Прочитај ми чланак
Када буде преузела председавање ОЕБС-у, Србија, земља кандидат за ЕУ, преносиће наше вредности, а историјске везе са Русијом сигурно ће допринети да њено деловање буде ефикасније.
Активно ћемо подржати отварање једног поглавља са Србијом у овој години, а то би могло да буде поглавље о финансијској контроли. Ви, ипак, знате да ниједна држава чланица не одлучује сама и одлука ће морати да буде донета једногласно у оквиру ЕУ. Радимо на томе да до тог консензуса дође, каже француски премијер Мануел Валс у ексклузивном разговору за „Политику” који је путем имејла дао пред свој данашњи долазак у Београд.
Председник социјалистичке владе у Паризу током дводневне посете Србији сусрешће се са председником Томиславом Николићем и премијером Александром Вучићем, а у одговору на једно питање које смо објавили у јучерашњем броју истакао је да у односима са Србијом жели „да нашем старом пријатељству удахне нову младост”.
„Ми желимо да Србија, када уложи напоре, може без чекања да види њихове резултате. Више држава чланица ЕУ придаје нарочит значај ритму нормализације односа са Приштином. У тој области Србија је много учинила и Француска је у потпуности тога свесна. Такође знамо да дијалог са Албанцима на Космету данас трпи због политичке ситуације у Приштини. Србија може и мора да настави да напредује. Тако ће помоћи да се убеде оне државе чланице ЕУ које још треба убедити. Ја сам оптимиста”.
Да ли Француска може да учини за Србију оно што је Немачка учинила за Хрватску пре њеног прикључења?
Француска је спремна да учини све како би помогла Србији на њеном путу прикључења ЕУ. И већ неколико година се за то залаже. Подршка Француске Србији је тако била одлучујућа у свакој од етапа: за либерализацију визног режима, за потписивање споразума о придруживању, за додељивање статуса кандидата и најзад за отпочињање преговора о прикључивању. Томе треба додати и нашу свакодневну сарадњу преко стручњака које смо ми ставили на располагање Влади Србије.
Да ли је Француска забринута због повратка на хладни рат?
Историја се понавља само онда када људи поново начине исте грешке. Са падом гвоздене завесе пробудиле су се снаге које су десетинама година биле успаване – снаге национализма. Због тога ја чврсто верујем у идеал европске конструкције, заједнице засноване на слободном пристанку која је отелотворила предивну амбицију: мир и заједнички просперитет.
Оно што ме брине јесте оживљавање национализма и популизма у читавој Европи. Имамо преча посла него да се затварамо у логике 20. века. Тада се говорило да је Балкан буре барута Европе. Француска жели да та слика остане у прошлости, а процес придруживања ЕУ игра важну улогу у смиривању регионалних односа. Прешли смо у наредни век! Они који ласкају националистичким реваншистичким држањима нису ништа разумели из историје и играју против интереса својих народа.
Када ће Москва учинити довољно да стабилизује ситуацију у Украјини да би Француска заступала укидање санкција или њихово постепено укидање?
Наравно да руска влада треба да игра улогу у украјинској кризи. Демократски избор ове земље мора да се поштује. Готово је са Европом туторства! Рачунамо на Москву и на Кијев да би договори из Минска били у потпуности примењени као и због тога да би екстремистичким елементима и ратоборнима биле послате праве поруке. Треба да престану да доводе у опасност цивилно становништво.
Најважније је да резултат гласања буде прихваћен и да стабилност Украјине буде гарантована. Онда може да се ради на дугорочнијим решењима, посебно на судбини језичких мањина и на децентрализацији земље. Србија ће играти суштинску улогу у 2015. када буде преузела председавање ОЕБС-у. Као земља кандидат за ЕУ, она ће бити носилац вредности које делимо, а њене историјске везе са Русијом, која остаје незаобилазни партнер, сигурно ће допринети да њено деловање буде ефикасније.
Колико је озбиљна претња да би француски држављани који долазе из Сирије, где су се борили на страни Идила, могли да изврше терористичке нападе на тлу Француске?
РАТ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ
Француска се прикључила рату против Исламске државе у Ираку. Може ли тај рат да се добије из ваздуха? Како мислите да решавате политички контекст, то јест незадовољство сунита у Сирији и Ираку?
Француска се са многим другим земљама ангажовала у Ираку, пружајући подршку копненим трупама које ми опремамо. У Сирији помажемо умерену опозицију, али искључујемо давање подршке диктатури Башара ел Асада. Пажљиво пратимо заштиту верских мањина на Блиском истоку, а посебно хришћанских заједница.
Француска је већ била суочена са тероризмом на свом тлу, али никада се није суочавала са оваквим изазовом. До данас, више од хиљаду људи, Француза или резидената, умешало се у џихад у Сирији и у Ираку. Више десетина их је тамо погинуло. Повратак индоктринираних и особа обучених за насиље повећава претњу од тероризма.
Како Париз може да спречи своје држављане да одлазе у Сирију и да представљају опасност за Француску када се врате? Да ли то укључује и програм масовног надгледања и могућа кршења људских права?
Одговор који спроводимо је истовремено репресиван, хапшењем тих особа када правосудни органи располажу са довољно доказа, и превентиван, спречавањем одлазака ка Сирији. Одговарамо и борбом против процеса радикализације која је посебно изражена на интернету.
ЕУ је Француској дала привремено одобрење њеног буџета за наредну годину, али се од Париза очекује да смањи свој дефицит. Како планирате да то учините?
Смањене јавне потрошње и дефицита приоритет је моје владе. Ипак, економске прилике које су се погоршале у читавој еврозони приморале су нас да прилагодимо ритам смањења дефицита, али не мењамо ништа од нашег плана уштеде: 50 милијарди евра за три године. То је без преседана. То представља четири одсто уштеде у јавној потрошњи до 2017. Водимо озбиљну фискалну политику, али не строге мере штедње. Задржавамо наше приоритете на пољу образовања, безбедности, правде. Од сада, дебата коју треба да имамо у Европи тиче се економског раста, инвестиција. То најпре треба да се изврши преко реализације плана од 300 милијарди евра који је предложио (председник Европске комисије Жан-Клод) Јункер.
У Јункеровој комисији је и Пјер Московиси на месту комесара за економске и монетарне послове. Како одговарате на критике да он није погодан за то место јер као француски министар финансија није успео да снизи дефицит у својој земљи?
Пјер Московиси има све квалификације за то место. Као министар привреде и финансија допринео је да се снажно смањи јавни дефицит у Француској, са 5,1 одсто у 2011. на 4,1 одсто у 2013. Његови приоритети данас у Европи јесу економски раст, запошљавање и инвестиције. И ја имам пуно поверење у њега да ће радити у интересу свих Европљана.
