Прочитај ми чланакНад Дубровником се у понедељак очекује надлетање два највећа стратешка бомбардера у власништву САД, Боинга Б-52 „Тврђава“. Након тога, ова два бомбардера ће прелетети обалу Црне Горе, Тиране и Скопља.
Нема сумње да оваква „демонстрација силе“ носи снажну политичку поруку како из самих Сједињених Америчких Држава, тако и из команде НАТО-а, која гласи: „Ми смо уз вас“.
Северна Македонија је најмлађа чланица НАТО-а на Балкану, а граничи се са Албанијом и Косовом – прва је и чланица НАТО-а, док су јаке међународне трупе, пре свега из земаља Атлантске алијансе, на Косову присутне више од два деценија.
Дизајнирани да лете 24 сата дневно
На крају Другог светског рата, силама Осовине је било јасно да губе на свим фронтовима – савезници су напредовали на Берлин из свих праваца. Немачкој војсци није преостало много опција, па се окренула прототиповима оружја, од којих су многа још била у фази тестирања.
Најпознатије су свакако биле ракете В-2 (Фау Звеи), које су коришћене за нападе на Лондон и савезничке положаје у северној Француској. Почетком 1945. године покушано је лансирање неколико ракета А-4В, које су биле увећана верзија В-2, али безуспешно.
Ове ракете су направљене од радника и инжењера из логора Миттелбау-Дора, а током њихове производње умрло је више од 20.000 затвореника.
Роберт фон Грајм, командант Луфтвафеа, немачког ваздухопловства, тада издаје наређење да се авион „Месершмит П-1107“ пусти у рад, како би се бомбардовали савезнички конвоји који пристижу на немачке границе. П-1107 је био први прави „тешки бомбардер” дугог домета, дизајниран под именом „Амерички бомбардер”, јер је био намењен да стигне до Њујорка и источне обале САД.
Међутим, ниједан од осам П-1107 није био оперативан, а савезници су заузели Берлин недељу дана касније.
Ајзенхауерово наређење
После рата, амерички председник Двајт Ајзенхауер дао је налог да се одмах започне развој стратешког бомбардера, који би могао да лети до самих граница СССР-а, носећи нуклеарне ракете. Пре тога, Ајзенхауер је био генерал и главнокомандујући савезничких снага у Европи и знао је да су далекометни бомбардери кључна предност за заштиту свемира у Европи, али и на северу до Аљаске.
У то време компанија Боинг је већ радила на развоју неколико авиона овог типа, а комбиновањем дизајна авиона модела 4654 и Б-47 „стратоџет” настао је прототип КСБ-52, а први лет је представљен 15. априла 1952. године. До средине 1950-их развијене су верзије Б-52Б и Б-52Г, а више од 4.000 америчких компанија учествовало је у производњи различитих делова.
Отворена је фабрика у граду Вичита у Канзасу, која је била посвећена производњи само Б-52 и његових подверзија. Почетна производња је завршена 1962. године, иако су у наредним годинама вршена различита усавршавања и побољшања. Произведен је укупно 741 авион, а још десетак су користиле друге агенције, попут НАСА.
1980-их и 1990-их година такође је лансиран програм ЕФ-117, у којем је неколико Б-52 претворено у авионе за електронско извиђање и ометање (АВАЦС). Године 2013., Ваздухопловство Сједињених Држава (УСАФ) покренуло је велики програм надоградње за бомбардер Б-52, под називом ‘ЦОНЕЦТ’ (Цомбат Нетворк Цоммуницатионс). У оквиру програма модернизована је електроника, навигација, рачунарски системи и сателитска опрема, пише Ал Јазеера Балканс.
Најважнија надоградња је систем АН/АРЦ-210, који је својеврсни „интернет за авионе“, а пилоти у ваздуху могу да размењују информације и податке током мисије, и шаљу их команди на земљи. Такође, Б-52 стационирани у Европи могу да користе систем „Линк 16“, који је НАТО стандард за размену шифрованих података. Многи од авиона су такође надограђени ИВБУ системом за паметан одабир оружја или бомби.
Неколико инцидената
Оно што Б-52 чини такозваном „супертврђавом“ (Стратофортресс) је способност да носи чак двадесет нуклеарних пројектила АГМ 69 СРАМ. Деведесетих година прошлог века додата је могућност ношења стратешких пројектила АГМ-86 дугог домета, са више нуклеарних бојевих глава по ракети. После 2000. године додата је и опција савремених ракета АЦМ 129, које имају и могућност самосталног лета. Морнаричка верзија Б-52Н може да испаљује противбродске ракете СЛАМ 84, познате и као „Харпун“. За нападе на утврђене објекте или читаве градове користе се ракете АГМ 158 ЈАССМ и читав низ вођених бомби, укупне тежине до 32 тоне.
Током Хладног рата, између 1961. и 1973. године, цела флота бомбардера Б-52 била је стално у ваздуху 24 сата дневно. Два бомбардера су увек била у ваздуху, сваки је носио неколико нуклеарних пројектила. Идеја је била да, у случају напада СССР-а, у ваздуху увек буде авиона који би могао да одговори на напад (асиметрично ратовање).
Након низа инцидената и неколико потписаних споразума са Совјетским Савезом, ова стратегија је напуштена почетком седамдесетих. Током једног од ових летова, изнад територије САД, Б-52 се срушио у близини града Голдсбороа у Северној Каролини. Две нуклеарне бомбе „марк 39“ пале су притом на земљу – једна је била нетакнута и спустила се падобраном, док је друга значајно оштећена, са два од четири система за активирање.
Био је то најближи случај детонације нуклеарног оружја унутар САД, а због осетљивости питања за овај инцидент се званично сазнало тек 2013. године, иако су документи и даље државна тајна.
И преко Космета
Два Б-52 која ће летети изнад Балкана налазе се у РАФ Ферфорду у Глостерширу у Великој Британији. Ово је један од највећих аеродрома за америчке авионе у Европи, а коришћен је и током рата у Ираку, као и за све операције са заједничком командом НАТО-а. У њему се налази 501. дивизија америчког ваздухопловства и 420. огранак за специјалне ваздушне операције. Такође је командни центар Стратешких ваздушних операција (АЦЦ) за Европу.
У операцији „Заједнички одговор“ коришћени су и бомбардери Б-52, тј. НАТО кампања на Косову 1999. Посебно су били активни у бомбардовању тадашње границе између СР Југославије и Албаније, где су масовно коришћене касетне бомбе.
Бомбардери Б-52 су посебно интензивно коришћени на крају кампање бомбардовања и напада на аеродром у Приштини. Тада је бачено више од хиљаду тешких бомби „марк 82” са бојевом главом од 87 килограма. Током НАТО бомбардовања обављена су око 64 лета Б-52, а сви су били базирани у Великој Британији.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 22, 2022
