Прочитај ми чланак

Пуштање низ воду: Америка ставља и Андреја Вучића на црну листу санкција?

0

У Спољнополитичком одбору америчког Сената одржана је расправа о заједничком предлогу републиканаца и демократа "Закона о демократији и просперитету Западног Балкана". Уз обећање да ће покренути "нове економске иницијативе", сенатори отворено прете санкцијама балканским политичарима и појединцима који су повезани с властима, а осумњичени су за криминал и корупцију. Уз већ санкционисане људе, попут Звонка Веселиновића и његових ортака из косовског клана, очекује се проширење "црне листе". Очекује се да на њој ускоро буде стављен Андреј Вучић, брат Александра Вучића, који је недавно у америчкој јавности означен као вођа свих српских гангстера.

Амерички притисак на Александра Вучића ускоро би могао да кулминира стављањем његовог брата Андреја на „црну листу“. На тој листи наћи ће се и остали појединци из врха Српске напредне странке, као и њихови тајкуни, који су осумњичени за криминалне и корупционашке афере и стварање монопола у свим уносним државним пословима, од телекомуникација и енергетике, до медија.

У Сенату се, пре неколико дана, водила расправа пред Спољнополитичком одбору о новој стратегији ангажмана Сједињених Америчких Држава у региону Западног Балкана. На иницијативу демократске сенаторке Џин Шахин и републиканског сенатора Роџера Викера припремљен је предлог „Закона о демократији и просперитету Западног Балкана“. Предлог подржава економске иницијативе, које би требало да осигурају просперитет у региону, али и примени санкција.

– Председник Џо Бајден је донео две уредбе о санкционисању појединаца због коруптивног понашања. Нашим предлогом би се кодификовале те санкције. На претресу смо чули како корупција утиче на оно што се догађа у региону и веома је важно да охрабримо подршку за владавину права и обезбедимо подстицаје за решавање корупције – рекла је сенаторка Шахин у интервјуу за Глас Америке.

На претресу пред Сенатом, о стању на Западном Балкану говорили су Дерек Шоле, саветник у Стејт департменту, и Габријел Ескобар, специјални изасланик америчког председника за Западни Балкан. Шоле је изнео толерантне ставове о Вучић, за кога је рекао да није усагласио спољну политику са Америком и Европском унијом према Русији, али је, с друге стране, „политички, економски и хуманитарно подржао Украјину“. Демократски сенатор Боб Менендез, који је председавао седницом Спољнополитичког одбора, није имао разумевања за тако благе оцене Шолеа.

– Видим притисак на Косово да се оснује Заједница српских општина, а као да нема притиска на Београд. Видим мало притиска на лидера кога је Њујорк тајмс повезао са криминалним бандама. Тај извештај из Њујорк тајмса је веома оптужујући по председника Вучића – рекао је Менендез и упитао Шолеа шта мисли о њему.

Шоле је рекао да „администрација верује да је извештавање Њујорк тајмса кредибилно“, али да не може да говори о детаљима из текста. На питање да ли се Србија може сматрати кредибилним партнером, имајући у виду обелодањене податке о Вучићу, Шоле је одговорио: „То морамо да тестирамо. Очи су нам отворене, позивамо председника Вучића и његове колеге на одговорност у погледу корупције и других активности. Увели смо санкције многим људима у региону, и то не само у једном делу, него по целом региону где се корупција појављује.“

Амерички медији су, позивајући се на незваничне изворе из Сената, најавили могућност да се „Закон о демократији и просперитету Западног Балкана“ примени као средство за чишћење тог региона од криминализованих политичких лидера. Осим Милорада Додика, владара Републике Српске, у анализама се подсећа да су амерички конгресмени и сенатори већ неколико пута захтевали од администрације да провери пословање људи из најближег окружења председника Србије, који су осумњичени за коруптивне радње и стварање монопола. У неколико извештаја, на том списку су истакнута имена Андреја Вучића, Николе Петровића, Славише Кокезе, Горана Веселиновића, Ненада Ковача и Звонка Веселиновића. Осим њих, због спорних политичких и пословних веза поменути су Маја Гојковић, Небојша Стефановић, Синиша Мали, Расим Љајић и Александар Вулин.

Предлог Закона о Западном Балкану направљен је по систему „штапа и шаргарепе“. Као шаргарепу, Американци обећавају „нове економске иницијативе“, односно нове инвестиције у балканске земље. Међутим да би до тога дошло, неопходно је да се регион очисти од криминала и корупције, а то ће се спровести помоћу штапа. По чијим леђима ће тај штап ударати види се и по томе што је уверљиво највише критичких ставова изнето на рачун Александра Вучића. У томе је предњачио председавајући Спољнополитичког одбора, који је инсистирао да се спречи „двострука игра“ с којом Вучић већ годинама манипулише америчким дипломатама.

