Прочитај ми чланак

Пропаст програма „Моја прва плата“: Држава насанкала хиљаде младих

0

Више студената који су се током децембра и јануара запослили преко владиног програма "Моја прва плата" са дипломом средње школе сусрело се са великим проблемом када им је Национална служба за запошљавање (НСЗ) рекла да до сада примљени новац морају да врате. Као разлог НСЗ је навела то што су – студенти, а како кажу, студенти се не сматрају незапосленим лицима. Међутим, ово није први скандал који окружује овај програм Владе Србије. Већ трећу годину, од почетка програма, нижу се пропусти и срамоте којима држава младима недвосмислено показује да није на њиховој страни и практично тера их из Србије.

Још 2020. године, када се кренуло са програмом „Моја прва плата“, сазнало се да овај програм учесницима не гарантује ништа од права које би имали по Закону о раду – ни плату, ни ограничено радно време, ни пуну здравствену заштиту, а ни радни стаж, будући да се реализује без заснивања радног односа. Сваке године конкурс „Моја прва плата“ је расписиван за до 10.000 младих, а то су хиљаде насанканих.

Доктор радног права Марио Рељановић је још тада већ у самом називу програма уочио спорну чињеницу.

„Корисници овог програма неће добијати плату, већ ‘накнаду’. Такође, неће је добијати од ‘послодавца’ него од државе, а ономе ко их ангажује је остављена могућност да им уплати и више, али само уколико пожели. Уз то, чак неће добијати ни минималац, на који би имали право да су запослени у радном односу, већ суму која је нижа од минималца“, објаснио је тада Рељановић за наш портал.

Он је такође упозорио да је остало потпуно нејасно о ком облику радног ангажовања је реч у програму, будући да се не ради о приправништву, ни о стручном оспособљавању, а ни о радном односу.

Дакле, млади су пуки „корисници програма“ без основних права која су гарантована радницима, што значи да осим „накнаде“ која је нижа од законом гарантованг минималца, они који „раде“ преко овог програма немају право на ограничено радно време, на паузу током рада, на одмор, а не тече им ни радни стаж.

Годину дана касније, у фебруару 2021, уследио је још један проблем. Тада је Национална служба за запошљавање тврдила да су новчане накнаде за децембар корисницима програма уредно исплаћене, али су се нашем порталу јавили неки учесници програма који су рекли да у том тренутку, након два месеца рада, још увек нису добили ни динар надокнаде.

Уговори између НСЗ, послодавца и незапосленог, склапани су у периоду од 28. новембра до 14. децембра 2020. године, а учесници програма су већ у децембру били на радним местима. Иако је већина период од децембра до фебруара провела на послу, неки од њих своју прву плату нису ни два месеца касније дочекали.

На питања Нова.рс због чега касне исплате, из Националне службе за запошљавање одговорили су да је још у децембру 2020. године исплаћена аконтација за један број дана у децембру, и то на основу достављених Извештаја о реализацији програма од стране послодаваца, те да је преостали део накнаде за децембар исплаћен крајем јануара, у складу са трансфером буџетских средстава за ову намену. Како су додали, исплата накнаде за јануар била је планирана у фебруару, након достављања Извештаја о реализацији програма.

Још једна занимљива ствар коју је тада Национална служба за запошљавање истакла јесте да су уговором о реализацији програма дефинисани рокови за исплату средстава, а да они зависе од датума достављања Извештаја о реализацији програма од стране послодавца. Ово указује на могућност да у појединим случајевима послодавци касне са достављањем извештаја.Најновији проблеми са програмом „Моја прва плата“ још су озбиљнији, будући да је од учесника тражено да примљени новац врате, зато што и даље студирају.

Наиме, учесници су се запослили на основу дипломе средње школе, али је НСЗ ипак тражила да средства буду враћена.

Као разлог, НСЗ је за Н1 навела то што студенти не могу да учествују у програму јер се не сматрају незапосленима, те да су само лица која су дала нетачне податке могла бити укључена у програм и поред статуса студента.

Како је до овога дошло, међутим, није јасно, будући да у последњем јавном позиву Националне службе за запошљавање за програм „Моја прва плата“, објављеном 22. августа 2022. године јасно пише да „Национална служба за запошљавање врши проверу испуњености законских услова и услова из овог јавног позива за незапосленог пре укључивања у Програм и закључивања уговора“.

Како истиче Марио Рељановић, најновија ситуација са овим програмом је врло компликована, будући да најпре треба утврдити чија је одговорност.

„Постоји могућност да су се студенти несавесно пријављивали и сакривали неке податке. Међутим, у конкурсу стоји да се лице мора водити као незапослено у евиденцији НСЗ, због чега се поставља питање како НСЗ није знала у ком су статусу они који су се пријавили на конкурс“, каже Рељановић.

Он додаје да се ситуација додатно компликује тиме што држава од студената тражи да врате новац.

„Ситуација је апсурдна јер су они радили у том периоду, а сада им се тражи новац. То је као када, на пример, неко слаже да има 15 година, ради ког послодавца неко време, а послодавац онда утврди да неко ипак нема 15 година. Он ће тада престати да ради, али послодавац му неће тражити да врати новац јер је остварио неку корист од рада тог лица. Овде је спорно што раднике и не плаћа послодавац него држава. Тако да студенти сада могу да кажу ‘океј, вратићемо новац, али ћемо онда тужити државу јер смо радили а нисмо плаћени’“, закључује Рељановић.