Прочитај ми чланак

ПУКОВНИК ГОРАН ЈЕВТОВИЋ: Принц од Велса у обиласку колонијалних поседа

0
Официр „Безбедносних снага Косова“ Исмаил Хоџа, први у рангу Краљевске Војне академије у Сандхурсту, В. Британија, прима краљевски мач од престолонаследника, Принца Чарлса на свечаности завршетка школовања

Официр „Безбедносних снага Косова“ Исмаил Хоџа, први у рангу Краљевске Војне академије у Сандхурсту, В. Британија, прима краљевски мач од престолонаследника, Принца Чарлса на свечаности завршетка школовања.

Ко нам то стиже на свеопшту радост и народно весеље усред изборне кампање њ.к.в. Александра Вучића – Великог, иначе, познатог „ленгвиџ“ питомца британске Империје из монденског, краљевског летовалишта, Брајтона?

И ко то долази право са НДХ земље и са неба. Како и приличи, да се зна ко је на првом месту за империјално Краљевство.

goran jevtovic o autoru

Долази нам личност са горње слике – Принц од Велса, престолонаследник Британске (и глобалне) Круне, заступник колонијалног Комомвелта, који је, обратимо пажњу, средином децембра минуле, 2015. године, као што се да видети (јасно је да јасније не може бити) наградио краљевским мачем шиптарског кадета, припадника такозаних „Безбедносних снага Косова“ – илити „Војске Косова“, извесног Исмаила Хоџу, као првог у рангу током школовања на елитној Краљевској Војној академији Велике Британије, у граду Сандхурст (Sandhurst).[i]

Тај млађани потомак терористичких фаланги ОВК јесте награђен, али су са њим заједно школовање завршила још два арбанашка кадета – Фицтори Фазлију и Бесфорт Крум. Да не буде забуне, нису награђени англосаксонским сабљама али су се истакли у војничкој дисциплини и усвајању официрских знања.

За оне српске никоговиће (не мислим само на режим већ и на све остале, као и на такозвану патриотску опозицију), а таквих је подоста и имају проблем са „видом“, ево још прегледније сличице:

Наравно, како и приличи, свечаност је увеличао, ко би други него командант „Безбедносних снага Косова“ – „Војске Косова“, лично генерал Рахман Рама, са делегацијом.

Иначе, у оружаној побуни на Космету с краја ’90-тих и током оружане агресије, био је командант „оперативне зоне Шаља“. Терориста који је на тој дужности наследио злогласног Кадри Кастратија. Ево и те фотографије по завршетку свечане церемоније, како не би било недоумица:

siptarski general rama u britanskoj vojnij akademiji

Пре него је почела „светковина“, генерал Рама је примљен у Министарству одбране Велике Британије, где је имао садржајне разговоре са тамошњим званичницима. Примљен је и у британском Парламенту, испоштован ка’ јунак и потапшан по раменима, како би наставио даље прегнуће на одвајању „Косова“ и одбрану тог протектората од остатка Србије.

Он се током петодневног боравка у Лондону и широм Британије, званично захвалио британској Влади и Министарству одбране за свеобухватну помоћ коју су пружили на стварању и изградњи „Безбедносних снага Косова“, посебно на плану образовања и обуке припадника БСК, како би усавршавање и модернизација оружаних снага „Косова“ текла по највишим НАТО стандардима. Ево још једне фотографије у вези са тим и то из одаја британског Вајтхола:

Komandanti_i_FSK_se__gjeneral_Rama_vizite_zyrtare_ne_Britani_te_Madhe_

Е, сада, неко ће се запитати – добро, шта је у томе проблем, млади људи се школују, жељни су знања, уче се како сутра комадновати да се „хумано“ убија и томе слично, а Британци су познати као експерти за такву едукацију? Има само један проблем у одговору на то питање – потенцијалне жртве са великом вероватноћом могу бити (односно, сигурно ће бити) Срби. Сутрадан, у неком ослободилачком из нашег угла или освајачком рату из угла Шиптара уколико се одлуче да крену ка Нишу.

