Прочитај ми чланак

Припајање Српске Србији – најважнији српски циљ у 21. веку

0

Srbija-i-Srpska

ЧЛАНОВИ Старешинства Двери мр Иван Костић и Бошко Обрадовић, изјавили су – на конференцији за медије у Бањалуци – да Република Српска треба да се угледа на америчку Декларацију о независности из 1776. године, која инсистира да грађани имају право да стварају државе и организују праведну власт.

Обрадовић је цитирао део из америчке Декларације о независности у којем се каже да су сви људи створени једнаки, да су њихова неотуђива права – право на живот, слободу и тежњу ка срећи, и да би та права остварили они могу да укину власт која је штетна (што је за српски народ Босна и Херцеговина) и да установе нову државу (Републику Српску).

Он је такође цитирао једног од Очева оснивача америчке нације и државе Томаса Џеферсона који је рекао да је правична слобода неометано деловање по нашим жељама унутар граница оцртаних око нас једнаким правима других.

На Сједињене Америчке Државе се треба угледати и у смислу поштовања према националној химни и застави, као и према Оцима оснивачима државе, што у случају Републике Српске треба да значи повратак химне Боже правде и српске заставе и грба, као и поштовање према Оцима оснивачима РС – Радовану Караџићу, Ратку Младићу, Момчилу Крајишнику и другима.

Покрет Двери је 2. септембра у Београду објавио свој политички предлог за осамостаљење Републике Српске и позвао све најважније друштвене и политичке факторе у Србији и Републици Српској да се о њему изјасне.

На данашњој конференцији у Бањалуци, Бошко Обрадовић је истакао бројне разлоге за независност Републике Српске.

Историјско-политички гледано, српски народ има право на своју државу, економски Република Српска је бољи део Босне и Херцеговине и трпи огромну економску штету због заједничке државе која није функционална већ је наметнута, безбедносно је неопходно урадити превенцију геноцида и заштитити српски народ од било каквог новог страдања сличног оним у 20. веку, док геополитички контекст иде ка остваривању права на независну државност многих конститутивних нација унутар великих и сложених држава широм света.

Пример Шкотске је изузетно битан јер је дао могућност избора, и Република Српска не треба да тражи ништа друго већ право на самоопредељење и могућност демократског референдума да се о томе изјасне сви грађани, што јасно омогућава међунарно право.

У случају да се српски народ определи за останак у Босни и Херцеговини, то треба поштовати као демократски изражену вољу грађана, али могућност избора мора бити дата.

Обрадовић је изразио забринутост због све већег броја информација које говоре да су западни центри моћи више него активни да се општи избори у Босни и Херцеговини искористе за дестабилизацију Републике Српске. Он је истакао да је демократско и фер надметање различитих политичких програма власти и опозиције на изборима нормална ствар, али да се не сме дозволити да политичке разлике и изборни сукоби доводе у питање Републику Српску.

Обрадовић је изразио уверење и наду да се ни у власти ни у опозицији у РС неће наћи нико ко ће се ставити у функцију кључног западног интереса укидања РС и њеног утапања у унитарну БиХ, већ да ће сви релевантни политички актери упркос свим разликама и споровима ставити Републику Српску изнад свега.

Очување и самосталност Републике Српске, као и њено присаједињење Србији, дефинитивно су једна од најважнијих политичких тема и циљева српског народа у 21. веку.