Pročitaj mi članakPolako klize rokovi za konačnu odluku vlasti o tome da li ćemo dobiti novu Vladu ili nove izbore. Dan D je 18. april, oba scenarija su u igri, a ministar iz redova socijalista Novica Tončev nedavno je, slučajno ili ne, izašao sa još jednom opcijom - da mandatar bude niko drugi do predsednik Aleksandar Vučić. Mišljenje sagovornika Nove je da vlast više nema nikakvu strategiju, već vuče iznuđene poteze, dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon “ribanja” u Briselu ima sve manje opcija za izlazak iz krize. Za to vreme studenti i građani nastavljaju s blokadama, protestima i zborovima nesmanjenim tempom…
Премијер Милош Вучевић поднео је оставку 28. јануара, након што је у Новом Саду дошло до напада на студенте у блокади, а једна студенткиња завршила је у Ургентном центру када је констатовано да јој је дислоцирана вилица. Нападачи су изашли из просторија СНС.
Тек скоро два месеца касније, 19. марта, Вучевићева оставка је констатована у Скупштини Србије и тад је почео да тече рок од 30 дана за формирање нове Владе. Тај рок истиче 18. априла.
Уколико до тад не буду изабрани премијер и нови министри, председник Србије Александар Вучић рекао је да постоји могућност за нове изборе, који би у том случају највероватније били одржани 8. јуна.
У међувремену, рекао је и да ће средином следеће недеље предложити мандатара, а појављивала су се у јавности и имена неких стручњака из области економије који су наводно у оптицају за новог председника Владе Србије.
А онда, 20. марта, министар у оставци и потпредседник Социјалистичке партије Србије Новица Тончев излази у јавност са предлогом да нову Владу формира председник Србије Александар Вучић.
“Пре месец дана сам на седници Владе тражио од Милоша Вучевића и Ивице Дачића да пођу код Вучића и да му предложе да он буде мандатар. Председник Владе је највећа политичка функција и Вучић као особа која је добила највише гласова на изборима, требало би да преузме ту функцију. Студенти и грађани често нападају председника Вучића да је ненадлежан и да крши Устав. Избором за премијера, Вучић би постао надлежан и не би могао да буде оптуживан да крши Устав“, рекао је Тончев.
Мале су шансе да је ова идеја тек тако пуштена у јавност, а уколико би се овако нешто десило, то би значило да ћемо имати председничке изборе.
Од ове количине разних информација, човеку се може завртети у глави, а политиколог и програмски директор Центра савремене политике Никола Буразер за Нову каже да је јасно да је маневарски простор власти све мањи.
Грађане избори не занимају
Томе у прилог иде и Вучићев одлазак у Брисел и састанак са председницом ЕК Урсулом фон дер Лајен и председником Европског савета Антонијом Коштом, после којег су стигле прилично оштре изјаве о напретку Србије.
“На основу онога што смо чули о састанку Александра Вучића с Урсулом фон дер Лајен и Антонијом Коштом у Бриселу, изгледа да је било веома непријатно. Европска унија је врло јасно изразила забринутост по питању изборних услова, слободе медија и борбе против корупције, а све су то области у којима је Србија обећала реформе. Поруке Фон дер Лајен и Коште после састанка указују на то да у Бриселу нису задовољни. Могуће је да је састанак био још непријатнији него што нам се чини”, каже Буразер говорећи о састанку у Бриселу, након кога је било врло јасно да су добри односи нарушени.
Што се Вучићевих опција тиче, Буразер каже да је јасно да су са свом добро опробаном изборном комбинаториком избори за њега најбоље решење.
“У овом тренутку изгледа да је опозиција сложна у одлуци да на тим изборима, без промене изборних услова не би учествовала, међутим, то се никад не зна. Може се десити да се неки актери понесу актуелном ситуацијом и истраживањима која говоре да подршка Српској напедној странци није била никад мања. Не треба заборавити да власт сигурно има информације унутар свих странака, тако да је овај простор отворен за разне манипулације. Моје мишљење је да су за Вучића у овој комбинаторици много већи проблем грађани који јасно показују да их избори не занимају”, каже Буразер.
Оно што их занима јесте борба студената за испуњење њихових захтева и задовољење правде за 16 трагично страдалих у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.
“Чини се да је слом све ближи”
Та борба не јењава, штавише. Након протеста у Београду 15. марта , када је власт на мирне грађане пуцала из нечега за шта се верује да је “звучни топ”, стигло је саопштење студената:
“Крај је онда кад ми кажемо. Искористили су последњи кец из рукава, ми имамо још три шпила”.
Говорећи о протестима студената и реакцији власти на њих, Никола Буразер каже:
“Протести не да не јењавају, него су отишли корак даље. У њих су се врло активно укључили грађани, који свакодневно организују зборове и отворено показују своје незадовољство. Ми се сад по први пут налазимо у ситуацији да не можемо ни да претпоставимо каква је стратегија власти, једноставно зато што она не постоји. У овом тренутку, мој утисак је да власт апсолутно не држи ситуацију под контролом, потези су јој изнуђени, а маневаски простор је све мањи. Тако су и све веће шансе да погреши. Дакле, овде нема стратегије, већ су то само хаотични потези којима се покушава избећи тотални слом. Међутим, чини се да је он све ближи”.
