Прочитај ми чланак
Неке линије морају да се повуку, иначе ће Срби у будућој Европи постати синоним за фашисте и нацисте.
Учиниш све што мислиш да је људски, и више од тога, пређеш линију коју без државничког бремена никада не би прешао, ћутиш на увреде, провокације а онда уместо зрна разума са друге, супротне стране, добијеш нову салву увреда, најподлијег цинизма, испоруче ти нове захтеве, смеју ти се у лице; добијеш резолуцију о Сребреници, циркус с хапшењем Насера Орића, опомену из Загреба гарнирану увредама. И како се човек након тога осећа? Питајте Александра Вучића.
Нема ово везе с деведесетима, Милошевићем, „агресијом“, проевропским и антиевропским снагама, Русијом, отварањем поглавља, сувим смоквама… Ово је још један бруталан покушај да се Срби означе као геноцидан народ. Патетика! Теорија завере, гракнуће, знам, неки на ову констатацију.
Шта је ако није работа на означавању Срба као злочиначког, геноцидног народа, монструма друге половине двадесетог века, кад већ две деценије најутицајнији медији и политичари Запада развлаче кору на којој пише да је Србија разбила Југославију, напала Хрватску и Босну, окупирала Косово; да су Срби у Босни силовали 150 хиљада муслиманки, убили 300 хиљада Бошњака, починили геноцид у Сребреници; да су на Косову лишили живота 100 хиљада Албанаца, протерали милион истих, кад неће, ни случајно, да спомену једну једину српску жртву. А све споменуто је колосална лаж. Тако ни Гебелс није лагао.
Наравно, знају ти и такви да је Југославију разбила сецесија Словеније и Хрватске; да је рат у Хрватској започео избацивањем Срба из Устава и нападима на касарне ЈНА; да је Хрватска протерала 450.000 Срба (200 хиљада пре „Олује“, из градских центара); да је рату у БиХ врата и прозоре отворило удруживање Бошњака и Хрвата, потпуно игнорисање Срба и њихових интереса, након чега је уследио масакр Срба у Сијековцу, марта 1992. године.
Знају да је Кутиљеров план спречавао рат, да су га сва три народа у Босни прихватила, а онда је Изетбеговић повукао потпис и увео Босну у рат. Знају али не спомињу и не дају другима да спомену, да је пуне три године муслиманска војска из Сребренице („демилитаризоване зоне“), вођена Насером Орићем – злочинцем, монструмом кога као сведоци терете његови сународници – убијала Србе у Подрињу, њих преко три хиљаде, углавном жена и деце; знају да је 1995. године у Сребреници убијено далеко мање Бошњака од броја који спомињу; знају, на крају крајева, да тамо није убијено ниједно дете, ниједна жена а то, цитираћу Наома Чомског и Ефраима Зурофа, јесте злочин – али није геноцид. Чомски и Зуроф су Јевреји, њихов народ, њих двојица, боље од других знају шта је геноцид.
На конференцији за новинаре сазваној из очајања, у четвртак вече, након одлуке о изручењу Орића Сарајеву (у ствари, пуштања на слободу) Александар Вучић је казао да се из свега што се догађа Србији, морају извући неке поуке.
Да, али и неке линије, иначе ће ускоро именицу Срби, у читанкама и литератури Европе, употребљавати уместо одредница фашисти и нацисти.
Извор: Вечерње новости
