Прочитај ми чланакКако је КРИК писао, Расим Љајић и његова породица имају некретнине и земљиште вредно 1.607.500 евра и да се већина води на министровог оца. Према белој књизи МУП Србије из 2002, његов рођени брат Есад Љајић је означен као припадник групе која кријумчари дрогу из Турске ка Западној Европи и због дроге је осуђен 1991. године у Београду. Последњи пут је у Скупштини, крајем октобра 2018., Војислав Шешељ је оптужио Љајића да је “дон мафије”.
Расим Љајић изостао је са списка мандатарке Ане Брнабић за нову Владу Србије и тако је стављена тачка на двадесет година дугу министарску каријеру председника Социјалдемократске партије. Ова одлука није изненађујућа, с обзиром на то да је Љајић већ најавио да неће бити у новом сазиву Владе. Његов ресор “наследиће” страначка саборкиња Татјана Матић, што значи да тај сектор „остаје Расиму“.
Љајић је у политику званично ушао 1990. године када је изабран за секретара Странке демократске акције Санџака. Од 1994. године председник је Коалиције Санџак која је 2000. године преименована у Санџачку демократску партију. У децембру 2009. године основао је Социјалдемократску партију Србије чији је председник.
Каријерни министар
После петооктобарских промена изабран је за министра за националне и етничке заједнице у Влади СРЈ, а обављао је и дужност потпредседнка Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу.
Марта 2003. изабран је за министра за људска и мањинска права у Савету министара СЦГ. Од 2003. до 2006. обављао је дужност копредседника Мешовитог комитета за економску сарадњу са арапским земљама. Од јула 2004. председник је Националног савета за сарадњу са Хашким судом, а од јула 2006. координатор за спровођење Акционог плана за завршетак сарадње са Трибуналом. Због неуспеха у потрази за Ратком Младићем дао је оставку на ту позицију крајем 2009. године.
Од 2008. до 2012. године обављао је функцију министра за рад и социјална питања.
На изборима 2012. његова странка је наступала на листи Демократске странке, али је приликом формирања Владе подржао коалицију СНС-СПС-УРС и постао потпредседник Владе и министар унутрашње и спољне трговине и телекомуникација. На изборима 2014. и 2016. године СДПС је наступио у коалицији са СНС.
Априла 2014. године изабран је за потпредседника Владе и министра за трговину, туризам и телекомуникације. На тој функцији је остао и након избора одржаних у априлу 2016, а исте функције задржао је и у новој Влади Србије на чијем челу је, од 29. јуна 2017, Ана Брнабић.
Беле књиге МУП
Како је КРИК писао, Расим Љајић и његова породица имају некретнине и земљиште вредно 1.607.500 евра и да се већина води на министровог оца. Политички противници су против Љајића користили наводе из Беле књиге МУП Србије 2002. У њој је његов рођени брат Есад Љајић, означен као припадник групе која кријумчари дрогу из Турске ка Западној Европи, те да је због дроге осуђен 1991. године у Београду. Последњи пут је у Скупштини, крајем октобра 2018. Војислав Шешељ је оптужио Љајића да је “дон мафије”.
Одговарајући на оптужбе Љајић је изјавио да је реч о нападу у којем немате одбрану.
“Ово је као да доказујете да неког нисте убили. Или да поштеној жени кажете да је проститутка. Све сам могао да очекујем, али овако нешто нисам могао ни да сањам. На сву срећу, ипак постоје неке институције које треба да изађу и кажу да ли је било шта од тога истина. Ја сам рекао – ако постоји било шта, не у политичкој каријери, него од мог детињства до моје 54. године, ако сам јабуку неком украо, ако сам неком детету лопту украо, ако сам се потукао са неким, ако постоји било шта, нека изађу са тим и ја ћу се повући”, нагласио је Љајић, али и додао “пошто им је пропао покушај са издајником, онда сада покушавају да ме криминализују не би ли ми умањили политички утицај”.
“Мени је дегутантно да ово и изговорим, али они преко мог мртвог брата воде рат са мном живим. То је суштина целе приче. Другог аргумента немају. И то због брата који је умро пре 15 година, и који је био осуђен пре 27 година”, констатовао је Љајић и најавио да неће предузимати никакве консеквенце против шефа радикала.
