Прочитај ми чланак
Дочекали смо и тренутак да премијер Александар Вучић Велику Британију назове „пријатељском“. Армија ботова већ је била припремљена да загуши интернет портале прикладним коментарима…
Ми умемо да будемо веома неодлучан народ. На речима смо углавном заклети републиканци, а у пракси константно тежимо ка ауторитарним вођама који о свему сами одлучују (сетимо се само Тита и Милошевића). У последње време значајно смо појачали анимозитет према Британцима, па тако у кафанским расправама кукамо како нас је Черчил „продао“ комунистима, и да због тога никад нисмо достигли стандард европских земаља, да би неколико реченица касније на сва уста хвалили управо ту комунистичку Југославију (ех, како се онда лепо живело…). Уосталом, овде је југоносталгија и даље најсигурнији рецепт за успех на било ком пољу.
У таквом расположењу дочекали смо и „вечитог“ престолонаследника британске круне, принца Чарлса и његову супругу, војвоткињу од Корнвола Камилу. У коментарима на ову посету које смо могли да чујемо у свакодневним разговорима или да прочитамо на порталима, била је очита одбојност према важним гостима, иако је принц од Велса често помагао манастир Хиландар којим се толико поносимо (прикупио је 650.000 фунти непосредно после великог пожара 2004, а и касније је више пута давао помоћ), док се војвоткињи Камили чак и народни херој Новак Ђоковић захвалио на подршци коју је пружила његовој фондацији.
Тако је сав терет „исказивања љубави“ према британском принцу пао на нејаке ботове, који су добили унапред припремљен текст и наредбу да „напуне“ најчитаније портале својим коментарима. Надам се да су бар сендвичи били раскошни…
Волели га ми или не, принц ће отићи из наше земље, а ми ћемо да останемо са новим ауторитарним вођом који се понаша као да је „Краљ Сунце“ (сетимо се само чувеног „Тишина тамо!“ у обраћању министрима). Његов порив за апсолутном моћи иде толико далеко да покушава на сваки комад власти да стави своју шапу.
Вероватно је и лично открио споменик Бориславу Пекићу у београдској општини Врачар – не би ли ставио под контролу један од последњих бастиона отпора напредњачкој власти. С обзиром да се избори приближавају, немојте да се изненадите ако у локалном парку видите премијера како својеручно фарба клупе, да би прикупио који глас више. Уосталом, он је „једини који иде тамо где је тешко и коме народ верује“, зар не?
Vesti online