Разумљиво је што српска поданичка, колонијална власт, која је у минуле четири године наставила са тоталним уништавањем суверенитета и достојанства земље извршава своје редовне задатке. Проблем је што немали број Срба опчињених такозваном интелектуалном елитом, не само да подржава долазак принца Чарлса и од дводневне маскараде очекује некаква дипломатска чудеса[ii], већ се томе и нескривено радује.

Председник Републике ће према протоколу и у пратњи своје (а српске) „принцезе“, уручити богате поклоне, испоштоваће принца и принцезу Камилу, то исто ће урадити и председник Владе, одабрани политички врх на пријему у распуштеној Скупштини, гостиће га као најрођенијег, водати по Војводини, уприличити да посети и неке од српских светиња као што је манастир у Ковиљу и тако даље и томе слично.[iii]

Немањићки свети манастир, ваљевску Грачаницу коју потапају отргнути српски антихристи, наречени принц и његова принцеза, наравно да неће видети. О томе ће бити информисани у редовној (МИ-6) процедури када језерска загађена вода, на срамоту свих нас Срба и неизбежну Божју казну, прогута последњу икону и прекрије куполу храма. Дакле, онда када задатак буде извршен.

Да ли ће га неко од српских властодржаца приупитати у та два дана, рецимо – планира ли Британско краљевство да повуче признање независног „Косова“ и хоће ли престати са организацијом и даљим јачањем шиптарске оружане силе – БСК, које се одвија у њиховој и режији осталих чланица НАТО? Строго према стандардима и процедурама Алијансе на „партнерским“ основама – идентично као и Војска Србије.

Даље – планира ли острвска Империја да надокнади бар део ратне штете из ’99-те (рецимо, пар десетина милијарди фунти стерлинга, сразмерно учешћу у тој злочиначкој операцији) и да се званично извини за људске жртве и патњу грађана Србије која се ничим не може измерити?

Наравно, тако нешто је немогућа мисија. Штавише, бићемо „пристојни и учтиви“ како нам неуморно поручује главни колонијални њ.к.в. намесник – А.В.

Ко се ових дана подробније бавио „историјским“ доласком водеће перјанице британске Круне пратећи режимска и остала средства информисања у Србији, могао је ако је желео уживо да гледа не само беду и јад „аналитичког“ информисања – понизност и нескривени идиотлук, већ и да се увери на делу како изгледа спиновање и дрско лагање јавности. Најбољи пример је, дочим који други но специјална емисија „Око“ националне телевизије у вечерњим сатима[iv], дан пред принчево и принцезино слетање на Сурчин (док читаоци буду читали овај текст – „парада“ ће увелико бити у току).

Рецимо, није се могло чути ни једном, дословно ни једном, да принц Чарлс своју балканску турнеју по колонијалним поседима завршава на „Косову“ као независној држави, где ће му такође бити уприличен одговарајући дочек и богат програм. По идентичном краљевском протоколу као и у остатку државе Србије, и апсолутно мимо ње.

То најављује и британски амбасадор у држави „Косово“, господин Ruari O’Connell, који за приштински лист „Коха“,[v] између осталог, истиче – да је долазак принца Чарлса на Косово, за разлику од 1999. године када је посетио оружане снаге Велике Британије у саставу КФОР-а, овог пута посета „независној држави“, те да је тај чин најбољи показатељ „одличних односа двеју земаља“.

И, даље, наглашава да ће поред пријема на највишем нивоу од стране „председнице“ Атифете Јахјага и осталих битних политичких фигура, принц разговарати са обичним људима, да ће посетити Призрен где ће учествовати на скупу посвећеном међуверском дијалогу, сарадњи и заштити културне баштине. Све то, подразумева се, у организацији „Владе Косова“.

