Прочитај ми чланакРеферендум о Косову не може бити расписан без претходне промене Устава, јер није могуће организовати изјашњавање народа на питање које је у супротности са највишим правним актом државе – поручују саговорници „Данаса”, који коментаришу медијске написе да би референдум о решењу за Косову могао да буде расписан истовремено кад и редовни парламентарни избори у пролеће 2020.
Ратко Марковић, пензионисани професор уставног права и један од аутора Устава Србије из 1990. године, истиче да се на референдуму не може одлучивати о Косову без претходне промене садашњег Устава (2006). Према његовим речима, једино је могуће донети уставни закон којим би се Косову утврдила суштинска аутономија, али само у оквиру Србије.
– Према одредбама о промени устава, били би неопходно расписати уставни референдум, на коме би се питање територијалне поделе Србије регулисало на нов начин, који би омогућио расписивање референдума о Косову – објашњава Марковић.
Упитан да ли би државни врх Србије могао да поступи попут власти Северне Македоније, које су расписале референдум о промени имена те државе без промене највишег правног акта, Марковић наводи да је реч о односу политичких снага и констатује да „политика може све“.
– Видите, тај референдум чак није добио ни потребну већину а проглашен је за пуноважан. Политика све може, немојте ту да имате никакве знакове питања. Она може да игнорише устав, као и најобичнију људску памет. Све је то могуће, али је све то „дивље“ са становишта устава – указује Марковић.
Лидер Демократске странке Србије и професор Правног факултета у Београду Милош Јовановић не верује у могућност референдума о Косову јер, како каже, на њему није могуће поставити противуставно питање.
– Ако и буде референдума, вероватније је да ће се он тицати искључиво промена које се односе на правосуђе, односно на Високи савет судства – сматра Јовановић.
Зоран Ивошевић, бивши судија Врховног суда, подсећа да Србија као држава има обавезу коју још увек није извршила и која не проистиче из Бриселског споразума већ из нашег Устава, а реч је о доношењу посебног закона у процедури за доношење највишег акта, којим би било уређено шта значи „Косово и Метохија као суштинска аутономија“.
– То би могло да буде нешто што би задовољило и Албанце на Косову. Суштинска аутономија би могла да значи законодавну, извршну и судску власт, а да све остало буде на нивоу републике. Према томе, они би имали владу, скупштину и своје судове, али само у оквиру аутономије – наводи Ивошевић.
Подсетимо, председник Србије Александар Вучић у више наврата је поновио да ће у случају решења косовског питања морати да се иде на референдум. У Скупштини Србије на посебној седници о Косову која је одржана крајем маја, Вучић је казао да ће грађани одлучивати на референдуму уколико буде постигнут компромис са Албанцима, додавши да је скептичан да ће компромиса бити. Том приликом, он је поручио да ће референдум бити обавезујући и да ће „бити онако како народ одлучи“.
Заседа Одбор за уставна питања
Одбор за уставна питања и законодавство Скупштине Србије разматраће данас (петак) Предлог за промену Устава Србије, који је крајем новембра прошле године парламенту поднела Влада Србије. У питању је предлог о промени дела устава који се тиче правосуђа, односно судства и тужилаштва. Влада је скупштини у новембру поднела само предлог да се мења тај део Устава и разлоге због чега их треба мењати, али не и текст односно уставне амандмане. И за промену дела Устава који се односи на правосуђе, неопходан је референдум.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
