Pročitaj mi članak

PRIŠTINSKI MEDIJI: „Trepča“ pod javno-privatnim partnerstvom

0

Prištinski list Koha ditore piše da je zakonom o Trepči predviđeno da formalno vlasništvo ostane u rukama kosovske vlade i radnika, pri čemu će vlada raspolagati sa 80 odsto sredstava, piše Koha, prenosi Unmik u svom pres klipingu.

Према студији изводљивости, коју Коха тврди да поседује, предвиђено је да предузеће послује на основу јавно-приватног партнерства, према коме ће компанијама бити дата средства за рад, док ће акционари (влада и радници) допринети само средствима као што су лиценце и уговори.

У студији изводљивости се такође наводи да су многе јединице рударског комплекса непрофитабилне, те се предлаже да се неке од њих припреме за ликвидацију.

Половином октобра 2016. године, косовска скупштина је усвојила Закон о Трепчи, према којем 80 одсто капитала овог комбината припада самопроглашеној држави Косово, а 20 одсто запосленима у том комбинату, због чега је реаговала Влада Србије и поништила одлуке Приштине.

Међународна управа је 2008. саопштила да је за њу једина структура власништва „Трепче“ она према којој је 25 одсто комбината у друштвеном власништву, 66 одсто у рукама Фонда за развој Србије, два одсто има ЕПС и по нешто више од два одсто „Југобанка“, „Беобанка“ и „Прогрес“. Фонд за развој Србије већински је власник „Трепче“, али у Косовској агенцији за приватизацију тврдили су да је то предузеће у реструктурирању. Иначе, приватизација делова „Трепче“ је често најављивана.

Рудник „Трепча“ је североисточно од Косовске Митровице, у јужном делу Копаоника. Експлоатација рудника у „Трепчи“ почела је у доба краља Милутина, у 14. веку. Најездом Турака рудник се гаси све до завршетка Првог светског рата, када су од 1924. до 1926. енглески истраживачи открили да се у Старом тргу налази највеће налазиште руде олова, цинка и сребра у Европи.

Једно од највећих налазишта олова и цинка у Европи имало је 1999. приход од двеста милиона долара, док данас има дуг од око 150 милиона евра. „Трепча“ је једина компанија под администрацијом Унмика на Косову јер је Косовска поверилачка агенција преузела управу, која је по проглашењу независности практично поверена Косовској агенцији за приватизацију. До 2006, целом „Трепчом“ је руководио један Унмиков директор. Потом је руковођење поверено локалном менаџменту — Србину на северу, а Албанцу на југу. „Трепча“ — север и „Трепча“ — југ функционишу као две одвојене фирме, с два жиро-рачуна и два менаџмента.

У власништву „Трепче“ је више од 30 рудника, од којих су свега четири на територији с већинским српским становништвом. Компанија „Трепча“ — север има финансијски самоодрживу производњу уз пуну ликвидност и правовремено сервисирање финансијских обавеза, а рударска производња је у последњих десет година удвостручена.

Према ранијим проценама Светске банке, вредност минералних резерви на Косову је 13,5 милијарди евра, а удео рудника олова „Трепче“ у њима је три милијарде евра. Преостали капацитет руде је наводно око 29 милиона тона, од чега 999.000 тона чини олово, 670.000 тона цинк, а 2.200 тона злато.