Како је “створио” санџачки СДА
Љајић је од 1989. до 2000. године је као новинар за више дневних и недељних часописа у бившој СФРЈ. Писао је колумне за сарајевски часопис „Муслимански глас“ и приштински „Зери“.
На студијама је игром случаја срео Алију Изетбеговића, оснивача и тадашњег председника Странке демократске акције (СДА) који му је тражио да у Санџаку формира СДА. Љајић у томе није успео, али је нашао правог човека који може да обави тај посао – Сулејмана Угљанина.
Односи Угљанина и Љајића најблаже речено су компликовани. Како подсећа Истиномер, на почетку деведестих година били су у руководству СДА Санџака, да би им се коју годину касније путеви разишли, а они постали љути политички противници и чак, чинило се, и отворени непријатељи. Расим Љајић, тада лидер Санџачке демократске партије, оптуживао је Угљанина да је желео да га убије.
Расим Љајић је као државни чиновник у Србији велику прашину подигао када је објавио веома емотивну читуљу поводом смрти Алије Изетбеговића, који је координирао свим муслиманским војскама и паравојскама окривљених за бројне ратне злочине и геноцид над Србима током рата.
Прекршајни поступци
Љајић је као министар рада и социјалне политике у три случаја прекршио закон приликом јавних набавки вредних око 2,7 милиона евра, подсећа Крик. При изградњи Геронтолошког центра у Ваљеву министарство није поштовало процедуру с образложењем „да би се тиме померили рокови за отпочињање радова“ и у новембру 2008. склопило уговор с фирмом „Ратко Митровић – Дедиње“. Компанији је унапред плаћено око 2,7 милиона евра, а радови су почели тек шест месеци касније.
„Ја сам ту кажњен по командној одговорности, као одговорно лице – нити сам ја водио тендер, нити сам одлучивао о томе. Ја сам био само на врху пирамиде, али знам да је то тада било спорно јер је у питању била донација – мислим да су Јапанци донирали новац. Постојала је опасност да се повуче донација ако се наставе радови. Да донација не би пропала, министарство је спровело скраћени поступак да бисмо искористили та средства“, објаснио је Љајић.
У другом случају, министар Љајић је за око 16.000 евра купио бонове за гориво без поступка јавне набавке.
„То са НИС-ом је био највећи циркус – сва министарства набављају гориво од њих. Не набаваљам ја гориво, ту сам поново кажњен по командној одгворности“, рекао је Љајић.
Током 2009. године склопио је уговор о санацији канализационог система Геронтолошког центра „Јеленац“ у Алексинцу с фирмом „Ратко Митровић – Дедиње“ – такође без поступка јавне набавке. Министарство је за радове исплатило око 215 хиљада евра.
„У вези дома у Алексинцу – претила је епидемија и санитарна инспекција је наложила министарству да то среди у року два, три месеца иначе ће затворити дом и онда су ови наши расписали по убрзаној процедури. ДРИ то не занима, они су само видели скраћени поступак, да нема основа за скраћени поступак и покренули процес“, каже Љајић.
Прекршајни суд у Београду је 2. децембра 2013. године министра Љајића прогласио кривим и казнио га опоменом.
Такође, против Љајића је поступак покренула и Државна ревизорска институција, након што је утврдила кршење закона у два случаја. Министар Љајић је супротно Закону о јавним набавкама склопио уговор за адаптацију Геронтолошког центра Панчево са фирмом „МК биро“ вредан око 53 хиљаде евра у јулу 2009.
У другом случају Љајић је, без спроведеног поступка јавне набавке, склопио уговор са Јавним предузећем „Завод за урбанизам изградњу и уређивање општине Нови Пазар“ за израду техничке документације. Уговор је био вредан око 47 хиљада евра. Решењем Прекршајног суда у Београду од 3.1.2016. године, поступак против министра Љајића је обустављен због застарелости.
Против Љајића се, према изводу из прекршајне евиденције, воде поступци у Шапцу. Тамошњи суд КРИК-у није доставио информације о овим поступцима. „Ма то је нешто јер је моја странка лепила плакате у Шапцу, па су они покренули поступак против мене. Не знам шта се даље десило са тим поступком, право да вам кажем“, кратко је прокоментарисао Љајић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 25, 2020
