Прочитај ми чланакТомас Зарзецки, човек у америчкој администрацији задужен за санкције земљама које сарађују са руским безбедносним и одбрамбеним сектором, долази у Београд. Како је агенцији Бета речено у америчкој амбасади, долази ради консултација у вези са Законом о супротстављању америчким супарницима кроз санкције. Прете ли Србији америчке санкције због набавке руског оружја?
„Погледајте какви су, како су моћни“, дивио се председник Вучић половним руским миговима у децембру 2016. године.
Фото: Twitter
Радује се министар војни набавци руских борбених хеликоптера.
„Сви они који ове хеликоптере зову Вучићеви летећи тенкови јесу у праву, ово јесу летећи тенкови“, рекао је министар Александар Вулин у августу ове године.
А ракетни систем С-400 да купи, Србија нема новца, па су нам га Руси показали на војној вежби.
Ако нема за С-400, за ракетни систем „панцир“ новца има, па би из руских у Вучичеве руке, после макете требало да стигне и право оружје.
Пре „панцира“ из Москве, у Београд стиже гост из Вашингтона – Томас Зарзецки, човек у америчкој администрацији задужен за увођење санкција онима који сарађују са руским одбрамбеним и безбедносним сектором.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 7, 2019
„Ја мислим да је то пре свега једна информативна мисија. Црвену лампицу су очигледно упалиле вежбе са Русијом у којима су донета два да тако кажем бисера руског наоружања“, каже спољнополитички коментатор Милан Мишић.
„С-400 је као симбол политичка црвена линија. Најреалистичније је да уследи жестока критика“, сматра војни аналитичар Александар Радић.
Да ли осим жестоких критика Томас Зарзецки доноси и драстичније мере? Александар Радић објашњава да на основу Закона из 2017. Вашингтон има могућност да уведе санкције трећим земљама због сарадње са Русијом и да се Србија досадашњим набавкама оружја за такве мере већ кандидовала.
„Та средства према прописима које Американци имају на столу могу већ сама по себи да буду довољан повод за политички притисак, али и за санкције, с тим да то нису санкције које су упоредиве са онима из деведесетих година“, каже Радић.
„Те санкције не би биле санкције против државе против економије, него евентуално против неких институција и против неких појединаца“, каже Мишић.
„Ако дође до радикалнијег развоја прилика, али у неком ипак контролисаном нивоу, онда би могли на удару да буду људи из Министарства одбране, рецимо министар Вулин или његов помоћник за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић“, сматра Радић.
Радић ипак верује да овога пута Зарзецки у Београд не доноси санкције, већ јасне захтеве.
„Да се пружи чврсто обећање да ново наоружање неће бити куповано“, каже Радић.
Долазак трећег изасланика из Вашингтона за месец дана, за аналитичаре је доказ да је српска политика балансирања Западу све више трн у оку.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
