Прочитај ми чланакТоком Осме седнице Другог редовног заседања Скупштине Србије, водила се жестока расправа између опозиционог посланика Српске радикалне странке (СРС), Милорада Мирчића и народних посланика режимске Српске напредне странке (СНС), Владимира Орлића и Верољуба Арсића, због учешћа ЕУ парламентараца у преговорима власти и опозиције у вези предстојећих редовних избора који се одржавају у Србији почетком 2020 године.
Том приликом, између осталог, Мирчић је истакао следеће:
„Канцеларија за демократију и људска права је нешто што је псеудоним за Биљану Вучо Ковачевић. Она је физички мртва. Физички је мртва, али физички се не разликује ни Соња Лихт, ни Соња Бисерко, ни Наташа Кандић од ње. То су лешеви који ходају.
Друго, ви имате, је ли Арсићу, ти се буниш за Наташу Кандић што је спаковала многе Србе у Хаг и лажне сведоке обезбеђивала. Ти се сад Арсићу буниш. Јел тако? Е, то су ваши принципи. Е, тако ви поступате. Када вас похвале ови са запада ви одмах иза Арсића који је био националиста, радикал, прелазите у европејце. Е, то је ваш мото.
Друго, ви господо имате увек присутне невладине организације. Невладине организације вас доводе пред свршен чин. Оне вам напишу предлоге. Ви то одмах одбијате. Ви нас подсећате на ране 90-е када је Слободан Милошевић одмах у старту одбијао било какве разговоре и преговоре, а онда како је одмицало време и фазе преговора он је све више и више попуштао. Бојимо се.”
Убрзо за реч се јавио посланик СНС, др Владимир Орлић, који је Мирчићу реплицирао са следећим тврдњама:
„Прво, морам да кажем да нисте у праву када кажете да је Канцеларија за демократске институције и људска права нека невладина организација, и помињете покојне људе са тим у вези.
Дакле, та канцеларија је канцеларија ОЕБС-а, Организације за европску безбедност и сарадњу. То што се на енглеском скраћено каже – ОДИР, било би незгодно на српском да се изговори као скраћеница, јер би звучало КДИЉП, али односи се на Канцеларију за демократске институције и људска права.
Дакле, са тим људима разговара радна група Владе када анализира различите мере. То је, дакле, Канцеларија ОЕБС-а, Организација за европску безбедности и сарадњу. То није исто што и ЈУКОМ, који је био скраћеница за ваљда Комитет правника, је ли тако, за људска права, то просто није исто и нема везе једно са другим.”
Мирчић је на Орлиће наводе, међутим, следеће истакао:
„По нама, српским радикалима, све је то исто, да ли се зову ЈУКОМ, да ли се зову комитети, канцеларије, агенције, све је то исто. Нема никакве разлике између њих, а ви видите како ћете са њима изаћи на крај. Ми вам из добрих намера скрећемо пажњу на оно што и ви знате.
Што се тиче верности, да кажем овоме колеги, има нас различитих. Када је су питању политички принципи има оних који су доследни, а има и оних који су препознатљиви у народу по доследности и верности некој политици или идеји. Али, то је сасвим разумљиво. Суштина је овде много крупније ствари када су у питању избори.”
За реч се јавио и посланик СНС, Верољуб Арсић, који је Мирољубу Мирчићу, на његове тврдње одговорио са својим ставом, закључивши да:
„Изборни услови у Републици Србији од увођења вишестраначког система до дана данашњег никада нису били бољи него што су данас. То одмах да рашчистимо. И сви они који се жале на неке недостатке изборног система. О томе можемо да причамо, али о томе да их неко вара на изборима данас, мало теже. Могу да кажем да је то једино из разлога што не може да прихвати чињеницу да одређене политичке странке или политичке лидере грађани једноставно неће. Па, им је крив закон, криво им је законодавство, криви су изборни услови. Изборни услови које су они сами прописали док су били на власти.
Једино Закон о избору народних посланика, који је донет 1999. године и био је донет консензусом тада свих парламентарних странака, 2000. године, ја се извињавам, новембра месеца био је резултат консензуса свих политичких странака и све измене које смо имали од 2000. године на овамо биле су измене које су биле у сврху усаглашавања закона са одлукама Уставног суда или са уставним одредбама самог закона.
Мене изненађује да неке колеге нападају онај део да јавни функционер не сме да врши притисак на своје запослене, односно у органу у коме он врши функцију руководиоца. Колико је мени познато и када је био Закон о избору народних посланика, онај први текст, да је било забрањено у том закону утицаја руководства у јавним предузећима, органима државне управе, органима јединица локалне самоуправе и органима аутономних покрајина. То је 2000. године одређено. Ја, не знам зашто сада некоме та одредба смета, а 2000. године је гласао за одредбе тог закона.”
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
