж која на инфузији медијских манипулација траје, ево, 20 година. Та лаж каже да је Србија извршила агресију на БиХ а лаж креће од поставке да Срби у Босни нису равноправан народ, да су њихови ставови, интереси, позиције, другоразредног карактера јер Босна није њихова. Ко њима, Србима у Босни, помогне на било који начин, тај је извршио агресију на Босну.
На крају, за заборавне и оне којима је истина мрскија него ђаволу тамјан, ево неколико „малих“ истина; криза у БиХ почела је издајом Југославије, муслиманско-хрватским договором о решавању босанског питања игнорисањем ставова Срба, једног од три равноправна, конститутивна народа.
Прва жртва сукоба у БиХ био је Никола Гардовић, убијен у Сарајеву 1. марта 1992. Треће, Алија Изетбеговић је најпре прихватио (март 1992.) а онда одбио Кутиљеров план за мирно решење босанско-херцеговачког проблема. Четврто, први ратни злочин у БиХ почињен је у српском селу Сијековац, 27. марта 1992, од стране здружених снага Армије БиХ и Хрватске војске, када је убијено више од 60 Срба и запаљено 50 кућа… Толико о „агресији на Босну“.
А Кусто и издаја? Трајаће та прича и даље. Ништа Сарајево није научило из случаја Меше Селимовића, па неће ни из случаја Кустурица.
