Прочитај ми чланак

Прогласили га сарадником мафије, а он и даље води службе

0

Министар Небојша Стефановић којег Српска напредна странка данима уназад одјављује са свог списка, прокужен и оптужен за све и свашта, али превасходно за прислушкивање председника странке и државе - још је на челу Бироа за координацију служби безбедности. Дакле, Стефановић се и даље налази на самом извору обавештајних информација, одакле би логиком ствари, и даље могао да ради све оно за шта га оптужују. Да иронија буде већа "прислушкивано лице" које га је на ту функцију и поставило, могло би га сменити у делићу секунде. Да хоће...

Протеклих недељу дана готово је немогуће прочитати вест у којој није име министра војног.
Небојша Стефановић постао је симбол „нечастивог“, а у преносу уживо гледамо како га се одричу један по један сваки од укупно 750.000 напредњака.

На терет му се превасходно ставља афера прислушкивања председника и угрожавање безбедности.

Јер се све дешавало док је Стефановић био на месту министра полиције, дакле, претпоставка је да није могао да не зна. Последњих дана свих 169 одбора СНС гласало је о поверењу Стефановићу. Листом изгласали су неповерење, неки су тражили његову хитну смену.

Све то можда и не би било толико чудно да Стефановић и даље није на челу Савета за националну безбедност, што значи да обавља функцију шефа Бироа за координацију служби безбедности.

Ко контролише информације контролише све

Коментаришући ову ситуацију за портал Нова.рс, ванредни професор на Факултету политичких наука Филип Ејдус каже да је позиција секретара Савета за националну безбедност, који је истовремено и шеф Бироа за кординацију служби безбедности, једна од најмоћнијих функција у сектору безбедности, али и у држави уопште.

„То је место на коме се сливају све обавештајне информације, а ко контролише информације контролише све остало. По Закону о основама уређења служби безбедности из 2007. године на овој позицији је био шеф Кабинета председника Републике, што је све до 2012. године био Мики Ракић. Одмах након доласка на власт 2012. године СНС је променом закона омогућио Александру Вучићу, новопеченом ППВ и министру одбране, да буде именован на ову моћну функцију и тако постане цар читавог сектора безбедности. У наредним месецима, он је ову функцију вешто користио за маркетиншки јако добро осмишљену „борбу против корупције“ која је резултирала и хапшењем Мишковића у децембру исте године што је убрзо довело до великог скока подршке Вучићу и његовог устоличења као најмоћнијег човека у држави“, каже Ејдус и даље наводи:

„Након што је постао председник Републике, 2017. године, Вучић је именовао на ову моћну позицију Небојшу Стефановића, министра унутрашњих послова и човека од свог највећег поверења. Поставља се питање како је могуће да у светлу текућег обрачуна унутар СНС председник Вучић још увек није разрешио ове важне дужности Небојшу Стефановића. Верујем да до формалне смене није дошло само због тога како би се у јавности фингирао неки тобоже кооперативни однос између њих двојице, и избегла представа очигледног раскола унутар странке. Стефановић зна много и његова смена се врши постепено и обазриво, као демонтажа опасног експлозива. Са друге стране, можемо да претпоставимо да се ефективно кординисање службама безбедности одавно иселило из Савета за националну безбедност и вратило тамо где лежи сва политичка моћ у овој земљи, а то је кабинет председника“, каже Ејдус.

Зашто га Вучић није сменио?

Важно је напоменути и то да је Александар Вучић, који је Стефановића и поставио на ову функцију, имао овлашћења да га са исте смени, као и са чела Градског одбора СНС. У овом другом одлучио се, ипак, за смену преко гласања у одборима.

Војни аналитичар Александар Радић каже да се овде мора нагласити да је реч о једном фамилијарном сукобу у СНС и да има доста простора за маневар и трговину, како се кроз смену Стефановића не би послала погрешна порука гласачима СНС.

„СНС је више него иједна друга партија или политичка организација једна интересна група. А ту је много простора за маневар и трговину. Игра се води тактички и подређена је дневној политици. У том смислу врло се размишља о последицама оваквих ствари на јавно мњење и гласаче. Сигурно постоји нервоза јер је Небојша Стефановић стари кадар СНС и сваким радикалним поступањем према њему Вучић би послао поруку својим гласачима да у странци нешто озбиљно не штима. Брзо и ефикасно решење случаја Стефановић било би логично из угла нас као посматрача, али у предизборној кампањи није од интереса за Вучића и СНС. Зато се изабрао овај пут. Небојша Стефановић се оставља без дела утицаја, али ипак остаје на месту министра, па и шефа Бироа за координацију служби безбедности. А разлог? Та позиција је моћна онолико колика је и политичка моћ оног који је на њој, а у случају Стефановића јасно је да она није велика. Мислим да му на овој позицији није дато било шта што би могло да угрози интерес СНС. Код њих је пресудно оно што ми не видимо, приватни договори, нагодбе и споразуми. Све се своди на приватне аранжмане“, закључује Радић.