Прочитај ми чланакБрисел -- Нема затварања преговарачких поглавља без судског епилога напада на немачку амбасаду у Београду у фебруару 2008. године, каже Гинтер Крихбаум.
Брисел — Нема затварања преговарачких поглавља без судског епилога напада на немачку амбасаду у Београду у фебруару 2008. године, каже Гинтер Крихбаум.
„Нећемо толерисати никакве лажне компромисе. Ово је питање владавине права“, нагласио је Крихбаум, председавајући Одбора за европске послове немачког Бундестага за портал ЕWБ.
Немачки парламентарац је објаснио да је „седам услова Бундестага“, који су пре неколико година постављени Србији на иницијативу његове парламентарне групе, углавном испуњено, због чега је Бундестаг прошле године одобрио отварање првих поглавља у преговорима Србије и Европске уније.
„Међутим, у резолуцији од 27. јуна 2013. године, Бундестаг је утврдио да приступни преговори неће моћи бити закључени пре него што напад на немачку амбасаду из фебруара 2008. буде у потпуности истражен, а починиоци приведени правди“, рекао је Крихбаум за портал ЕWБ.
Да је решавање случаја амбасаде један је од главних немачких захтева познато је још од 2009. године. О њему се спекулисало након састанка тадашњег председника Бориса Тадића и немачке канцеларке Ангеле Меркел 2011. године, а у наредне две године су сви немачки захтеви јасно изнети пред српску јавност током посета немачких званичника.
На опаску да има оцена да Немачка не препознаје довољно важност питања попут смањења владавине права и медијских и политичких слобода у Србији, Крихбаум одговара да је реч о неспоразуму.
Јасно је, каже, да „Србија тек треба да спроведе многе реформе у политичкој сфери, администрацији, правосуђу и економији, пре него што земља буде могла да се прикључи Европској унији“.
„Ипак, напори и учињени напредак које је премијер Вучић увелико постигао морају бити признати“, изјавио је Крихбаум и приметио да је Србија „увелико на путу ка ЕУ“, иако ће преговори сигурно трајати још неколико година.
Немачка, истакао је, подржава овај пут Србије веома активно, што се може видети и у Берлинском процесу, који ије иницирала немачка влада.
Крихбаум је као апсурдне одбацио оптужбе о умешаности ЕУ и САД у покушај рушења владе Александра Вучића, у вези с протестима у Београду.
Према његовим речима: „Протести против слободно изабране владе представљају израз слободе изражавања и потпуно су природни у једној демократској држави“, али, истакао је, „нико у Немачкој нема интереса да руши недавно реизабраног премијера Србије или дестабилизује његову владу“.
„Наши односи су веома блиски и конструктивни и постају све више пријатељски и срдачни током процеса преговора. Тврдити да неко хоће да сруши слободно изабраног премијера је бесмислица“, рекао је Крихбаум.
Поводом понашања Хрватске у погледу отварања поглавља 23, Крихбаум је поновио да је за њега „неприхватљиво да чланица Европске уније блокира приступне преговоре са државом кандидатом због билатералних спорова између њих две“.
Када је Словенија блокирала процес приступања Хрватске због спора око демаркације границе у Пиранском заливу, он је, како је подсетио, изнео мишљење у корист Хрватске.
„Билатерални спорови треба да се решавају билатерално. За ове ствари постоје тела за међународну арбитражу, али су и ЕУ и Немачка спремни да буду медијатори у одређеним случајевима. Ови спорови не смеју постати проблем за ЕУ. Искрено се надам да ће ова непријатност постати ствар прошлости након избора у Хрватској. На крају крајева, влада је већ артикулисала промену политике по овом питању.“
На питање да ли „свеобухватна нормализација односа“ између Београда и Приштине која се захтева од Србије кроз преговарачко поглавље 35 нужно подразумева признавање независности Косова или постоје алтернативна решења, Крихбаум каже да је последњих година дошло до великог напретка, за шта је у великој мери заслужан премијер Александар Вучић.
„Међутим, две земље су далеко од добросуседских односа попут оних које, на пример, Немачка има са својим суседима. Према томе, преговори о поглављу 35 ће свакако бити међу најтежим и најмучнијим. Претпоставља се да ће ово поглавље бити затворено на самом крају процеса преговора“, рекао је он.
Он је рекао и да нема ништа лоше у томе што Србија одржава блиске економске односе саРусијом чак и након што постане члан ЕУ, али је нагласио да ЕУ није само економска заједница, већ пре свега политичка унија која дели одређене вредности.
„Према томе, било је природно за ЕУ да оштро осуди нелегалну анексију Крима и уведе санкције Русији. Да ли ће Србија једног дана желети да попут својих суседа постане члан НАТО или неће то желети у потпуности зависи од Србије“, закључио је Крихбаум.