Очекује ли неко од прозване српске елите да ће Чарлс арнаутским домаћинима у друштву српских политичких, верских и осталих икебана, одржати вакелу том приликом како српске светиње на Космету припадају Србима и Србији, те да им не пада на памет да се поново јављају у УНЕСКО?

Да му којим случајем не проради савест око летошње британске резолуције о „геноциду“ у Сребреници, те се непланирано одлучи на Свету тајну покајања, код кога би другог већ код турбо екуменисте и дисциплинованог грађанина „Косова“ – игумана Саве Дечанског?

И о чему нам онда наша власт збори а још лукавије разноразни аналитичари, бивши српски амбасадори на обалама Темзе, службеници Крунског савета Карађорђевића, одабрани новинари и уредници државних и осталих медија (гле чуда, неки од њих преузети баш са британског BBC или одмах након петог октобра школовани под патронатом тог познатог колонијалног и водећег светског, а антисрпског сервиса)?

Да их питамо, онако, српским народним језиком – па зашто нас малтертирате и понижавате? У реду, јасно нам је да смо окупирани и згажени, јасно нам је да смо под јармом, јасно нам је да ви радите за велике плате и бенефите… треба ли ми, остали, да се тој срамоти радујемо и да клепамо рецитације и оде захвалности?

Ево, за крај, још мало британско-шиптарских НАТО бисера. Чисто да не закржљамо у ПР менаџменту (мора аутор, када већ неће РТС).

Леп пример – негде септембра минуле године британски амбасадор на „Косову“ је посетио касарну „Безбедносних снага Косова“ у Истоку,[vi] која се званично зове, обратимо пажњу – „НАТО трупе“ (у знак захвалности за слободу коју су им донели не на бојном пољу, већ на преваран начин газећи Резолуцију 1244).

Том приликом амбасадор О’ Конел се непосредно уверио у борбена достигнућа јединица такозване „Бригаде за брзо реаговање“ БСК – „Војске Косова“, која се увежбава према НАТО процедурама у организацији и под ингеренцијама Тима инструктора – саветника из састава Британске краљевске војске!

Након што је „пажљиво отпратио тренинг и вежбу која се односи на „операције подршке миру“, британски амбасадор је честитао шиптарском пуковнику Јевелу Гецију на резултатима у обуци, посебно истичући:

„Веома сам задовољан достигнућима БСК, јер је то институција у земљи којој се највише верује и истовремено сам импресиониран снагама Бригаде за брзо реаговање. Ми ћемо наставити да подржавамо Косово, посебно БСК и то неће бити тешко, с обзиром да БСК ради по стандардима НАТО „.

Да не буде демагошки (и дидактички опскурно), ево фотографија које поткрепљују напред наведену британско-шиптарску кашу:

И, на крају, шта поручити српској квислиншкој властели, доброчинитељима властитога народнога пука?

Шта их питати у овом „историјиском“ дану? Или, које питање одабрати? Да ли је то можда оно које се тиче однедавно промовисане „заклетве“ како нам је НАТО „пријатељ“ и „партнер“, како нам чува Косово и (посебно) Метохију и како би само „луд човек“ забранио СОФА привилигије које им, јелте, припадају према њиховом (и нашем) НАТО програму „Партнерство за мир“?

Што би надахнуто казао новонапредњачки адут, Лазански друг Мирослав – за очекивати будући министар војних дела, па да га препричам – СОФА није страшан споразум (Жика заустави Џона па га пита за здравље, или тако некако), потребно је само применити „вештину балансирања“. Подразумева се „војно неутралну“ вештину.

Што би се рекло – нит’ си врућ, нит’ си ‘ладан…. а све остало долази, зна се већ, како нам је заповеђено.

Уживајте Србљи и радујте се, дошао вам је Принц од Велса. И не бригајте, дочекаће га како ваља „Принц од Бајчетине“ са бројном свитом „дворских луда“.

Тако му Косова због којег се смирит’ неће…

Извор: Фонд Стратешке Културе