Moj dragi prijatelj i advokat Ivan Ninić me obavestio da me firma Starting tuži za povredu ugleda i narušavanje kreditne sposobnosti.
На листи „непријатеља“ Стартинга су, поред нас двојице, и архитектa Малдини, инжињери Ћајић и Дашић, новинарка Богосављев, посланик Станковић. Мој „грех“ су очигледно биле изјаве у којима сам више пута постављао питање како је могуће да фирма која је обавила око 70% радова на смртоносној надстрешници на новосадској железничкој станици, уочи њеног пада и убиства 16 људи, није уопште обухваћена оптужницом.
Затим сам поставио и питање да ли извесна, анонимна власница фризерског салона која је формално на челу те велике фирме има толику моћ да буде ван закона. Да ли иза Стартинга, питао сам се јавно, стоји неко други, много моћнији од власнице фризерског салона, на пример браћа Вучић – истински господари токова новца у Србији.
Дакле, нисам износио тврдње, већ логична и правно утемељена питања на заснована на мањкавој оптужници. После хистеричне реакције Стартинга, односно тужбе фирме која годишње остварује приходе од око 100 милиона евра против универзитетског професора, инжињера, адвоката, посланика и новинара, још више сам убеђен да сам погодио срж проблема који тренутно потреса Србију и који је извео стотине хиљада студената и грађана на улице. Ту истину не могу сакрити ни скандалозни испади Вучићевог патријарха у Москви против студената, вишемесечне кампање његових корисних идиота против националиста који подржавају студенте, ни блаћења учесника протеста од стране изопачених таблоидних медија.
Изузетно се радујем предстојећем суђењу али и прилици да подсетим јавност на неспорну чињеницу да је Вучић током свог протектората над Србијом постао и веома богат човек, вероватно најбогатији у региону.
ЕУ, ипак, срамно ћути поводом студентских протеста и ове чињенице. Што се тиче евентуалне затворске казне која ми прети, она је од мањег значаја у односу на жртве и напоре студената који месецима траже да се објави сва докуметациja поводом пада смртоносне надстрешнице.