– Београд и Приштина су се у фебруару договорили о споразуму, после чега је председник Србије у обраћању јавности рекао да се не слаже са споразумом, пошто Србија не признаје независност Косова. То је део матрице да Вучић говори једну ствар да умири западне лидере, а друге ствари говори српском народу преко контролисаних државних медија. Коришћењем информативног простора и гушењем цивилног друштва председник Вучић наставља да прихвата националистичке српске наративе и негује визију „српског света“, чији концепт подсећа на визију руског председника о Великој Русији. Српски председник се хвалио својим блиским везама са Владимиром Путином, путовао је у Москву на разговоре о трговини и одбијао је да се придружи европским партнерима у санкцијама Русији – рекао је сенатор Боб Менендез.

Иако је Вучић преко својих медија покушао да текст из Њујорк тајмса прикаже као заверу српске опозиције, која га је, наводно, наручила и написала, то се показало као потпуна лаж. Амерички сенатори су тај текст читали и разумели као извештај о стању у Србији, односно као доказни материјал који открива спрегу Вучића и гангстера. Западни медији се нису зауставили на том тексту, написаном на чак 68.000 карактера. После Њујорк тајмса, велики простор критици Вучића уступио је британски дневник Гардијан.

У анализи државних мера, које је Вучић предложио после два масакра, Гардијан пише о Србији и Србима као о „дубоко подељеној нацији преплављеној смртоносним оружјем, где се величају ратни злочинци, ријалити програми, где су људи и даље у мислима у трагичним догађајима који су се недавно догодили и где многи сумњају да ће председниково обећање да ће разоружати земљу бити довољно“. Гардијан описује Вучића као „популистичког, прокремаљског ауторитарца чији су политички корени у крајње десном национализум, а нарочито у време док је био министар информисања у власи Слободана Милошевића“.

– Вучић је добио неке похвале, посебно у иностранству за разоружавање државе, а неки коментаришу његову одлучност да се ухвати у коштац са насиљем ватреним оружјем. Но, док је председник Србије обећавао „оштар одговор, хитне мере и строге казне“ за сузбијање криминала, многи Срби су се питали шта се још крије иза тока и колико је Вучић допринео прекомерном насиљу у земљи, у њеној политици и на телевизијама. Хиљаде људи излази на улице Београда на протестним скуповима „Србија против насиља“ под вођством опозиције, тражећи оставку министра унутрашњих послова и окончање онога што многи виде као културу насиља пропагираног од стране медија и политичара владајуће странке. Вучић је оптужио своје противнике да покушавају да искористе трагедије у политичке сврхе и најавио планове за сопствени митинг крајем маја – наводи се у тексту угледног британског дневног листа.

Гардијанови саговорници из Србије су истакли да Срби негују традицију ватреног оружја, која се преноси с генерације на генерацију, али да то није једини разлог зашто мало ко верује да ће репресивне мере помоћи смањењу насиља. Истакнуто је да Србија има највећи број полицајаца по глави становника у Европи, али „то није учинило да се грађани осећају сигурније, нити је решило проблем насиља“.

– Упркос лаком приступу оружју, масовне пуцњаве у Србији су биле ретке пре овог месеца, последња се догодила 2013. године. Али усред тешкоћа, наслеђа рата, ендемске корупције и високог нивоа насиља у друштву, политици и медијима, стручњаци су дуго упозоравали да присуство толиког броја оружја представља претњу. Вучић и његова владајућа странка своје политичке противнике и стране ривале редовно омаловажавају користећи теримене „олош“ и „лопов“, док седницама парламента доминирају грубе и агресивне увреде. Србија је од доласка Вучића на власт пала са 54. на 93. место међу 180 земаља у светском индексу слободе медија Репортера без граница. Независни медији су прогресивно истискивани, а новинари нападнуди – пише Гардијан.

Притисак Америке и целог Запада на Вучића кулминираће новим именима на „црним листама“. Стављањем Андреја Вучића на списак санкционисаних лица Америка ће на најконкретнији начин показати да је дошло време за пад његовог старијег брата с власти. Кад буде изгласан Закон о Западном Балкану, ту политику ће морати да прати и Кристофер Хил, амерички амбасадор у Београду, а без његове подршке Александар Вучић ће се наћи у слободном паду.