Није Азра, а није ни катарза. Ни после три дана од масовног убиства у Новом Саду, ниједан курвин син не помишља да поднесе оставку. Нико није ни приведен, а камоли ухапшен. Нема полицијског задржавања, нема притвора. Нису криви што други више нису живи. Нису били криви ни за хеликоптер, ни за Рибникар, ни за Дубону, ни за Соко, ни за Бањску, ни за ћевапе, ни за Косово са Метохијом – низашта нису криви и не сносе одговорност.
Курвини синови!
Грозничаво покушавају да побришу и измене све што их компромитује. Али интернет не опрашта. Све је ту, од докумената, до фотографија, од изјава до катастра. Нисам ја, он је! Уздају се у Шефа, од милоште званог Оскар, који је врховни лажов свих лажова, мафијаша и издајника. У симбиози су, ако оду они отићи ће и он, а ако оде он отићи ће и они. Рука руку мије злочин и крађу да покрије. Ја теби – ти мени. Јер први дан без власти биће доживотна ноћ на робији. До сада им је увек пролазило, чак и са сто хиљада преварених на улици.
Леђа им чувају „опозиција“, службе, параполиција, полиција, навијачи, батинаши, мафијаши, правосуђе, наркомани, амбасаде, НАТО, ЕУ, окупатор и његове слуге, неки нови Недићевци и Љотићевци.
Курвине синове чувају курвини синови.
А шта ради војска? Где су јој границе државе коју брани и чува? Где јој је народ и територија?
Да ли имамо више милионера и милијардера, или гробова и робова? Колико још наше деце треба да буде убијено да би раја прогледала? Колико још јаја, паштете и паризера треба прогутати да би застало у грлу? Колико још коалиционог ђубрета треба да нам се сручи на главе?
Курвини синови ће нас све прекопати и закопати.
А ти рајо? Где ћеш и за кога ћеш? За Нестора, Ћуту, Ђикија, Саву, Милоша, Микија, Радомира, Биљану, Здравка, Зорана, Воју, Павла, Милана, Срђана, или можда Усаму, Сулејмана, Шаипа ….?
Велику су услугу учинили држави и народу – дали су лажни легитимитет себи и курвиним синовима, па ће сад тако невини да ридају крокодилске сузе. Није им први пут. А онда ће на сармице и ћевапе у џабалеску мензу. Ако може доживотно.
Сви су они његови. Сви су они исти. А чија је онда Србија? Рајо, кад будеш нашла одговор на то питање, јави се Моби!
Давор Калајжић,
Председник покрета Моба